Početna Istorija Da li znate da pronalazak koji je spasio više od million života nije stigao iz Volvoa?
Da li znate da pronalazak koji je spasio više od million života nije stigao iz Volvoa?
2

Da li znate da pronalazak koji je spasio više od million života nije stigao iz Volvoa?

1.72K
2

Veoma je važno da zasluge za neki izum dobiju zaista oni koji ih i zaslužuju. Rodžer V. Grizvold i Hju DeHejven, su u SAD, dizajnirali i patentirali prvi pojas u tri tačke, tokom 1951. godine.

Grizvold je započeo rad koji je doveo do izuma, u američkim vazduhoplovnim snagama (American Air Force) još 1945. godine. DeHejven je bio ratni pilot u Prvom svetskom ratu, a kasnije se posvetio istraživanju fenomena reakcije tela čoveka na naglo i iznenadno usporavanje. Njegov rad je nastavio američki pukovnik Džon Pol Stap.

Ali, američki proizvođači automobila nisu pokazivali neko ozbiljnije interesovanje u vezi sa tim istraživanjima. Kao deo opcione ponude, sredinom pedesetih, moglo se odabrati da naručeni automobil poseduje sigurnosne pojaseve. Sve do 1964. godine u SAD, oni nisu bili deo standardne opreme vozila, a i tada samo kao deo zakonske regulative pojedinih saveznih država. Na teritoriji cele američke države, pojasevi koji se vezuju preko krila i ramena, postali su obavezni tek 1968. godine, ali i tada bez obaveznosti primene određenog dizajna, odnosno tipa pojasa. Pojasevi u tri tačke su postali mandatorni 1973. godine.

 

Sa druge strane okeana, period nakon Drugog svetskog rata, doneo je grozničavu ekspanziju, švedskoj kompaniji iz oblasti energetike, Vattenfall. Dvanaest velikih elektrana su podignute a hiljade radnika je dobilo posao. Kao rezultat velikog porasta obima aktivnosti, značajno je uvećan i broj nesreća na radu. Prvih godina šeste decenije prošlog veka, generalni direktor Vattenfalla Oke Rusk (Åke Rusck), je postavio podizanje bezbednosti zaposlenih na vrh liste prioriteta. Kritične godine koje su u prvi plan izbacile saobraćajne nesreće, bile su 1953. i 1954. U to doba, kompanija je raspolagala sa nekih 1.500 vozila, koje je koristilo oko 15.000 radnika. Nešto je jednostavno moralo da se preduzme.

U želji da se stvari promene, Vattenfall je kontaktirao svog dobavljača motornih vozila i sugerisao ugradnju sigurnosnih pojaseva. Međutim, proizvođač automobila nije pokazao interesovanje, obrazlažući svoj stav time da korisnici vozila, svejedno znaju da je vožnja automobilom opasna rabota. Pored toga, naveli su i da bi ugradnja pojasa verovatno uzrokovala neprijatnost putnika.

Dva inženjera energetske kompanije, Bengt Odelgard i Per-Olof Viman (Per-Olof Weman), su dobili zadatak da službene automobile učine bezbednijim, tako što bi konstruisali pojaseve za spasavanje koji bi se ugrađivala u kompanijska vozila. Inženjeri su se rastrčali, između ostalog su kontaktirali kolege iz Amerike, kako bi razmenili iskustva. Na osnovu rada koji su njih dvojica uložili, otvorila se mogućnost precizne specifikacije zahteva koji su omogućili dalji dizajn siguronosnih pojaseva.

Pre konstrukcije samih pojaseva, inženjeri su sproveli brojne eksperimente. Na primer, koristeći kran, odnosno dizalicu, podizali su automobile na veliku visinu, a zatim ih ispuštali da padnu na tlo. Eksperimenti su se vršili na unapred pripremljenim test poligonima. Na bazi istraživanja koje su sprovele Američke vazduhoplovne snage (US Air Force), Odelgard i Viman su došli do zaključka da bi dijagonalni pojas, umesto prostog pojasa u dve tačke, drastično popravili bezbednost. Sav taj trud i istraživanja su ishodovali izumom “evropskih” dijagonalnih pojaseva, inače poznatih kao “Vattenfall seat belt”. Do sredine šezdesetih godina prošlog veka, ovaj tip pojaseva je bio standard u Švedskoj i još nekoliko drugih evropskih zemalja.

Vattenfall je započeo ugradnju ovih pojaseva u službena vozila tokom 1956. Iste godine, Volvo je počeo da pokazuje interesovanje za ovaj pronalazak i primenu u svojim modelima. Zasluge za promenu pristupa Volvoa pripadaju, ne inženjerima švedske marke, već kompanijskom hirurgu, doktoru Stigu Lindgrenu. On je bio konsultant za medicinska pitanja, radnoj grupi inženjera energetske kompanije Vattenfall. U to vreme se ovaj doktror upoznao sa novim šefom Volvoa, Gunarom Engelauom (Gunnar Engellau). Lindgren je predstavio viziju opremanja automobila pojasevima, novom šefu kompanije Volvo. Pojedini modeli švedske marke su, kao posledica ovakvog razvoja događaja, posedovali dijagonalni pojas, počev od 1958. godine. Samo jednu godinu kasnije, pojasevi su postali standard u celoj Volvo gami.

Pronalazak i primena dijagonalnog pojasa, inače kao što smo naveli – zasluga američkog tima, a onda i ekipe inženjera energetske kompanije, bila je uvod u primenu pojasa u tri tačke u kompaniji Volvo.

Prvi čovek kompanije Volvo, tog doba, Engelau je postavio Nilsa Bolina (Nils Bohlin), bivšeg avio inženjera, za prvog šefa odeljenja za unapređenje bezbednosti, tokom 1958. godine. Bolin je pristupio temeljnim istraživanjima, kombinovao novostečena znanja sa rezultatima američkih i Vatenfallovih istraživanja, i kao rezultat svih tih aktivnosti, stvorio je Volvo sigurnosne pojaseve u tri tačke. To je dizajn koji je svima nama danas poznat.

Pojasevi u tri tačke su uvedeni najpre, što je i logično, u Volvo automobile, tokom 1959. godine. Bili su dostupni na modelima PV544 i Amazon. Ono što je Volvo potom uradio, zaslužuje najdublji naklon i sveprožimajuće poštovanje, iako je uopšte pravno, i pitanje za dublje analize, da li su mogli da postupe drugačije. Šveđani su dozvolili upotrebu pronalaska potpuno besplatno svim automobilskim kompanijama. Znali su da će tim potezom dovesti do spasavanja nebrojeno života.

U video materijalu koji je pripremio Carfection, daje se prikaz razvoja Volvo kulture bezbednosnih standarda, koja i danas obeležava imidž švedskog proizvođača. Procene Volvoa iz 2009. godine, govore o tome da je izum sigurnosnog pojasa u tri tačke, do tada, spasio million ljudi od sigurne smrti.

Zato, koristite pojaseve, manji je napor postaviti pojas kako treba, nego ga vezivati iza leđa. Budite ljudi, a ne zabušanti.

Priredio: Zvezdan Božinović

(1724)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

“Fasten seat belts”. To upozorenje je do besvesti bljestalo i blinklalo ( na centralnoj konzoli napred i na centralnom tunelu pozadi) i zvukom upozoravalo u volvu serije 240 ( koji se radio počev od 1974). Zahvaljujući tome rano sam počeo da koristim sigurnosni pojas (a njegovo nekoriscenje mi je postalo nepojmljivo), daleko ranije nego je njegova neupotreba pocela formalno da se sankcioniše u SFRJ…

Mite
Gost

najgluplje mi je kad u nekom krimi filmu oni koji bježe ili oni koji jure neka kad uđu u auto Najprije stavljaju pojas 3:)