Početna Testovi Volvo XC70 D5 AWD – (2007.) posle 385.000 kilometara
Volvo XC70 D5 AWD – (2007.) posle 385.000 kilometara

Volvo XC70 D5 AWD – (2007.) posle 385.000 kilometara

2.59K
1

Prethodnih dana, sve u redakciji, potpuno je okupirao Volvo V90 Cross Country. Svakog od nas ponaosob dotakao je snažnom emocijom i u nama manje iskusnima razvio duboko poštovanje, dok je uredniku, očigledno produbio već postojeću simpatiju prema ovom znanom švedskom brendu. Utisak je bio toliko inspirišući da jednostavno nisam smeo da propustim priliku da testiram direktnog pretka: Volvo XC70.

Prva prilika za tako nešto se ukazala još pre četiri godine, ali sticajem okolnosti, kao i zbog nedovoljno razvijene svesti o kvalitetu švedskog proizvoda, jednostavno je otišla u nepovrat. Ali, ponovo smo zajedno i ovo je prilika koja ne sme da se propusti.

Vizuelni identitet

Volvo XC70 je razvijen kao varijacija na temu, i uporedo sa karavanskim modelom V70, a prvi primerci su mogli da se kupe krajem  2000. godine. Međutim, teško da bi moglo da dođe do zabune, prilikom vizuelne inspekcije, o kom se od ova dva modela radi. Osobenosti našeg XC70 se ogledaju u povišenom klirensu (čak 21,5 centimetara, što je impozantnije nego kod mnogih krosovera današnjice), jedinstvenoj rešetki hladnjaka, većim dimenzijama pneumatika (235/55 R17) i naravno plastičnim (i imitacijom mat hroma) zaštitama dužinom i širinom automobila.

Prva asocijacija pri pogledu na spoljašnost XC70 nužno mora da bude iz životinjskog sveta: ruski hrt. Ukrštajući utiske iz test vožnje, kao i saznanja iz opšte kulture, čak im se i narav poklapa, a ne samo izgled. Naime, i hrt i XC70 su: izdržljivi, mirni, snažni i dobri borci. Ali, o tome nešto kasnije.

S boka, automobil izgleda najlepše: visoko izdignut, kutijaste forme, koja obično nije atraktivna ali ovom modelu super pristaje, a dodatno još omogućava maksimalnu iskoristivost kabinskog prostora. Od napred u oči upadaju pomenuti „terenski“ i krovni dodaci kao i svetlosne grupe sa, u ono vreme, naprednim ksenonskim farovima. Pogled na stražnjicu momentalno otkriva pripadnost Volvo gami, pre svega zbog uzdužno postavljenih svetlosnih grupa, čega se proizvođač ni do danas nije odrekao. Cenimo konzistentnost u izrazu, još draže bi nam bilo da je i agregat postavljen po dužini, a ne po širini vozila.

Međutim, nije, i zahvaljujući tome, kao i ukupnim spoljnim dimenzijama XC70 (4.838 x 1.861 x 1.604 –  D x Š x V), prostor u unutrašnjosti je izvanredan. Komfor je maksimalan u oba reda sedišta za svih pet putnika, dok prtljažni prostor, inače odvojen plastičnom pregradom, naprosto oduševljava. Potpuno je pravilnog oblika, a neposredno pre autora, smestio je, i udobno prevezao iz Mladenova (130 kilometara dalekog od Beograda) jedno ždrebe ponija, za radost vlasnikove, i dece iz komšiluka. Zaista osećaj mora da bude predivan, kada poseduješ toliko upotrebljiv automobil.

Ipak, upotrebljivost prostora, kojoj dodatno doprinosi i deljiva zadnja klupa, nije centralni utisak. Svakako bi to bio kvalitet upotrebljenih materijala, a što je i dokazano kroz (ko bi rekao) desetogodišnju intenzivnu eksploataciju, kao i završna obrada. Godine, kao ni prilično nemaran odnos vlasnika prema ovom XC70 (ako za standard uzmemo način na koji se mi, zaljubljenici, odnosimo prema svojim i tuđim vozilima), nisu ostavile traga. Nema škripanja, cvrčanja plastike, nema ogrebotina, koža na sedištima ne odaje broj pređenih kilometara nipošto.

Poruka je: ako kupujete korišćeni XC70, ili bolje rečeno, ako kupujete polovan Volvo, nipošto nemojte da sudite o intenzitetu eksploatacije na osnovu uobičajenih faktora, o kojima smo upravo pričali. Prevariće vas izgled i mislićete da je automobil prešao samo trećinu stvarne kilometraže. Pritom i sama pozicija kožnih sedišta (koja su inače manuelno podesiva) kao i kvalitet istih, su na zavidnom nivou. Ipak, atipično za legende o Volvou i minimalizmu, ergonomija bi mogla da bude bolja, jer nam se čini da je centralna konzola blago pretrpana tasterima. Ili je možda, predrasuda o spartanskoj noti uređenja Volvo enterijera ovde doprinela iznetom utisku. Sudeći po arhitekturi sledbenika, ipak će biti da smo u pravu. Zato je preglednost, u svim smerovima odlična, s obzirom na velike staklene površine. Točak upravljača lepo leži u rukama, multifunkcijski je i prijatan za upotrebu.

Da zavrtimo malo taj točak upravljača

Okret ključa, preciznije na pola ključa, i agregat već brunda. Prilično gorštački i prilično lišen manira koji krase dizel motore danas, a posebno u poređenju sa onim koji je instaliran u testirani V90 Cross Country. Na test sam došao pripremljen, naravno, i ovo me nije začudilo: 5 cilindara u liniji (a i kako bi drugačije), 2.400 kubika, što je dovoljno za 185 ks uz zavidnih za ono doba 400 Nm pri 2.000 obrtaja.

Pod utiskom danas aktuelnih modela, i inspiratora za ovaj test, ni zvučna izolacija nije na nivou koji je danas aktuelan. Ali, to nije nešto što kvari premijum ugođaj, prve decenije ovog veka, niti remeti vozačko zadovoljstvo. Zahvaljujući integralnom pogonu, kao i prijatno podešenom oslanjanju, XC70 ostaje na zadatoj putanji začuđujuće dugo i pokazuje znake popuštanja vrlo kasno i to u vidu blagog naginjanja karoserije. U pomoć predvidivom i stabilnom ponašanju automobila pristiže i opcioni sistem Four-C, koji je ugrađen u naš primerak, a koji podešava postavke oslanjanja spram prepoznatog vozačkog stila, čoveka za upravljačem. Ako se sistem deaktivira, pritiskom na dugme pozicionirano nisko na centralnom grebenu, dobijete standardno izbalansirano oslanjanje koje ne reaguje neodmereno na deficitarno održavnu putnu infrastrukturu.

Ne, ovo nije vozački automobil, niti je zamišljen kao takav, ali definitivno neće da smori ambicioznijeg vozača. U liniji sa tim, kao i subjektivnim utiskom, je i podatak o ubrzanju od 9,9 sekundi do stotke. Dovoljno za većinu, kojoj svakako i sam pripadam a bio bi i koju desetinku bolji da je odziv motora na pritisak pedale gasa, brži. Pa ipak, XC70 vas ne uvodi u prekršaje i ničim ne izaziva da postavljate rekorde u ubrzanjima i konačnoj maksimalnoj brzini. Na autoputu, vibracije i malo izraženija buka agregata se smiriju i putovanje čine još prijatnijim.

Najslabija karika u XC70 lancu dobrih osobina je svakako šestostepena sekvencijalna automatska transmisija, koja pomalo guši potencijal agregata. U ono vreme, verovatno je i bila dovoljno dobra, danas, ovaj komad tehnike se radi mnogo bolje. Naime, promene stepena prenosa se osete i nisu brze za današnje standarde. Sa novim modelom, napravljen je gigantski korak napred (nadam se da urednik neće da se naljuti iznetim, u smislu što mu kradem priču o nasledniku – ništa drugo) ali je to verovatno i jedino mesto gde V90 Cross Country nije u ravni, ili čak i bolji od nemačke konkurencije. Ne uzimamo za zlo. Pa i sam Mercedes je, sve do poslednje generacije, koristio automatsku transmisiju koja nije bila na nivou potencijala ostatka automobila.

Kočnice su stabilne i pouzdane, a još u ono vreme su bili aktuelni u standardnoj ponudi i sistemi protiv blokade točkova kao i kontrola stabilnosti i proklizavanja. Poznato je da je Volvo oduvek važio za proizvođača kome je sigurnost putnika na prvom mestu, pa je i ovde, od same postavke platforme i karoserije o tome posebno vođeno računa, odnosno karoserija je projektovana na način da se prilikom, daleko bilo, udesa, deformiše tako da pruži maksimalnu zaštitu putnicima.

Potrošnja na testu, obavljenim sa oko 80% učešća gradske vožnje, je iznosila 9,8 litara na sto kilometara.

Automobil je bio pet godina star kada je kupljen, i tom prilikom je plaćen 11.700 evra. Kilometar sat je pokazivao 165.000 kilometara. Međutim, izgleda da postaje pravilo (setite se testiranog kabrioleta BMW 640d Xdrive), i ovde je ovlašćeni servis utvrdio da je kilometraža vraćena za približno isti broj kilometara: 65.000.

Smatramo važnim da napomenemo da je vlasnik ovog XC70 prezadovoljan automobilom i da ne želi da ga dalje proda. Uskoro će doći i do obnavljanja voznog parka kod njega, a posebno nakon naših utisaka o Cross Country, koje sam mu predstavio, drugi automobili u njegovom srcu i razumu, nemaju nikakvu šansu.

Zaključak

Nakon test vožnje dva Volvoa, ostao sam posramljen pred sopstvenom sumnjom u pripadnost, odnosno opravdanost svrstavanja ovog proizvođača u premijum segment. Moje sumnje nisu bile bez temelja: neizvesna finansijska pozicija duži period; vrlo uzak izbor pogonskih sklopova; pa i skromne press prezentacije modela iz ponude.

Ali, što se samog automobila tiče, kako XC70 a još i mnogo više testiranog naslednika:

VOLVO JE BEZ DILEME PREMIJUM PROIZVOĐAČ.

Tekst i fotografije: Zvezdan Božinović

Volvo XC70 D5 AWD

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: krosover
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.838 x 1.861 x 1.604 mm
Međuosovinsko rastojanje: 2.815 mm
Zapremina prtljažnika: 575-1.600 l
Masa praznog vozila: 1.721 kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: R5/Turbo dizel
Zapremina: 2.400 cm³
Snaga: 136 kW/185 ks pri 4.000 o/min
Maks. obrtni moment: 400 Nm pri 2.000 o/min

Pogon

Tip: Na sve točkove
Menjač: Sekvencijalni automatski/6

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/Multilink
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/diskovi
Pneumatici napred/nazad: 235/55 R17

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 9,9 s
Maks. brzina: 205 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: dizel
Zapremina rezervoara: 50 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 8,3/9,8 l
Emisija CO2: 219 g/km

Cena

Plaćen 11.700 evra (kao pet godina star)

Dobre strane:

Kvalitet izrade i kvalitet materijala, pouzdanost, upotrebljivost

Loše strane:

Automatska transmisija
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 8 Ukupno 8
Enterijer: 8
Kvalitet izrade
Karoserija: 9 Ukupno 9
Kabina: 9
Praktičnost
Karoserija: 10 Ukupno 10
Kabina: 10
Komfor
Napred: 10 Ukupno 9,5
Pozadi: 9
Vozne osobine
Upravljivost: 7 Ukupno 7
Performanse: 7
Šasija
Ogibljenje: 8 Ukupno 8
Kočnice: 8
Motor
Performanse: 7 Ukupno 7
Potrošnja: 7
Menjač
Preciznost: 7 Ukupno 7
Efikasnost: 7
Cena
Prihvatljivost: 9
Ocena: 8,38

 

 

(2588)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Kakva fotografija za prezentaciju potencijala prtljažnika 😂
Predivan automobil.