Fiat 500X 1.3 GSE – Zatezanje bora

Lansiran pre bezmalo četiri godine, simpatični Fiat 500X podvrgnut je prvom lakom redizajnu, propraćenom novim agregatima i bogatijom opremom.

Kada se spomene Fiat 500, mnogi prećuju slova L i X koja slede, i instinktivno pomisle na mali šarmantni „Cinquecento“, u „opticaju“ već dobru deceniju. Greška, jer ova dva slova suštinski menjaju stvar, pretvarajući  „šoljicu za jogurt“ (popularni naziv u Francuskoj još od pojavljivanja 1957.), u familijarni van, odnosno kompaktni krosover sa pogonom na dva ili četiri točka.

Fotografije modela pre restilizacije

Kako bi se lakše distancirali, nalazim da je Fiat trebao da im podari posve različita imena, kao što je Mini učinio sa svojim Clubmanom, Countrymanom i Pacemanom, no cilj proizvođača izgleda da je bio poslužiti se slavom najmanjeg. Posve nepotrebno, barem kada se radi o 500X, koji ima sve neophodne atribute za uspeh, kao i njegov manji brat, jer 500X je priča za sebe, sav zaobljen, sa velikim okruglim farovima, crvenim znakom Fiata u hromu, dnevnim svetlima na samim ćoškovima karoserije…, uspešno se distancira od konkurenata, kao i od bliskog rođaka sa druge strane „bare“, kubičnog Jeep Renegadea.

Za neupućene, radi se samo o drugačije prepakovanom vozilu, oba dele sve principijelne elemente, kao što su platforma, agregati, menjači, ogibljenje… U Evropi, uspeh nije izostao, no nakon četiri godine postojanja, vreme je da se osveži. Ne toliko radi njega samog, već zbog brojne i talentovane konkurencije, tipa Hyundai Kona, VW T-Roc, Citroen C3 Aircross, Kia Stonic, Honda HR-V, Nissan Juke, Opel Crossland X, Suzuki Vitara, Renault Captur, Mazda CX-3, Seat Arona.… Da, da, lista je duga kao gladna godina, što je evidentno potstaklo odgovorne da  pojačaju adute. Podsećanja radi, dok pojedini konkurenti samo „glume“ SUV, uz nekoliko estetskih atributa, 500X se može pohvaliti integralnim pogonom i širokom ponudom agregata, snage i do 150 konja.

Neokrnjen italijanski šarm

Pre četiri godine napisao sam kako Italijani često preteruju! Sve što je „Made in Italia“, po njima je najbolje, počevši od žena, mode, fudbala, testenina, sireva, pica, kafe, crnog vina…, pa do automobila. Iskreno rečeno, sa mnogim navedenim se apsolutno slažem, još od daleke 1975., kada sam po prvi put, sa crvenim pasošem u džepu, prošetao Trstom, ne bi li nabavio toliko željeni Levis 501.

I zaista, lepih žena, još lepše obučenih, ukusnih „quattro stagioni“ i aromatičnih „cappuccina“, i dalje se sećam s nostalgijom, bez da sam zaboravio na nacionalni ponos Italijana, automobile.

„Najbolji Fiat ikada napravljen“

Više decenija kasnije i dalje uživam u Mozzarelli Buffala i crnom vinu Chianti, nažalost znatno manje u Italijankama, a još manje u Fiatu! Spomenuti 500 je za „metuzalema“ mojih godina postao pretesan, dok je domaći 500L sve osim uzbudljivog automobila. Srećom, tu je i ovaj 500X, koji je već u startu mnogo obećavao, čak je i sam proizvođač izjavio kako je 500X najbolji Fiat ikada napravljen.

Počevši od izgleda, koji je našim nekadašnjim komšijama i dalje prioritet, jer u dizajnerskom smislu nema nikave sumnje, 500X ima gene malog 500, posebno gledano spreda. Tu je i dalje „trapezoidna njuška“, sa identično postavljenim svetlima, doista nešto ovalnijim nego li kod doajena 500. Zapravo njegove forme prepoznatljive su i iz bilo kog ugla gledano, sa detaljima pozadi, kao što je hromirana lajsna u koju je integrisan znak proizvođača, plus zadnja svetlosna grupa sa hromiranim okvirom.

E tako je bilo pre restilizacije, sada je u istom stilu kao i kod malog 500, restilizovanog dve godine ranije. „Šuplja“ u sredini, podseća na osvetljen kadar, sa plastikom boje karoserije u središtu. Slično je i sa prednjim svetlima, uz laku modifikaciju maske i branika. Zapravo u opticaju su tri verzije, takozvane Urban, City Cross i Cross, odnosno za pojedina tržišta i Cross +. Prva, koja se odlikuje branicima boje karoserije, samo je sa prednjom vučom. Druga navedena može biti isto tako sa pogonom na samo prednje točkove (vožena) ili 4×4, ujedno se distancira specifičnim zaštitnim odbojnicima od crno/sive plastike, širim blatobranima, većim odstojanjem od tla, miks gumama (ukoliko se radi o integralnom pogonu), naplacima od 17 ili 18 cola…

Za AWD izvedbu Fiat navodi veoma dobar napadni ugao od 21,3 %, odnosno izlazni od 30,3 % (bočni 22,3 %). Uostalom, sa 4,25 metra (+ 2 centimetra za City Cross i Cross zbog forme branika) 500X jedan je od najdužih u segmentu, što se donekle ogleda i u unutrašnjosti, dovoljnoj za četiri osobe, po mogućstvu ne preterano korpulentne, posebno ukoliko im zapadne zadnja klupa. Mesta za glave nema previše, a usled forme zadnjih vrata, prozori se otvaraju samo do polovine.

Lifestyle enterijer

Zapremina prtljažnika ograničena je na 350 litara, dovoljno za omanju familiju, pod uslovom da se u dnu ne nalazi točak istih dimenzija. Po potrebi obaraju se nasloni zadnjih sedišta, kao i suvozačevo, no da bi se dobila ravna površina pregradna horizontalna polica mora se podići na viši nivo. Kao što i priliči jednom „lajfstajl“ automobilu, Fiat nije zapostavio ni unutrašnjost. Stil je prepoznatljiv, boja karoserije proteže se kao i kod  modela 500 i 500L na komandnu tablu.

Zapravo samo na središnji deo, izveden od lakirane plastike, dok je gornji od mekane sunđeraste. „Caka“ je u detaljima, kao što su ogromne aluminijumske ručice za otvaranje vrata, napred i pozadi, odnosno u komandama klima uređaja (veliki točkići), nebrojnim „značkama“ 500X, primetnim svugde po karoseriji, enterijeru i sedištima. Osim što su ova lepa na oko, sa orginalnim naslonima za glave, ujedno su i znatno bolja od onih kod 500L (duža sedeća površina). U našem slučaju presvučena su braon kožom (samo delimično – sedalni deo), što deluje atraktivnije, pa i prestižnije.

Sedi se pomalo uzdignuto, no po želji vozačevo se može   dovoljno spustiti, odnosno podići. Zgodno za sitnije osobe, posebno ukoliko se 500X tretira kao „ženski automobil“. Iznad glave pronađosmo poveći panoramik krov iz dva dela, od kojih se prednji otvara električnom komandom.

U početku, vozač je pomalo zbunjen instrument tablom, jer njen centralni pokazivač nije, kao po običaju, rezervisan za brzinomer. Smešteni je sa leve strane (obrtomer sa desne), a na njegovo mesto smestio se poveći ekran,  koji ima ulogu putnog računara. Princip je ostao isti kao i pre, no i oni su restilizovani, čime se dobilo na preglednosti. Slično je i sa upravljačem, koji nije više podrezan odozdo. Velik, možda i prevelik, sa debelim obručem, načičkan je dugmićima. Na brzinu izbrojao sam dvadesetak, računajući i one sa druge strane, odnosno odozdo, za jačinu zvuka i menjanje radio stanica. Ovi poslednju praktični su za upotrebu samo dok je upravljač pravo postavljen, čim  počne da se „mota“, vozač više nema pojma gde su.

Komande pored upravljača, kakve recimo upotrebljava Renault, neuporedivo su bolje zamišljene. Organizacija unutrašnjeg prostora je bez većih zamerki, u pregrade na prednjim vratima i boks između sedišta staje sve i svašta, dok je ispred suvozača dupli pregradak za rukavice, skromnije zapremine. Centralni ekran mogao bi biti veći, a satelitska navigacija jednostavnija za upotrebu. U skladu sa vremenom sada su ubačene aplikacije Apple CarPlay i Android Auto, kao i nekoliko novih sigurnosnih sistema. Voženi je između ostalog posedovao „ineligentan“ regulator brzine, sposoban da održava distancu sa vozilom ispred.

Eko norme u prvi plan

Proizvođačima automobila nije danas lako. Najnovije norme o količini izduvnih gasova stavljaju ih na muke, primoravajući ih da zamene postojeće agregate, pre za to predviđenog vremena. Fiat je tako umesto dosadašnjeg 1.4 MultiAir, od 140 i 170 ks, lansirao dva potpuno nova motora, pored već poznatog baznog 1.6 E-Torq od 110 ks. Slabiji je, kako to već nalažu modni trendovi, trocilindarski od jednog litra (120 ks i 190 Nm), dok voženi četvorocilindarski 1.3 razvija respektabilnih 150 ks.

Prvonavedeni u sprezi je sa šestostepenim ručnim menjačem, za razliku od 1.3, isključivo sa šestostepenim automatskim DCT. U principu savremena menjačka kutija, sa duplom spojnicom, no u praksi se pokazala previše „kratka“. Nedostaje tu još jedan do dva prenosa, jer se pri autorizovanoj brzini na autoputu (130 km/h) motor vrti na visokih 3.000 o/min. Mnogo, ne zbog buke koju oslobađa (izuzetno je diskretan u bilo kom režimu rada), već zbog potrošnje, koja u ovakvim okolnostima iznosi nekih 9 litara.

Osim toga, menjač zna da okleva prilikom izbora, dok bi prelazi trebalo da budu brži. Fiat nije predvideo više režima funkcionisanja (tipa Sport i Eco), niti je ugradio ručice pored upravljača za manuelno menjanje brzina. Može se naravno posegnuti samom ručicom, no elektronika na kraju ima poslednju reč. Želeli vi to ili ne, umeša se ukoliko je režim rada motora previsok ili prenizak, odnosno sama izabere adekvatan prenos.

Poznavaoci brenda znaju da Fiat i Jeep poseduju još jedan automatski menjač AT9, no ovaj se eksluzivno ugrađuje samo u najsnažniji dizel 2.0 od 150 ks. Sam agregat je moderan, od aluminijuma, sa direktnim ubrizgavanjem i turbo punjačem. Deluje mi živahno, a njegovih 270 Nm (230 Nm kod bivšeg 1.4 T MultiAir) apriori obezbeđuju dobru elastičnost. No nekako je previše linearan, da bi se iz njega izvuklo obećanih 150 ks, mora se navući u visoke obrtaje.

Tek par dana kasnije setio sam da ovaj 500X nema, kao nekada, selektor nazvan „Drive Mood“, koji omogućuje da se vožnja prilagodi vremenskim uslovima, odnosno raspoloženju vozača. Podsećanja radi, sada bivši poseduje tri režima, Auto, Sport i All Weather (za sve uslove). Isto tako ne pronađoh ni takozvani „Traction Plus“ (elektronska kontrola diferencijala, koja prebacuje obrtni moment na točak koji ima bolji kontakt sa podlogom), s kojim sam se pre par godina sreo prilikom test vožnje 1.4 T MultiAir/140 ks.

Moderniji i snažniji, novi 1.3 nije nažalost i ekonomičniji, kako bi se dalo pomisliti. Ovo je možda i njegova najslabija strana, ko uspe da siđe ispod 7,5 litara ili je poreklom iz jugoistočne Srbije, ili u rezervoaru ima samo još par litara goriva, bez benzinske pumpe na vidiku. Naš ukupni prosek stabilizovao se na visokih 9,4 litra (ukoliko je za utehu i bivši 1.4 T/140 troši toliko), Fiat očigledno zna da pravi dobre, ne i ekonomične motore. U čisto gradskoj vožnji, posebno u špicevima, prosto se plašim da vam prenesem podatak sa putnog računara… Tako je kada se kada se radi o benzincima, no pored njih tu su i znatno štedljiviji dizeli, isti kao i pre restilizacije. Opet podsećanja radi, najslabiji 1.3 MJet2 razvija 95 ks, 1.6 MJet2 120, a gore spomenuti 2.0 MJet 150 ks.

Rezime

Pre nego li zavrsimo priču cenama, još samo kraći osvrt na voznu dinamiku. Sa isključivo prednjom vučom, naš 500X pokazao je iznenađujuće dobro ponašanje na putu (MacPherson ogibljenje napred i pozadi), čak i prilikom veoma dinamične vožnje.

Veoma je tvrdo trimovan, što se posebno oseća na voženom primerku, sa predimenzioniranim naplacima i gumama dimenzija 225/45 R18.

Izlaskom na autoput do izražaja je došao odličan elektronski sistem za održavanje budnosti, koji ga samostalno vraća u svoju saobraćajnu traku. Obavezno ga isključite ukoliko često prelazite iz jedne u drugu bez pokazivača pravca, jer može da destabilizuje vozilo kada se forsira. Testiranja radi provozao sam ga i zemljanim putevima, no za ozbiljnije avanture u prirodu ništa bez adekvatnih guma i 4×4 pogona, koji je opet rezervisan samo za najsnažniji dizel. Posve normalno, sa njim 500X teži je za nekih 170 kilograma.

E, za jednu ovakvu „makinu“ treba vam dobrih 30.000 evra, ali sva sreća, početna je duplo niža. Najjeftiniji benzinski 1.6 Urban prodaje se u Srbiji po akcijskoj ceni od 14.990 evra, i za te pare dobijate sasvim solidnu opremu. Počevši od svih aktivnih i pasivnih sigurnosnih sistema, pa do regulatora i limitera brzine, manuelnog klima uređaja, električne ručne kočnice, sistema za pomoć pri kretanje na uzbrdici, centralnog zaključavanja, četiri električna podizača prozora, CD auto radija, čeličnih naplataka od 16 cola, deljive zadnje klupe, vozačevog sedišta podesivog po visini…

Za samo 1.000 evra više može se dobiti moderniji trocilindarski 1.0 GSE T3, dok ovde predstavljeni 1.3 GSE T4 City Cross košta 18.990 evra (isto tako akcijska cena). Više podataka u vezi cene i opreme možete pronaći na sajtu uvoznika.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	stil, originalan dizajn enterijera, vozna dinamika, dinamičan motor, bogata oprema, cena uz akcijski popust
	Loše strane:
	potrošnja goriva, ne preterano ubedljiv menjač, tvrdo ogibljenje, težina, nedovoljno velik centralni ekran

(5405)