Zanimljivost dana: Ford Bronco II – tihi ubica
Većina nas sigurno nije čula za Ford Bronco II i to s očekivanim razlozima. S karijerom koja je trajala svega šest godina, ovaj mali terenac se prodavao samo u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i jedno vreme važio za vozilo koje je prouzrokovalo najveći broj smrtnih slučajeva vozača. Da, Bronco II ih je “ubio“ čak 260. Ali krenimo redom…
Bronco je postao prvi Fordov terenac kada je debitovao 1966. godine, ali do kasnih 1970-ih godina je značajno dobio na dimenzijama, čime je postao previše velik, težak i skup za “off-road“ vožnju. Veliki rival General Motors je predstavio par manjih terenaca 1983. godine, kao što su Chevrolet S-10 Blazer i GMC S-15 Jimmy, što je dalo krila Fordu da krene sa istim putem. Godinu dana kasnije je stigao odgovor u vidu Broncoa II koji nije delio ništa sa starijim bratom osim imena.
Bronco II je delio bazu s pikapom Rangerom, a pokretao ga je 2,8-litarski motor sa 115 konjskih snaga. Proizvođač je isključivo reklamirao terensku vožnju, pa je tako ograničio ponudu na četvorostepeni manuelni menjač i pogon na sva četiri točka. Tokom 1986. godine je dodat i Mitsubishijev 2,3-litarski dizel, a godinu dana kasnije i najpopularnija verzija zapremine 2,9 litara i maksimalnih 140 “konja“ uz trostepeni automatski menjač. Prodaja je bila izuzetno uspešna tokom svih šest godina proizvodnje i uglavnom veća od rivala iz General Motorsa.
Pa šta je onda bio problem? Pre svega, Bronco II je imao izuzetno kratko međuosovinsko rastojanje od samo 2.388 milimetara, uz dužinu od 4.021 i širinu od samo 1.727 milimetara. Kada se pritom doda i relativno velika visina od 1.775 milimetara, nije trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što prvi modeli završe na krovovima kada bi se oštrije ušlo u krivine.
Kasnija istraživanja su pokazala da Ford ne samo što je znao za ovaj problem, već je i odbijao da radi testiranje iz straha da se neki od test vozača ne povredi. Inženjeri su predlagali određene modifikacije, ali ih je proizvođač takođe odbio iz razloga što nije želeo da čeka dodatnu godinu dana na predstavljanje.
Nije bilo prošlo mnogo pre nego što je National Highway Traffic Safety Administration (NHTSA), glavna agencija za bezbednost na putevima, počela da dobija izveštaje o smrtnim slučajevima. Primera radi, tokom 1989. godine, čak 43 osobe su poginule kada bi Bronco II završio na krovu, a čak i Suzuki Samurai, koji se smatrao za najnesigurnije vozilo na tržištu, je imao “samo“ sedam stradalih.
Među poznatim osobama se našao i čuveni džokej, Bil Šumejker, koji je ostao paralizovan kada je njegov terenac završio u jarku. Iako je vozio pod uticajem alkohola, Šumejker je dobio tužbu od milion dolara, nakon što je ostao invalid do kraja svog života. Čuveni košarkaš Šekil O’Nil, takođe je posedovao Bronco II, ali tvrdi da nije imao sličnih problema. Bilo kako bilo, veruje se da je ovaj terenac kriv za smrt 260 osoba i veliki broj povređenih, a Ford se nagodio s većinom tužbi van suda. Takav proces je koštao kompaniju oko 2,4 milijarde dolara, a veruje se da je jedan od svakih 500 proizvedenih Broncoa II koštao svog vlasnika života, što je astronomska cifra.
Zoran Tomasović
(699)
Naravno da O’Nil nije imao problema, čim sedne spusti težište. 😀
Samuraj je verovatno bio manje smrtonosan jer je imao manje moćan motor i teže je dolazio u situacije da se sa njim pretera sa brzinom u odnosu na uslove puta.
Meni je Bronco uvek bio lep. Ali, nisam znao da je bio tako smrtonosan.
Takodje ih je daleko manje prodato nego Bronco II pa samim tim je bilo i manje udesa.
WB ko Njiva, taj mora da je ili čupao iz mrtvih, ili „mrtvio“..
Svojevremo sam imao prilike da se vozim u Bronco, koliko se secam, trece generacije. Ostao mi je upamcen kao jedno od najneudobnijih vozila u koje sam ikada seo. Inace vecina terenaca tog doba su imala problem sa nestabilnoscu, Bronco II je mozda samo ekstreman slucaj. Otac mog kolege sa faksa je na kruznom toku prevrnuo na krov Jeep Cherokee XJ a sam sam iz baste kafica na udaljenosti od 10-20 m gledao kako se prevrce Pajero prve generacije.