Daimleru naređeno da povuče gotovo 800.000 vozila u Evropi
Daimleru je naređeno da povuče 774.000 vozila u Evropi nakon drugog sastanka sa nemačkim organima vlasti, kako smo već izvestili.
Naravno, problem je u dizel motorima, a proizvođač automobila se obavezao da će modifikovati softver u modelu Vito kao i u GLC-u i C klasi. Ovo je saopštio Andreas Šojer nakon drugog sastanka sa šefom Daimlera, Diterom Cečeom.
Vlasti su naredile „hitno formalno povlačenje zbog nedozvoljenih poništavajućih uređaja“, rekao je Šojer.
Da podsetimo, Daimler je zdušno negirao da je na bilo kakav način varao kada je emisija dizel modela u pitanju, a o čemu se radi smo još ranije najavili. Opoziv baziran na spornom softveru znači da je Daimler izbegao mnogo ozbiljnije mere, oličene u visokim kaznama i zameni komponenti. U razgovoru sa dvojicom novinara nakon objave, Ceče je rekao su razgovori s vlastima „bile konstruktivne“.
Država Nemačka je pojačala pritisak na Daimler, da precizira koji sporni modeli su u pitanju, kao i broj vozila koja moraju da se povuku radi modifikovanja izduvnog sistema. Takođe, vlasti su kritikovale parcijalan pristup Daimlera kada je reč o obraćanju pažnje na nivo zagađenja, kojeg izazivaju dizel modeli. Ovo povlačenje masivnih razmera dolazi gotovo 3 godine nakon Volkswagenovog „dizelgejta“.
Za razliku od VW-a, koji je priznao da je varao na testovima i suočio se sa troškovima od nekih 26 milijardi evra (31 milijarda dolara), otkupima i povlačenjima vozila na globalnom planu, Daimler je odbio tvrdnje da je uradio bilo šta loše. Međutim, raspadanje „dizel univerzuma“ se nastavlja, jer je, kao što smo izvestili, pretresen stan šefa Audija, Ruperta Štadlera, a on je stavljen pod istragu.
Neodobrene funkcije
Nemačko saobraćajno regulatorno telo, KBA, pronašlo je pet nedozvoljenih softverskih funkcija u Daimlerom Evro 6 dizel motorima (ne Renaultovim), što se odnosi na milion automobila, samo u Nemačkoj. KBA je naložio Daimleru u maju, da treba da povuče 4.923 Vita (na globalnom planu), čiji motori nisu u skladu sa standardima. Daimer je tada saopštio da će, ukoliko to bude neophodno, ostvarivanje svojih prava potražiti na sudu.
„Ne vidimo bilo kakve dokaze da je Daimler kreirao softver da bi namerno varao na testiranju izduvnih gasova“, rekao je Arnd Elinghorst, analitičar iz kuće Evercore ISI, procenivši da će troškovi biti manji od 100 miliona evra . „Što se ovog povlačenja tiče, nema mesta kaznama.“
Daimler je već dobrovoljno povukao nekih 3 miliona vozila u Evropskoj uniji prošle godine, uz slične poteze VW-a i BMW-a, da bi ažurirao softver koji se bavi emisijom izduvnih gasova.
Slobodna interpretacija „labavih“ evropskih pravila u vezi sa emisijom štetnih gasova, na kraju je rezultirala time da su dozvoljeni nivoi zagađivanja probijeni u mnogim gradovima, što je dovelo do sukoba između vlasti i proizvođača automobila. Daimler se oslanja na dizel modele kada je su u pitanju profit i snižavanje flotne emisije ugljen-dioksida.
Pretnja od kažnjavanja
Šojer je zapretio momcima iz Štutgarta kaznom od 3,75 milijarde evra zbog nepravilnosti emisije izduvnih gasova kod dizel modela. Da bi se shvatio kontekst, treba navesti da tokom prethodnih pat pozicija u okviru dizel „sage“, ministarstvo nije uspelo da ostvari neki značajniji napredak u pogledu pokretanja odgovornosti proizvođača. To možemo da pripišemo jakim pozicijama automobilske industrije u vladajućim strukturama Nemačke.
Opel, koji je 2016. bio u vlasništvu General Motorsa, nije se suočio sa sankcijama nakon što je Aleksander Dobrint, tadašnji ministar transporta, pokrenuo sumnju u vezi sa legalnošću softverskih uređaja koji se koriste u dizel motorima. Iste godine, Fiat Chrysler Automobiles je prilično arogantno odbio Dobrintovu molbu da se organizuje sastanak na kojem bi se razgovaralo o „zlu iz auspuha“.
Nemačka automobilska industrija je intenzivno „pod lupom“ još od izbijanja „dizelgejta“, septembra 2015., kada je utvrđeno da 11 miliona vozila emituje prekomerne količine čađi i azotnih oksida.
Opštinske vlasti, koje se bore protiv prekomernog zagađenja, odnosno jedinjenja koja izazivaju smog (azotnih oksidi), a koje u najvećoj meri emituju dizel vozila, razmatraju uvođenje restrikcija i zabrana. Hamburg je prvi povukao potez prošlog meseca, uvevši restrikcije u dve saobraćajnice. Mercedes je povukao više od 3 miliona vozila širom Evrope pre gotovo godinu dana radi ažuriranja softvera.
Kakav će epilog ove priče biti, videćemo uskoro, ali jedno je sigurno – dizel tehnologiji se ne piše dobro, a ovde pročitajte šta automobilske kompanije planiraju da urade povodom toga.
AutoRepublika
(526)
