Почетна Istorija Volkswagen Golf istorija: Golf IV (prvi deo)
Volkswagen Golf istorija: Golf IV (prvi deo)
0

Volkswagen Golf istorija: Golf IV (prvi deo)

9.63K
0

Nova strategija

Nekoliko godina pre nego što je debitovala potpuno nova, četvrta generacija, glavno pitanje u javnosti je vladalo na račun toga koliko će se Golf razlikovati od svojih klonova. Volkswagen grupa je ranije predstavila ambiciozni plan gde bi isti automobil dobio nekoliko različitih dizajnerskih rešenja i samim tim se prodavao preko različitih marki. Audi A4 predstavljen 1994. godine je započeo spomenutu strategiju sa ciljem da smanji broj platformi unutar grupe, koji je brojao čak 16 u tom momentu. Usledio je novi Passat na istoj B platformi, a očekivanja su bila da bi mogli uslediti i SEAT-ova i Škodina verzija.

Iz tog razloga sva pažnja je bila posvećena na novi Audi A3 predstavljen u junu 1996. godine, zato što je na identičnoj platformi trebalo da debituje i sledeći Golf. Ova platforma, poznata kao A4, je takođe trebalo da bude baza za još nekoliko modela kao što su Škoda Octavia, SEAT Toledo i Leon, a postojale su i priče da Volkswagen sprema i sportski kupe (tu poziciju će kasnije da popuni Audi TT). U poslednjem momentu na istu platformu je dodata i nova “buba”. Audijev imidž je svakog dana postajao sve bliži i bliži onom koji su imali BMW i Mercedes, a A3 je bio prvi korak u kupovini tog imidža. Sve dok novi Golf nije debitovao, A3 je ponuđen samo u verziji sa troje vrata i limitiranom ponudom motora, ali od samog starta GTI je bio izuzetno pogođen, iako je imao pet godina prednosti.

Dizajn u centru pažnje

Treća generacija je učvrstila poziciju Golfa kao najprodavanijeg kompakta u Evropi, ali je i dalje bio veliki broj onih koji su kritikovali dizajn. Međutim, čak i najveći kritičari su morali da priznaju da Golf nikada više neće doneti revoluciju već samo evoluciju. Tokom 1994. godine, Volkswagen je osnovao čak šest različitih timova, a među njima se i ovaj put našao Giugiaro. Njegov dizajn je i ovaj put označen kao previše radikalan, pa je domaći tim ponovo izašao kao pobednik i biće potreban 31 mesec da uđe u serijsku proizvodnju. Kao i ranije, Golf je i dalje izgledao kao … Golf. Tokom zvanične prezentacije Volkswagen je izjavio da su njegova istraživanja pokazala da kupci definitivno žele proizvod koji će prepoznati na prvi pogled i koji neće delovati zastarelo ni posle deset godina. Iz tog razloga, Golf je morao da zadrži što više karakteristika sa prethodnika.

Projekat je predvodio Martin Winterkorn, koji je donedavno prvi čovek cele Volkswagen grupe, dok je dizajnerski posao poveren Hartmutu Warkusu. On je proveo većinu karijere u Audiju, a pre Golfa 4 je takođe dizajnirao i Passat. Warkus će kasnije izjaviti da se nijedan detalj nije ponavljao, ali pritom je postavio standard koji ovaj automobil prati do današnjeg dana.

Iako je Golf i dalje bio poseban, on je delio neke dizajnerske linije i sa ostalom braćom, posebno po pitanju vrata i felni. Po prvi put u istoriji i vrata su se prostirala u krov, a standardni dupli farovi su učinili da GTI bude još teže razlikovan u poređenju sa standardnim modelom. Više nije bilo ni crvene boje u masci hladnjaka pa je najlakši način bio po branicima i kvakama na vratima. Kako je trend nalagao, nova generacija je označila da je Golf postao veći i teži, ali su dizajneri uradili odličan posao da se to ne primeti na prvi pogled. Golf 4 je bio za 131 milimetar duži od “trojke”, 30 milimetara širi i sa međuosovinskim rastojanjem za 39 milimetara dužim. Dimenzije felni su takođe povećane sa 13 na 14 inča na standardnom modelu, odnosno 16 inča na GTI. Težina je iznosila između 1.163 kilograma do 1.207 kilograma, ili u proseku 60 kilograma više nego u prošlosti. Golf je doneo i lasersko varenje, čime je čvrstina konstrukcije poboljšana a donela je i bolju završnu izradu.

Akcenat na mehaničkim detaljima i enterijeru

Sa mehaničke strane Volkswagen je posvetio mnogo pažnje ogibljenju, da zadovolji i one najveće kritičare koji su u prošlosti imali primedbe na račun udobnosti. To ne znači da je ponašanje u krivinama bilo išta bolje, iako je Volkswagen dodao veliki broj električnih pomagala, a razlog je ležao u spomenutom A3 koji je trebalo da bude dinamičniji.

Golf 4 je postao prvi automobil u “radničkoj” klasi sa izuzetno kvalitetnim enterijerom. Ovom podatku je još jednom pomogla veza sa Audijem pa su mnogi detalji i oprema sa A3 na kraju završili i u Golfu. Sam kvalitet je podignut na pozavidan nivo, a za ekstra novac kupac je mogao da dobije i dvobojni finiš. Golf je unapređen do te mere da su ga mnogi nazivali “mini Mercedes”, posebno nakon što je debitovala nova A klasa, a mnogi mediji su proglasili Volkswagenov enterijer boljim.

Golf 4 je takođe bio prvi model Volkswagena gde su određene delove enterijera proizvodile samostalne kuće u blizine glavne fabrike, gde se na kraju konačan enterijer sklopio. Primera radi, firma Brose und Meritor je proizvodila plastiku na vratima i pokazala se za 30% efikasnija od Volkswagenovog tima. Novi prvi čovek kompanije, Ferdinand Piech, je i dalje zahtevao obraćanje velike pažnje na čak i najmanje detalje, pa bi se tako čak i drška za ruke iznad suvozačevog mesta polako vratila nazad umesto bučnog lupkanja kako je to slučaj kod većine automobila. Držači za čaše na zadnjim sedištima bi se mogli otvoriti i zatvoriti po želji, što takođe nikada ranije nije ponuđeno na nekom “radničkom” vozilu. Za ekstra novac kupac je mogao dobiti i brisače sa senzorima koji bi se automatski palili čim osete vodu, navigacioni sistem i cd plejer.

Bogatiji, kvalitetniji i “papreniji”

Sve navedene karakteristike su dodale na ceni, ali je smatrano da Golf sada pruža mnogo više za svoju cenu nego ikada ranije. Naravno, ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku i do kasnih 1990-ih godina je postalo normalno da klima uređaj, električni podizači prozora, centralno zaključavanje brave i cd plejer budu ako ne standardna oprema, onda svakako opciona.

Nemački kupci su mogli da dobiju i grejače u sedištima, putni računar i klima uređaj koji se mogao podešavati na željenu temperaturu. Volkswagen je ponudio i 12-godišnju zaštitu na koroziju pa nije retkost ni danas, 20 godina kasnije, da se na ulicama vide Golfovi 4 bez imalo rđe. Po prvi put u ponudi se našao i alarm urađen u saradnji sa osiguravajućim kućama kao odgovor na visoku stopu ukradenih automobila. Britanski magazin AutoCar je zaključio da osim ako kupac mora da ima dizajn i dinamičnost Audija A3, Golf je definitivno bolja kupovina za cenu. I pored svih pohvala, Golf nije uspeo da dobije titulu automobila godine i tu čast je odnela Alfa Romeo 156. Mercedes A klase je takođe učestvovao, ali nije baš najbolje prošao zbog poznatih problema sa stabilnosti. Većina novinara se složila da je Golf napravio veliki korak prema premijum klasi, ali su takođe napomenuli da je reč o trećem vozilu na istoj platformi. Novinar AutoCara Steve Cropley je napisao, “Golf je dobar automobil, ali ceo njegov koncept je star 25 godina”.

Maksimalan broj zvezdica  na Euro NCAP

Golf 4 je imao još jedan izazov ispred sebe, a on je ležao u sigurnosnim merama. Do sredine 1990-ih godina je nastao European New Car Assessment Programme (Euro NCAP) koji je testirao ne samo vozačevu sigurnost već i mlađih i odraslih putnika iz svih uglova. Volvo S40 je bio prvi automobil koji je dobio maksimalne četiri zvezdice, pa su očekivanja bila od Golfa da nastavi istim tempom – posebno što je ovaj automobil u poslednjih desetak godina obavezno nadmašivao sigurnosne standarde. Ferdinand Piech je bio toliko uporan u svom planu da kada je pronađena slabost na B stubu, Volkswagen je bio primoran da uradi veće promene svega nekoliko sedmica pred početak proizvodnje.

Zvanična premijera je zakazana za 10. oktobar i 3.000 salona je očekivalo da će imati minimalno pet do osam vozila na lageru, ali je kompanija do tada proizvela samo 5.000 primeraka. Neki saloni nisu dobili nijedan primerak, a do novembra, kupcima je javljeno da će njihovi primerci stići tek na leto. Svi potezi su se isplatili kada je Golf dobio maksimalne četiri zvezdice u testovima sudara.

Motorizacija

Pet benzinaca i tri dizela su se našli u ponudi u (1997.) Golfu. Zahvaljujući vezi sa Audijem, svi motori su bili u ponudi od prvog dana, kao i standardni petostepeni manuelni menjači. Nešto kasnije su debitovali i četvorostepeni automatski menjači. Potpuno novi 1,4-litarski benzinac sa 16 ventila je debitovao u (1994.) Polu, koji je bio gotovo identičnih dimenzija kao i originalni Golf. On je razvijao 75 ks, ali je bio za 11% ekonomičniji u poređenju sa legendarnim pretkom. Volkswagen je očekivao da će većina kupaca da se odluči za 1,6-litarski benzinac sa 100 ks, a on je već nekoliko godina bio u ponudi u A3. Britanski kupci su mogli da dobiju GTI sa parom novih 1.8-litarskih motora sa 115 ks i 150 ks, takođe razvijenih od strane Audija. Ova slabija verzija je na domaćem tržištu bila dostupna samo u Highline paketu opremu dok je Volkswagen smatrao da bi britanski kupci bili više impresionirani ako dobiju veću ponudu. Ponuda dizela se odnosila na tri 1,9-litarska motora snage 68 ks (SDI) i 90 ks i 110 ks (oba TDI). Novinarima se posebno dopala ova moćnija verzija, koja je bila brža nego slabiji GTI (ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 9,7 sekundi), a sa maksimalnim obrtnim momentom na samo 1.900 obrtaja je takođe bila civilizovanija za svakodnevnu vožnju.

GTI

Kada je reč o GTI-u, on je vremenom postao samo nivo opreme umesto samostalnog modela. Posle dugo godina ignorisanja turbo motora, Golf ga je konačno dobio 1997. godine zahvaljujući Audiju, mada je 150 ks bila niža cifra u poređenju sa većinom konkurencije. Mnogi su izabrali GTI iz praktičnih razloga, pošto je, za razliku od konkurencije, i dalje bio dostupan u verziji sa petoro vrata, a ubrzanje do 100 km/h za osam sekundi i maksimalna brzina od 222 km/h su bili nešto niži od rivala.

VR6 nije ponuđen u četvrtoj generaciji u samom početku, a umesto njega je debitovao prvi V5 motor zapremine 2,3 litra. Na takvom motoru Volkswagen je radio još od kasnih 1970-ih godina, ali on nikada nije bio spreman na vreme. Mnogi će se složiti da čak i posle toliko godina razvoja, sa V5 motorom se požurilo u proizvodnji (1997. Passat),  pa je narednih godina imao probleme sa vibracijama i bukom. Većina problema je uklonjena kada je spomenuti motor debitovao godinu dana kasnije, ali on nije bio poseban u klasi kao što se Volkswagen nadao, pošto je Fiat takođe nudio motore od pet cilindara u modelima Bravo i Marea.

V5 2.3 l

V5 je bio dostupan samo sa novim 4Motion pogonom na sva četiri točka. Ponuda je kasnije proširena i sa novim VR6 identične zapremine, a snaga je povećana sa 190 ks na 204 ks. Međutim, Golf više nije mogao da se pohvali titulom najbržeg kompakta sa pogonom na sva četiri točka pošto je tu ulogu preuzela nova Subaru Impreza. Britanci su mogli da dobiju 4Motion samo sa V6 motorom, ali nemački kupci su mogli da ga izaberu i sa 1,8-litarskim benzincem i 1,9-litarskim dizelom.

Kraj prvog dela.

Zoran Tomasović

(9627)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments