Zanimljivost dana: Legenda iz Južne Afrike – Ford Capri Perana

U svojoj dugodišnjoj istoriji Ford se mogao pohvaliti velikim brojem performantnih proizvoda, koji ne samo što su dominirali na stazama, već su bili „glavni“ i na ulicama. Dok se Evropa uglavnom orijentisala na manju zapreminu agregata, Amerika nije imala sličnih problema i motori su nekada dostizali zapremine slične onim iz kamiona.

Ali Evropa i Amerika nisu bili jedina bitna tržišta. U dalekoj Australiji proizvođač je ostavio veliki trag u takozvanom „Supercars“ šampionatu sa modelom Falcon, ali malo ljudi zna da je tržište Južne Afrike takođe „izbacilo“ neke od najbržih automobila kompanije izvan Amerike.

Najpoznatiji od njih je svakako Capri Perana, čije su performanse toliko impresivne da je bio u stanju da posrami daleko skuplju konkurenciju. Za tako nešto je najzaslužniji čovek po imenu Beizl Grin, koji je posedovao veoma uspešni Fordov salon u najvećem gradu u državi, Johanesburgu.

U slobodno vreme Grin se bavio amaterskim auto-moto sportom, a sredinom 1968. godine njegov salon je predstavio svoj prvi modifikovani automobil. Reč je o modelu Cortina, a Grin je zamenio fabrički 1,6-litarski agregat sa 3,0-litarskim motorom u V6 konfiguraciji. Pritom je dodao i ime Perana. Pored moćnijeg motora, tu su bili i modifikovano ogibljenje i kočnice, a sa maksimalnom brzinom od 186 km/h Cortina Perana je bila jedna od najbržih limuzina na svetu.

U navedenom periodu Južnoafričko odeljenje Forda je zapravo bila divizija kanadske firme, pa se vest pročula i sa druge strane Atlantika. Ford je od Grina zahtevao da mu razvije prototip Caprija sa V6 agregatom koji bi se kasnije našao i u serijskoj proizvodnji. Ovaj je uradio zadati posao, a veruje se da je proizvedeno oko dvadesetak primeraka za testiranje. Samo jedan je preživeo do današnjeg dana i to bez originalnog 3,0-litarskog agregata, koji je kasnije preuzet iz modela Zephyr.

Ono po čemu je Grin ipak ostao najpoznatiji jeste po drugoj generaciji Capri Perana sa V8 motorom. Za razvoj takvoj modela Ford je lično isporučio američke agregate zapremine 5,0 litara koji su se ugrađivali u Mustanga. Iako će Grin kasnije modifikovati još neke modele kompanije, ovo je jedini put da je mehanika stigla direktno iz Forda. Proizvodnja je startovala sredinom 1970. godine i trajaće oko dve godine, a u tom periodu kupcima će biti isporučeno između 500 i 550 primeraka.

U svakom slučaju, spomenuti 5,0-litarski motor je razvijao više od 281 konjsku snagu i omogućavao ovom automobilu da ubrza do 100 km/h za samo 6,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 228 km/h.

Standardan menjač je bio četverostepeni manuelni, preuzet takođe iz Mustanga, a jako mali broj primeraka je napustio fabriku i sa automatskom transmisijom. Mnogi delovi ogibljenja su pozajmljeni iz modela Falcon sa australijskog tržišta, koji je specifično razvijen da podnese neravne puteve. Grin je dodao i određene aluminijske delove, pa je tako V8 motor povećao težinu za svega 11 kilograma.

U izboru boja su bile samo dve nijanse za boju karoserija i to žuta i crvena, a za ovo zadovoljstvo kupac je morao da plati oko 2.200 funti (oko 18.300 dolara preračunato na današnju kupovnu moć novca). U realnosti, Capri Perana nije bio jeftin, ali čak 15 godina kasnije je i dalje bio brži nego neki favoriti iz osamdesetih godina kao što su Alfa Romeo GTV (224 km/h) i BMW 535i (221 km/h).

Nedugo nakon svog debija, Capri se pojavio i u južnoafričkom šampionatu turističkih automobila. Već na prvom testu vozač Bob Oltorp je zabeležio vreme od jednog minuta i 36 sekundi, što je bilo samo 15 sekundi sporije od Formula 1 bolida na istoj stazi. Trkački Capri je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 270 km/h, a Oltorp je pobedio u 12 od voženih 13 trka u 1970. sezoni (jednu preostalu nije završio zbog sudara).

Na većini spomenutih trka razlika nad drugoplasiranim je bila veća od 30 sekundi pa je auto-moto savez promenio pravila za 1971. sezonu gde su trkački modeli morali biti sličniji fabričkim. To nije sprečilo Capri da osvoji još jednu titulu, ovaj put sa vozačem Kusom Svanepolom.

Naftna kriza iz ranih sedamdesetih godina je značajno smanjila trkačke budžete i potražnju za moćnim automobilima, pa je Capri Perana ugašen posle 1972. godine. Beizl Grin je nastavio da modifikuje Fordove modele sve do sredine osamdesetih godina, Tokom spomenute naftne krize pažnja je posvećena modelu Escort, ali i modelu Granda, koji je 1973. godine dobio identičan 5,0-litarski V8 motor.

Određeni broj jedinica je uvezen i u Evropu i Ameriku, gde ga je svakodnevno lično vozio tadašnji Fordov predsednik Li Ajakoka. Planove za serijskom proizvodnjom na oba kontinenta je stopirala nova naftna kriza iz kasnih sedamdesetih godina. Grin se zatim kocentrišao na modele Sierra i novi Escort sa pogonom na prednje točkove, a salon je zatvoren nakon njegove smrti sredinom devedestih godina prošlog veka.

Ukoliko danas uspete da pronađete neki od retkih Capri Perana, budite spremni platiti poveću sumu. Od trkačkih modela je preživeo samo jedan koji je pre petnaestak godina pronađen u komšijskom Zimbabveu. Od tada je restauriran i danas je čest gost na skupovima klasičnih modela.

Zoran Tomasović

(2097)