Početna Sport F1 Razlike u Formuli 1 su postojale oduvek
Razlike u Formuli 1 su postojale oduvek
1

Razlike u Formuli 1 su postojale oduvek

212
1

Trenutno jedna od glavnih tema u Formuli 1 jeste razlika između vodeća tri tima i ostatka karavana. Sve su glasniji kritičari ovog trenda, govori se kako vozači Ferrarija, Mercedesa i Red Bulla sa lakoćom pretiču ostale konkurente na stazi i kako oni sa bilo koje pozicije da krenu završiće u prvih šest. Ruku na srce ovo je tačno, ali svi zaboravljaju da su ovakve razlike nešto sa čim se Formula 1 borila od samog početka svog postojanja.

Stirling Mos VN Portugala 1958. godine. Razlika u odnosu na drugoplasiranog 5 minuta, 12,75 sekundi.

Naravno niko ne očekuje da se svi sećaju svake trke koju su pratili, ali analizom rezultata iz prošlosti, lako se može zaključiti da su uvek postojale velike razlike između vodećih timova i ostatka karavana. Pri ovoj analizi ljudi ispuste iz vida da za najbolje timove najčešće voze i najbolji vozači, što je samo po sebi vrlo bitan faktor. Formula 1 je do danas bila domaćin na skoro 1000 trka, tako da nije realno navesti sve, ali će biti navedene po koja trka iz svake epohe kako bi se podaci mogli uporediti.

Alfa Romeo

Krenimo od samog početka Formule 1. Tada je Alfa Romeo imala apsolutnu dominaciju u sportu. Fanđo i Farina bili su neprikosnoveni na stazi. 1951. godine na primer, na trci u Belgiji, samo Farina, Askari i Viloresi, su bili u istom krugu, a već četvrtoplasirani Rosier bio je dva kruga iza njih. Iste godine na trci u Silverstonu, samo su Gonzales i Fanđo bili u istom krugu, svi ostali su zaostajali preko dva kruga za njima, čak je i razlika između prva dva vozača bila skoro minut. Jasno, u obzir treba uzeti i dužinu krugova, koja je nekada mila višestruko  veća u odnosu na današnje.

Đuzepe Farina 1950., Alfa Romeo 158

Niki Lauda i Džejms Hant

Hajde da se vratimo na malo novija vremena, ona koja se neki ljudi sa naših prostora možda i sećaju. Čuvena borba između Nikija Laude i Džejms Hanta. Trka u Južnoj Africi, Niki Laudu i Hanta delila je samo jedna sekunda, ali je već trećeplasirani Mas zaostajao 45 sekundi za njima, a samo je još Šekter bio sa njima u istom krugu. Legendarna trka na kojoj je Lauda nastradao na Nirburgringu je još jedan primer. U trci je pobedio Hant, iza njega je bio Šekter sa skoro pola minuta zaostatka, a četvrtoplasirani Karlos Pače zaostajao je ceo minut za Britancem. Ovde je prvih 10 vozača bilo u istom krugu, ali treba napomenuti da se tada krug na Nirburgringu vozio za oko 7 minuta, a trka je trajala svega 14 krugova.

Niki Lauda i Džejms Hant

“Zlatno doba”

E sad polako dolazimo do vremena koja svi spominju sa čežnjom i označavaju ovo kao zlatno doba Formule 1. Godina je 1988, borba Sene i Prosta, trka u Imoli. Sena pobeđuje, Prost je drugi sa zaostatkom 2,334 sekunde. Trećeplasirani Pike bio je krug iza njih. Iste godine trka u Monte Karlu, čuvena trka kada se Sena slupao sa vodeće pozicije, a imao prednost od skoro jednog minuta u odnosu na Prosta. U trci je na kraju pobedio Francuz, Gerhard Berger bio je drugi sa 20,453 sekunde zaostatka, isto toliko je iznosio zaostatak Alberta za njima, a ostali su bili već krug iza njih. Namerno se pominje ova trka, jer da se Sena nije slupao samo bi on i Prost opet bili u istom krugu.

Sena i Prost, VN Japana 1989.

Početkom 90-ih godina tačnije 1991. godine na trci u Imoli Sena pobeđuje, Berger je drugi sa zaostatkom 1,675 sekundi, a svi ostali su krug ili dva i više iza njih. Iste godine na trci u Francuskoj, Mensel pobeđuje, Prost je iza njega sa zaostatkom od 5 sekundi, Sena i Alesi zaostaju pola minuta za njima, a svi ostali krug i više. U istoj deceniji počinje dominacija ekipe Williams. 1993. godine na trci u Mađarskoj Hil pobeđuje, iza njega je Patreze sa zaostatkom od čak 72 sekunde, Berger treći sa 78 sekundi zaostatka, a ostali krug i više iza njih. 1995. godine trka u Japanu, Šumaher pobeđuje, Hakinen zaostaje 20 sekundi za njim, sa nima su u istom krugu bili još Herbert i Irvajn, sa preko minut i po zaostatka, ostali su zaostajali krug i više. Zatim dolazimo do ere kada su se borbe vodili između Hakinena i Šumahera. 1999. godine trka u Brazilu, Hakinen pobeđuje, Šumaher završava drugi sa zaostatkom od skoro 5 sekundi, a svi ostali zaostaju krug i više za njima.

Ferrari i Šumaher

Era dominacije Šumahera i Ferrarija je već svima dobro poznata. Tu su razlike bile velike na skoro svim trkama, na primer. Trka u Španiji 2004. godine Šumaher pobeđuje sa 13 sekundi prednosti ispred Barikela, Truli je bio treći sa preko pola minuta zaostatka. Tus u bili još Alonso, Sato i Ralf Šumaher, svi ostali su bili bar krug iza njih. Iste godine trka u Nemačkoj, Šumaher ima prednost od 18 sekundi u odnosu na Barikela, a svi ostali su bar minut iza njih. Zatim pređimo na primer borbe Šumahera i Alonsa. Trka u Imoli 2005. godine. Čuvena trka kada je Alonso uspeo da se odupre napadima Šumahera i pobedi. Razlika između njih bila je 0,215 sekundi na kraju trke, trećeplasirani Vurc zaostajao je pola minuta za njima, Vilnev još pola minuta, a svi ostali su preko 70 sekundi.

Mihael Šumaher (Ferrari) i Fernando Alonso (Renault) 2006.

Odlaskom Šumahera vodila se borba između Hamiltona, Raikonena, Mase i Alonsa, Te 2007. godine na trci u Francuskoj pobedu je odneo Raikonen, drugi je bio Masa, a Hamilton je za njima zaostajao pola minuta, Kubica još deset sekundi, a već desetoplasirani Ralf Šumaher, zaostajao je preko jednog kruga. Iste godine u Brazilu, Raikonen pobeđuje, Masa je drugi sa 1,493 sekunde zaostatka, Alonso koji je završio treći bio je minut iza njih.

Brawn GP

Polako smo došli do 2009. godine i velikog iznenađenja Brawn GP-a. Trka u Španiji, Baton odnosi pobedu, drugi je Barikelo sa 13 sekundi zaostatka, petoplasirani Alonso bio je 43 sekunde iza njega, a devetoplasirani Hamilton, trku je završio krug iza vodećeg. U ovom i narednom period razlike su se malo smanjije, ali je i dalje jasna razlika izmeđi vodećih i ostalih. 2010 i 2012. godine šampionat je bio malo zanimljiviji, jer je velik broj vozača učestvovao u borbama za pobedu, tako je na kraju 2010. godine čak pet vozača imalo šansu da uzme titulu u poslednjoj trci. 2012. godina je možda na neki način i anomalija, zato što su svi timovi imali problema sa poznavanjem pneumatika. Rezultat toga bilo je da smo imali 8 pobednika u 8 prvih trka. U ovom perodu jedino je Sebastijan Fetel pravio veliku prednost jer je u njegovim rukama taj Red Bull bio nepobediv.

Mercedes kolo vodi

O turbo eri nema poente govoriti jer to je trenutno aktuelno. Svi znamo da je prve četiri godine Mercedes imao apsolutnu prednost u odnosu na sve ostale, ali polako su ga sustigli prvo Ferrari, a sad već i Red Bull.

Kada se sve ovo uzme u obzir, jasno je da su velike razlike uvek postojale. Svi koji prate Formulu 1 imaju neko doba koje pamte kao omiljeno. Neke starije generacije pamte borbe Hanta i Laude, malo mlađe su odrastale i jedva čekale da Sena i Prost sednu za volan. Novijim generacijama su bliži Šumaher, Hakinen, Alonso, dok današnji mlađi gledaoci viču kako je Hamilton najbolji vozač ikada.

Monopol

Poenta jeste da svaka generacija ima svoje idole za koje su navijali i koji taj period Formule 1 smatraju najboljim. Problem Formule 1 ne leži u razlikama, veći problem su nedostatak agresivnog zvuka, da se trebine tresu kada bolid prođe pored nih. Takođe, tu je i problem sa propadanjem privatnih timova, jer sada fabrički timovi imaju bukvalno monopol nad motorima, pa čim ih neko ugrozi samo isporuče slabije motore i problem rešen.

Mercedesov F1 motor

Nije ni to toliki problem, pogledajmo MotoGP, i tu su fabrički timovi mnogo jači od privatnih, ali trke su zanimljivije iz razloga što motori mogu da se prate, a bolidi Formule 1 to ne mogu. Kao što u Formuli 1 znamo da će Mercedes ili Ferrari pobediti u trci, tako se danas u MotoGP-u zna da će to biti najverovatnije biti Markez ili Doviciozo.

Selektivno kažnjavanje

Još jedan, a možda i jedan od gorućih problema Formule 1 je selektivno kažnjavanje. Dok nije bilo kažnjavanja vozači su više rizikovali i bilo je boljih trka, danas se vozači kažnjavaju za svaku sitnicu, ali da je bar samo to, nego se vozači selektivno kažnjavaju i jasno se pojedini favorizuju u odnosu na druge. Tako imamo primer da Maks Ferštapen sebi dozvoli da ide da se fizički obračuna s Okonom, isti Maks koji je “x” puta izbegao kaznu kada je izbacivao druge vozače sa staze. Isto tako, Hamilton nije dobio kaznu kada je u jednom krugu zamalo izazvao udes sa Raikonenom i Sirotkinom, a Fetel je za manje opasnu situaciju kažnjen. Tako da kada se pogleda razlike jesu velike, ali Formula 1 ima mnogo većih problema od toga trenutno.

Tekst: Dušan Topić

Uredio: Pavle Barta

 

(212)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Hajlender
Gost

Tako je Dušane, dominacija jedne ekipe je uvijek bilo, e sad jel dvije-tri sezone ili pet nije ni bitno, ali navijači kad ne pobjeđuje njihov tim su skloni zazivat neka “stara dobra vremena”, a ako pobjeđuju onda je sve ok.