Početna Sport F1 Neverovatni rekordi u Formuli 1
Neverovatni rekordi u Formuli 1
0

Neverovatni rekordi u Formuli 1

1.45K
0

Najmanji broj automobila koji je završio trku

Sa svim mogućim problemima koje su timovi imali u predsezonskom periodu za sezonu 2014., ovo je rekord za koji mnogi pomislili da će verovatno pasti.

Pregrevanje novih 1,6-litarskih V6 i njihovih ERS jedinica je bio glavni problem tokom testova u Herezu i Bahreinu, a mnogi su predviđali da će pola grida da odustane u Australiji.

Međutim, čak 14 automobila je završilo trku u Melburnu, a to je čak 10 više u odnosu na dramatičnu VN Monaka 1996., kada je Olivije Panis pobedio i rivale, i sebe i promenljive uslove, trijumfovavši ispred Dejvida Kultarda, Džonija Herberta i Hajnca-Haralda Frencena.

Najmanja razlika u finišu

Trkanje „na nož“ sa što manjim razlikama između konkurenata je uvek bio prioritet u Formuli 1, bar je tako trebalo da bude. Međutim, u ova današnja, „energetski efikasna“ vremena, često se čini da je situacija drugačija.

Uglavnom, ostaje da se vidi da li će ikome ikada poći za rukom da dobije trku sa prednošću od 0,01 sekunde, što je upravo Piter Getin uradio protiv Ronija Petersona na VN Italije 1971.

Getin je ujedno tada postavio još jedan rekord, pobedivši sa prosečnom brzinom od 242,616 km/h.

Najstariji svetski šampion

Sebastijan Fetel je imao 23 godine i 133 dana kada je osvojio Šampionat Formule 1 2010. godine, postavši najmlađi šampion u istoriji.

Najstariji je naravno Huan Manuel Fanđo, koji je poslednju od svojih pet titula ostvario sa 47 godina, i to neverovatnom vožnjom na VN Nemačke 1957. godine.

Najviše timskih pobeda u sezoni

Honda se 2015. ujedinila sa McLarenom, i to je mnogima evociralo uspomene na slavne dane, koji se do danas ni izbliza nisu ponovili.

Godine 1988., Ajrton Sena je osvojio prvu od tri šampionske titule, i to u sezoni u kojoj su ljubitelji Formule 1 bili svedoci potpune dominacije McLaren Honde, odnosno Sene i Alena prosta, koji su pobedili u 15 od 16 trka u sezoni.

Zapravo, trebalo je to da bude 16 od 16, da Žan-Luj Šleser nije izbacio Senu iz trke za VN Italije, samo dva kruga pre kraja kada ga je Brazilac preticao za čitav krug.

McLaren je takođe postavio rekord sa najviše pol pozicija u jednoj sezoni 1988., pre nego što je Williams  nadmašio taj rezultat (1992. i 1993.), da bi se McLaren ponovo vratio na tron 1999.

Dakle, sa 93,8 odsto uspešnosti je McLaren-Honda rekorder, ali ipak, 2016. Mercedes je ostvario 19 pobeda, uz procenat od 90,5 osto.

Najviše vozačkih pobeda u sezoni

Mada McLaren drži rekord u timskim pobedama kada je o procentu reč u jednoj sezoni, Sena i Prost su ujedno bili i glavni rivali, tako da su delili pobede.

Naravno, 2004. godinom je jedan vozač u potpunosti dominirao, a on je Mihael Šumaher. Nemac je dobio 13 od 18 trka te godine, a procenat od 72,2 odsto pobeda te godine u odnosu na ukupan broj velikih nagrada na kojima je učestvovao je više nego impresivan, mada je Alberto Ascari došao do 75 odsto, ali sa samo osam odvozanih trka (šest pobeda). Sebastijan Fetel je 2013. zabeležio takođe 13 pobeda u sezoni, ali sa odvozanom trkom više.

Najviše podijuma u jednoj sezoni

Mihael Šumaher drži mnoge rekorde u Formuli 1, uključujući najveći broj osvojenih titula, najviše uzastopno osvojenih titula i najviše pobeda. Ove godine ga je u broju osvojenih pol pozicija pretekao Luis Hamilton.

Moguće je da će neki vozač biti tako dominantan u budućnosti kao što je to bio Šumaher i nadmašiti neke od njegovih rekorda, ali postoji jedna statistika koja teško da će ikada biti oborena.

Sezone 2002., Šumaherov Ferrari je bio toliko brz i pouzdan da je Nemac završio na podijumu u svih 17 trka sezone. Ukoliko to nije dovoljno impresivno, u 11 je pobedio, a treći je bio samo jednom.

Najveći broj uzastopnih timskih pol pozicija

Mi stariji ljubitelji „najbržeg cirkusa na svetu“ se sećamo zlatne ere Williamsa. Britanski tim je bio dominantan početkom devedesetih, kada je u najvećoj meri zahvaljujući Najdželu Menselu i Alenu Prostu i tadašnjim „čudima“ u vidu elektronske vozačke asistencije, osvojio 24 uzastopne pol pozicije između 1992. i 1993.

Najveći broj automobila koji je startovao u jednoj trci

Formula 1 nekada nije bila tako ekstremno skup sport kao što je to danas, što umnogome limitira broj učesnika.

U ranim danima F1 trkanja, nije bilo ograničenja u pogledu broja automobila i privatnih timova, a nije bilo ni strogih bezbednosnih testova i tehičke regulative.

Samim tim, 1953. na VN Nemačke, učestvovalo je čak 34 automobila, što se sigurno više nikada neće desiti.

Pobeda sa najnižeg startnog mesta

Džon Votson je ostvario neverovatnu pobedu startovavši sa dvadeset drugog mesta na VN SAD (Zapad) 1983. godine.

Drugi najbolji rezultat pripada Rubensu Barikelu, koji je 2000. godine pobedio na VN Nemačke, započevši trku sa osamnaeste pozicije. Votson je oborio rekord koji je postavio prethodne godine (1982.), kada je pobedio na VN Detroita. Tada je startovao sa sedamnaestog mesta.

Najveća ostvarena razlika u pobedi

Mada je Mercedes dominantan poslednjih godina, sećamo se i dominacije Ferrarija, ipak u modernoj Formuli 1 razlike nisu ni blizu onakve kakve su bile u prošlosti.

Rekorder je Stirling Mos, koji je na VN Portugala 1958. godine pobedio sa danas nezamislivom razlikom od 5 minuta, 12,75 sekundi.

Trka je ostala upamćena kako zbog ovog neverovatnog rekorda, tako i nesebičnog, džentlmenskog poteza Stirlinga Mosa. Nakon trke, u tom trenutku drugoplasirani, inače lider u šampionatu, Majk Hotorn, bio je diskvalifikovan zbog nelegalnog ponovnog starta. Mos je direktno intervenisao  u Hotornovu korist, tako da je kolegi obezbedio sedam poena (šest za drugo mesto i jedan za najbrži krug). Upravo zbog ovog poteza, Mos je na kraju izgubio titulu za jedan jedini poen od svog zemljaka.

Najstariji vozač koji je startovao u jednoj trci


Zbog ekstremnih fizičkih zahteva, ali i velikog obrta novca, u Formulu 1 vozači ulaze sve mlađi. Sve rekorde, što se tiče atributa „najmlađi“, postavili su aktuelni vozači.

Nekada to nije bilo tako. U „džentlmenskoj“ eri Formule 1 su vozili zreli ljudi, a samo takmičenje je bilo više amaterskog karaktera.

Ipak, „titula“ najstarijeg ubedljivo pripada Luju Šironu iz Monaka. Ovaj vozač, koji je čak trideset pet godina proveo u F1 bolidima, svoj najbolji rezultat, treće mesto upravo u Monaku, 1950. godine, osvojio je sa napunjenih pola stoleća.

Sa gotovo napunjenih 56 godina, vozio je 1955. i u Lanciji osvojio šesto mesto. To nije bilo sve, jer je sledeće hteo ponovo da se trka, ali ga je kvar na motoru sprečio u nameri.

Konačno, 1958., ponovo je učestvovao na VN Monaka ali nije uspeo da se kvalifikuje za trku. Tada je napunio pedeset osam godina i dve stotine osamdeset osam dana.

Najviše pobednika u jednoj sezoni

Rekordi su uglavnom posledica dominacije jednog tima ili vozača. Međutim, bilo je i rekorda koji su postavljeni baš zbog toga što je tokom sezone postojalo mnogo kandidata za osvajanje velikih nagrada.

Godine 1982., čak je jedanaest različitih vozača završilo na najvišem postolju podijuma: Alen Prost (Renault), Niki Lauda (McLaren), Didije Pironi (Ferrari), Džon Votson (McLaren), Rikardo Patreze (Brabham), Nelson Pike (Brabham), Rene Arnu (Ferrari), Patrik Tambej (Ferrari), Elio de Anđelis (Lotus), Keke Rozberg (Williams) i Mikele Alboreto (Tyrell).

Bila je to najizjednačenija sezona u istoriji, a šampion, Keke Rozberg, okitio se titulom sa samo jednom pobedom, dok se čak osam pilota našlo unutar margine od 20 poena od četrdeset četiri, koliko je sakupio Rozberg. Majk Hotorn je postigao isto, 1958., kada je postao šampion sa samo jednom pobedom u sezoni. Što se 1982. tiče, devet različitih vozača je pobedilo u devet uzastopnih trka, što se još desilo u sezoni 1961/1962.

Najmanje odvozanih trka do prve pobede

Đankarlo Bageti, nazvan „statističkom greškom“ u Formuli 1, ostaće upamćen što je osvojio prvu veliku nagradu na kojoj je učestvovao, i to u Francuskoj 1961.

Mada je ostvario neverovatan rezultat, s razlogom je nazvan „statističkom greškom“, jer je u ostatku svoje Formula 1 karijere osvojio samo pet poena.

 

Najniži procenat završenih trka u sezoni

Rekord vezan na najviši procenat ukupnog broja završenih trka, odnosno vozača koji su ušli u plasman  je ostvaren 2013. Tada je ukupno 86,7 odsto onih koji su započeli trku ujedno i prešli ciljnu liniju.

Nova pravila su često donosila veći broj odustajanja zbog uvođenja nove tehnologije, što smo i sami mogli da posvedočimo sa inauguracijom V6 turbo hibrida, ali čak i tih 79,1 odsto iz 2014. izgleda odlično u odnosu na 40,9 odsto „uspešnosti“ iz 1984. godine. Generalno su osamdesete godine bile katastrofalne što se pouzdanosti tiče, jer je tokom te decenije tek 47,8 odsto vozača u proseku uspevalo da vidi kariranu zastavicu.

Priredio: Pavle Barta

 

(1449)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar