Početna Istorija Ford Model T – „Automobil 20. veka“
Ford Model T – „Automobil 20. veka“
0

Ford Model T – „Automobil 20. veka“

91
0

Maja 26., 1927. godine, Henry Ford je prisustvao proizvodnji 15.000.000. i poslednjeg Ford Modela T u čuvenoj fabrici u Highland Parku u Mičigenu. Iako su svi očekivali veliku proslavu kakvu legendarni automobil kao što je Model T zaslužuje, Henry nije želeo nikakvu ceremoniju i nije uspevao da sakrije suze.

Henry Ford i Model T

Najviše zato što je znao da je stigao kraj automobilu koji je stavio svet na točkove i koji nije više mogao da održava u životu. Henry, kao i njegov sin Edsel, koji je u tom trenutku bio predsednik najveće automobilske kompanije na svetu, Ford, seli su za volan spomenutog automobila i provozali ga do Dearborn Engineering Laboratory, udaljenog nekih dvadesetak kilometara. Na navedenoj lokaciji poslednji Model T je parkiran pored još dva bitna automobila u istoriji Forda – prvi automobil koji je Henry proizveo 1896. godine kao i prototip Model T iz 1908. godine.

Najbogatiji čovek u Americi je provozao sva tri automobila taj dan i posetio mnoge koliko dug je bio put u ostvarenju „Američkog sna“. Henry Ford nije izmislio automobil ni pokretnu traku, ali ih je usavršio do te mere, da se njegovo ime mora naći u samom vrhu liste ljudi koji su imali najveći uticaj na civilizaciju. Modifikovanjem pokretne trake, Henry je uspeo da učini automobil jeftinim i da preko noći automobil postane od luksuza do potrebe.

Spreman za velika dela

Henry Ford je rođen 1863. godine u Dearbornu (Mičigen) kao sin farmera poreklom iz Irske. Još od ranih godina mladi Henry je nagoveštavao da je spreman za velika dela kada je modifikovao mašineriju za rad u poljima, a sa 13 godina je dizajnirao i napravio prvu mašinu koja je radila na ugalj. Tri godine kasnije, Henry napušta farmu i seli se u grad u potrazi za boljim životom i dobija posao održavanja parnih motora za lokomotive, a sa 24 godine se ženi sa Clarom Bryant, koja će predstavljati veliku podršku u budućnosti u njegovom pohodu na vrh.

Svet se promenio u velikoj meri kada je Karl Benz predstavio prvo vozilo na benzin u januaru 1886. godine, a sedam godina kasnije Charles i Frank Duryea predstavljaju prvi automobil na benzin u Americi. Ova ideja je veoma zainteresovala Henryja i iako je nastavio sa poslom na parnim mašinama, u slobodno vreme je počeo da radi na sličnom benzinskom motoru. Prvi takav motor Henry je uspešno testirao na Božić 1893. godine u svojoj porodičnoj kući. Nedugo zatim, Henry je počeo da radi i na ostatku vozila koje je bilo spremno tri godine kasnije, a ideja je predstavljena glavnim ljudima u Edison Illuminating Company, kompaniji u kojoj je Henry radio. Međutim, kompanija nije bila zainteresovana za automobil na benzin, jer je verovala da je budućnost u električnim vozilima. Godine 1899. Henry postaje predsednik Detroit Automobile Company sa ciljem proizvodnje automobila, ali ubrzo bankrotira pre nego što je uspela da proizvede ijedan automobil. Razloga ima nekoliko, a najveći leži u svađi između Henryja i investitora koji nisu bili zadovoljni tempom kojim je kompanija napredovala.

Građenje reputacije

Do ranih 1900-ih godina, američka automobilska industrija je brojala oko tridesetak kompanija, koje su proizvodile oko 2.500 vozila. Većina promocija se održavala na trkačim stazama, a 1901. godine Henry uspeva da na stazi, sa svojim ličnim automobilom, pobedi automobil urađenim od strane Alexandera Wintona, u to vreme najvećeg proizvođača vozila u Americi.

Stekavši ime za sebe, Henry pronalazi grupu investitora i 1903. godine osniva Ford Motor Company. Najpoznatija imena među investitorima su bili Alexander Malcomson, koji je investirao $100.000, i braća Dodge, koji su odlučili da snadbevaju kompaniju motorima. Posle početnih troškova organizacije kompanije i proizvodnje fabrike, kompaniji je ostalo $28.000 za razvoj novog automobila. Prve godine, Fordovih 125 radnika uspeva da proizvede 1.700 automobila, a proizvodnja je išla posebno sporo zahvaljujući lošoj organizaciji. Naime, kompanija je kupovala delove od snadbevača, a radnici bi uzimali delove po potrebi iz prostorije gde su se nalazili svi delovi. Fordovi rani automobili su bili veoma skupi i kompanija je na njima pravila veliki profit, što je posebno radovalo investitore. Henryju se ova ideja nikako nije sviđala. Proizvodnja skupih automobila je ostavljala većinu ljudi bez šanse da poseduju novi automobil, ali tada situacija počinje da ide u korist Henryja. Naime, Malcomson je, 1906. godine, osnovao još jednu automobilsku kompaniju, koja je ubrzo bankrotirala, a da bi platio troškove bivao je primoran da proda deo vlasništva Henryju.

Vizija koja se ostvaruje

Kada je Henry iste godine postao većinski vlasnik kompanije, počeo je rad na novom i jeftinom automobilu koji će vremenom postati Model T. Rad na ovom automobilu je počeo 1906. godine u tajnim uslovima za koje niko u kompaniji nije znao osim vlasnika. U ranim istraživanjima, Henry je primetio da francuski automobili ne koriste metal kao većina konkurenata već poseban metal zvani vanadijum koji je lakši, a pritom jači i jeftiniji. Zanimljivo je da u narednih pet godina jedine kompanije koje su koristile ovaj metal su bile francuski luksuzni proizvođači i Ford. Prvi prototip je publici predstavljen 1908. godine i u pitanju je bio tipičan automobil iz perioda sa izuzetkom cene. Model T je imao težinu od samo 540 kilograma, a za samo $825 kupac je trebalo da dobije sedan sa četvoro vrata, motor od 20 ks i dvostepeni menjač, koji je pritom dosta jednostavan za vožnju. Sam Henry je bio toliko uzbuđen za test vožnju da je njegov pomoćnik morao da preuzme volan.

Rano testiranje i reklamiranje je urađeno uglavnom van asfalta, a tokom „off-road“ trke između Njujorka i Sijetla (oko 4.500 kilometara) samo dva Modela T su završila trku. Prvi Model T je isporučen kupcu u oktobru, 1908. godine, a u prvoj godini Ford je prodao oko 10.000 primeraka. Svi rani modeli su proizvedeni u Fordovoj staroj Piquette Avenue fabrici na isti način kao i raniji modeli, ali velika popularnost je naterala Henryja da počne da razmišlja o novom načinu proizvodnje.

Fabrički spratovi

Zato je, 1910. godine, otvorena nova fabrika pod imenom Highland Park, koji je dizajnirao čuveni arhitekta Albert Kahn i koju je čuveni John D. Rockefeller nazvao “industrijskim čudom“. Fabrika je imala četiri sprata u kojoj je urađena prva američka pokretna traka. Školjka automobila bi se proizvodila na najvišem spratu da bi zatim automobil bio poslat na treći sprat gde bi se automobil farbao i dobijao šasiju i gume. Na drugom spratu automobil bi dobio ostatak delova, pre nego što bi motor bio ubačen u njega na prvom spratu, gde je takođe prolazio kroz finalnu inspekciju.

Fabrika Highland Park

Jednom prilikom Henry je izjavio da je dobio ideju tokom posete Chicagu, gde je video pokretnu traku u fabrici pakovanja hrane i odlučio da se sličan sistem može primeniti i u automobilskoj industriji. Zahvaljujući ovom tempu, Ford je povećao prodaju sa 19.000 vozila 1910. godine, na 78.440 vozila dve godine kasnije. Iste godine Ford smanjuje početnu cenu na samo $525 po čemu je prvi put automobil koštao manje nego prosečna plata građana. Iako je Ford sada pravio manji profit nego u prošlosti, prodaja je 1913. godine iznosila 248.000 primeraka, čime je kompanija ostvarila impresivan profit od $25 miliona. Do 1914. godine Fordovih 13.000 radnika je uspelo da proizvede 260.000 vozila godišnje, dok je u ostatku industrije čak 66.000 radnika proizvelo svega 26.000 vozila više. Iste godine Henry šokira Ameriku, kada je objavio dnevnicu od $5 za svoje radnike, što je bilo dvostruko više nego što su radnici u ostalim kompanijama zarađivali.

Razloga za ovaj potez ima nekoliko. Henry je primetio da su radnici zadovoljniji s većom platom, čime je i proizvod bolji, ali glavni razlog leži u tome da je Henry hteo da njegovi radnici budu u mogućnosti da kupe automobil koji proizvedu. Zanimljivo je da je jedina boja dostupna za Model T bila crna, za koju je Henry dao čuvenu izjavu “Model T možete dobiti u bilo kojoj boji pod uslovom da je crna“. Henry se odlučio na ovaj potez zato što je crna boja bila najjeftinija za proizvodnju i takođe se najbrže sušila, a u periodu od 1914. do 1925. godine, ova boja je bila jedina u ponudi. Popularnost je nastavila da raste dodavanjem novih verzija, a 2.000.000. Model T je proizveden 1917. godine. Dve godine kasnije, Model T konačno dobija i “jump starter“ čime su vlasnici mogli paliti automobil na ključ, a 1921. godine 5.000.000. Model T napušta fabriku. Iste godine Model T je kontrolisao čak 60% svetskog tržišta, a zarađeni novac Ford je koristio za investiranje u nove modele kao i kupovinu luksuznog Lincolna.

Cena od samo 290 dolara

Iako je General Motors predstavio liniju novih i modernijih vozila, Model T je nastavio da se prodaje u rekordnim brojkama. U periodu od 1921. do 1924. godine, isporučeno je čak pet miliona Modela T širom sveta, najviše zahvaljujući veoma niskoj ceni koja je pala na minimalnih $290.

Henryjev sin Edsel je pokušao da ubedi svog oca da kompanija mora da investira u nove proizvode, inače će Model T da sahrani kompaniju, ali je dobio samo negativan odgovor da je prodaja zadovoljavajuća i da ono šta radi ne treba menjati. Edsel je čak hteo da iznenadi poznatog oca 1924. godine, kada je ovaj bio na godišnjem odmoru. Kada se vratio, Edsel je imao spreman prototip novog vozila, na bazi Modela T, sa modernijim dizajnom i moćnijim motorom. Henry je samo pogledao automobil, popeo se na krov, i rekao da ne želi ništa slično da vidi inače će početi da otpušta radnike.

Međutim, do 1926. godine Chevrolet je sve više krao prodaju od Modela T, tako da je 25. maja 1927. godine Henry doneo tešku odluku da prestane sa proizvodnjom posle preko 15 miliona proizvedenih primeraka. Fabrika je bila zatvorena na šest meseci da bi se spremila proizvodnja novog Modela A, koji je imao moderniji dizajn i tehnologiju. Iako se prodavao u ogromnim količinama, Model A nikad nije uspeo da ostavi trag u istoriji kao Model T.

Neizbrisiv trag koji je ostavio „Automobil 20. veka“

Ford je uspeo da preživi „Veliku depresiju“ i da iz nje izađe kao drugi najveći proizvođač na svetu. Henry Ford je nastavio da vodi kompaniju sve do svoje smrti u 83. godini (1947.) kada je komandu preuzeo njegov unuk Henry II. Model T je ostavio dubok trag koji je tek kasnije dobio na imenu i popularnosti. Sve do kraja Drugog svetskog rata publika je tražila naslednika u svetu i može se reći da ga je dobila u vidu Volkswagen „bube“, a ostali automobili sa sličnom strategijom koji su ostavili značajniji trag su Mini, Fiat 500 i Citroen 2CV. Ford Model T je, 1999. godine, proglašen za automobil 20. veka iz liste među čak 700 kandidata. Neko će reći da bi se slični automobili pojavili pre ili kasnije i da nije bilo Modela T, ali se postavlja pitanje kakva bi bila budućnosti automobilske industrije bila da se ovaj automobil nije pojavio u pravo vreme.

Autor: Zoran Tomasović

Uredio: Pavle Barta

(91)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar