Zanimljivost dana: Kako je sindikat sprečio da „Japanac“ bude „pace car“ za Indy 500

Indy 500 je najstarija aktivna automobilska trka. Od kada je debitovala davne 1911. godine, trka je često bila deo raznovrsnih šampionata kao što su Grand Prix i Formula 1, ali se uglavnom koncentrisala na domaću IRL seriju. Kao izuzetno bitan deo američke automobilske industrije, Indy 500 je uvek morao da pruža domaći model za „pace car“, a proizvođači su se često borili kome će pripasti ta čast. Oni koji bi uspeli u takvoj nameri bi kasnije debitovali i s limitiranom serijskom verzijom.

Jedan od najvećih skandala se desio 1991. godine na sedamdesetu godišnjicu velike trke. U izboru je pobedio Dodge, a kompanija je odlučila da koristi novi model Stealth R/T.

Na papiru je ovaj sportista imao dosta pozitivnih karakteristika. Razvijao je 300 konjskih snaga iz 3,0-litarskog turbo benzinca, otpor vazduha od 0,33 je bio bolji nego kod Ferrarija F40, a pogon na sva četiri točka je omogućavao ubrzanje do 100 km/h za oko pet sekundi, što je bio neverovatan rezultat u navedeno vreme.

Štaviše, Dodge ga je reklamirao kao brži automobil na stazi nego što su to bili Porsche 911 Carrera 4, Lotus Esprit Turbo i Nissan 300ZX Turbo. Izbor za vozilo koje će igrati ulogu namenjenu za „pace car“ na takmičenju Indy 500, je bio više nego očigledan, a onda je zvanični sindikat radnika (UAW – United Automobile Workers) odlučio da se umeša.

Naime, iako je Stealth nosio Dodge oznaku i američki stilisti su ga dizajnirali, njegova baza je i dalje bila Japanska. Stealth se proizvodi na Mitsubishijevoj Z16A platformi, proizvodio se u Nagoji i bio mehanički blizanac modela Mitsubishi GTO/3000 GT. Iz tog razloga mnogi su videli ovaj automobil kao Japanca, a iako nije postojalo pravilo koje bi zabranilo strancima da služe kao „pace car“ – oni to nikada ranije nisu učinili.

Dodgu nije u korist išao ni rat na Bliskom Istoku kada je Irak napao Kuvajt, a „Jenkiji“ se umešali. Odjednom, preko noći, već velike patriote su postale još veći Amerikanci i zatražili su od Dodga da povuče sporni automobil sa trke. U to vreme kompanija je već spremila Stealth, ali se u poslednjem momentu predomislila i odlučila da požuri sa razvojom ranog primerka budućeg Vipera i da se za volanom nađe Kerol Šelbi.

U takvim uslovima teško da bi iko optužio Dodge da nije patriotski nastrojen. Viperov planirani debi je trebalo da usledi tek godinu dana kasnije, a inženjeri su radili prekovremeno, s ciljem blagovremenog spremanja dva primerka. Jedan od njih će biti korišćen na zvaničnoj trci, a drugi je poslužio kao zamena u slučaju da se prvi pokvari.

Zanimljivo je da je Stealth ipak imao svoju namenu i jedan od tri već pripremljena primerka je poklonjen pobedniku Riku Mirsu. Međutim, vlasnik njegovog tima Rodžer Penski je uradio zamenu, pa je Mirsu poklonio Chevrolet Corvette ZR1, a za uzvrat preuzeo Stealth. U njegovom vlasništvu se nalazi do današnjeg dana, a u privatnim rukama su i preostala dva primerka.

Amerika još uvek čeka da neki inostrani automobil postane „pace car“ za Indy 500, a sadašnji ugovor pripada Chevroletu još od 2002. godine. Sa druge strane, Japan je dobio prvog pobednika ove prestižne trke 2017. godine kada je trijumfovao Takuma Sato.

Zoran Tomasović

(280)