Početna Life Turizam Broj stradalih u avionskim nesrećama porastao za devet puta
Broj stradalih u avionskim nesrećama porastao za devet puta
0

Broj stradalih u avionskim nesrećama porastao za devet puta

304
0

Godina od koje se upravo opraštamo bila je rekordna za avionsku industriju. Ukupno je 4,5 milijardi ljudi letelo tokom prethodne godine, na oko 45 miliona letova, ne računajući male letilice, odnosno one koje mogu da transportuju do 14 osoba. Međutim, uz povećanje broja putnika i letova, uvećao se i rizik od nesreća, pa je tako broj stradalih osoba porastao za devet puta u odnosu na lane.

Prema podacima koje je objavila Mreža koja se bavi pitanjima bezbednosti u avionskom saobraćaju, tokom tekuće godine, stradalo je ukupno 555 osoba u šesnaest nesreća, spram cifre od 59 koja se odnosi na žrtve koje su život izgubile u četrnaest katastrofa iz 2017. Na ovaj način, godina na izmaku postaje najsumornija od 2014., po ovom pitanju.

Ipak, ne treba ovo shvatiti tako tragično, jer šanse da se nađete u poziciji žrtve tokom korišćenja avionskog prevoza, i dalje ostaju mizerne, odnosno iznose 0,0000001%, što je mnogo manja verovatnoća od rizika skopčanog za putovanja automobilom.

Magazin Forbes, se pozabavio malo detaljnije ovom problematikom, pa je zaključio da je 195 osoba poginulo u udesima koji su se dogodili u Rusiji, Iranu i Nepalu, tokom samo jednog meseca. Zatim, 112 putnika je živote izgubilo u udesu koji se dogodio na aerodromu Hoze Marti u Havani, kada se letilica srušila neposredno nakon poletanja,

Najsmrtonosnija nesreća se zbila na letu 610, kompanije Lion Air, kada je 189 ljudi poginulo u blizini aerodroma glavnog grada Indonezije, Džakarte. Još jedna nezgoda je zavredila pažnju novinara Forbsa, a to je situacija koja se odigrala na letu 1380 u organizaciji kompanije Southwest, kada je putnica umalo ispala iz aviona, usled promene pritiska u kabini.

AutoRepublika

(304)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar