Dacia Duster Laureate 1.5 dCi EDC – Hiljadu i prvi test

Profesionalizam je kada u dvorištu imaš nekoliko novih premijum automobila, a ti za potrebe testa, na Kopaonik otputuješ “budžet” modelom iz Dacia palate. Izbor nije mogla da spreči ni, pred samo putovanje, otkrivena činjenica da je test primerak na letnjim pneumaticima. Ispostavilo se da su količine zadržanog snega na našoj planinskoj lepotici, krajem prethodne nedelje, potpuno nedovoljne da prekriju drum i na izazov stave 4×2 sistem kojim je opremljen naš Duster. Da test primerak ima pogon na svim točkovima, svakako da bi negde naglasili klirens od 21 centimetra, i dubinu vode koju krosover može da pregazi, a iznosi 35 centimetara. Ovako, to zvuči prilično nevažno.

Za januar je najavljen početak prodaje u Srbiji novog Dustera, nakon sedam godina tržišne egzistencije i par restilizacija, tako da je test ovog vozila interesantniji u smislu ponude polovnih automobila, što uostalom, posle više od 18 hiljada kilometara, ovaj primerak i jeste.

Funkcionalnost i izgled

Dakle, izgled ovog automobila je svima jasno urezan u mozak. Prilično je zastupljen na ulicama, i veoma često opisivan kao najpovoljnija kupovina. Kako to deluje iz naše perspektive?

Prvi susret sa vozilom, na parkingu, bio je prijatan. Kompaktnih dimenzija, sa izrazitim klirensom i skladnom pojavom. Ulazak u kabinu momentalno otkriva poreklo epiteta “budžet brend”. Plastika je jeftina, tvrda i povrh svega turobno siva. Bukvalno svi materijali u enterijeru su znatno ispod prosečnog kvaliteta, a završna obrada za nijansu iznad ovakve kategorizacije. Ergonomija je nasuprot tome izvanredna, izuzimajući ekstremno nisko postavljen ekran info-zabavnog sistema, veoma sporog odziva i jednako niske rezolucije. Kamera za vožnju unazad je dostupna i predstavlja divnu opciju, samo treba biti desetak sekundi strpljiv dok se prikaz slike iza vozila ne prikaže na ekranu, a nakon ubacivanja automatskog menjača u hod unazad.

Sedi se veoma visoko, a podešavanje pozicije sedišta vozača nije moguće po visini, tako da smo morali da se naviknemo na, od proizvođača određenu preferencijalnu visinu vozača. Srećom, sa nekih 178 centimetara, uklapamo se u nekakav prosek. Preglednost je odlična u svim smerovima, dok je i funkcionalnost, praktičnost i upotrebljivost na izvanrednom nivou. Mesta ima dovoljno, sedišta iako tanka, i naoko neugledna, pružaju zavidan nivo udobnosti, kako napred, tako i na zadnjoj klupi. Više od ovoga nije realno očekivati od međuosovnskog razmaka dugog 2,67 metara. Pride je i prtljažnik veoma performantan (smajli). Verujemo da je bitno još reći, iako sve deluje veoma jeftino, pređeni kilometri nisu ostavili ni najmanjeg traga na materijalima korišćenim za izradu enterijera, a utisak je da će tako i ostati duže vremena.

Vozna dinamika

Ubedljivo najbolji segment testiranog Dustera predstavlja poznati Renaultov dCi agregat, zapremine 1,5 litara. O njemu se već sve zna: kultivisan, veoma štedljiv, elastičan, jednostavno dovoljno dobar da se nađe ispod haube Mercedesovih modela nižih segmenata. U tandemu je sa EDC šestostepenom automatskom transmisijom sa dvostrukom spojnicom koja je dramatično bolji sklop od onog u, letos testiranom Sanderu sa Easy-R traumatičnim menjačem. Međutim, iako posao radi relativno korektno, primetno je da radi sporije od menjača koji se instaliraju u današnje automobile. Dešavalo se često, da pri ofanzivnijem pritisku papučice gasa, umesto da prebaci u stepen niže, on ostane zbunjen, pa na sekund ostanemo bez pogona. Osećaj je praktično, setiće se naši vršnjaci, nalik onome kada naglo pritisnete papučicu gasa na vozilu sa karburatorom, koji ne može u sekundi da apsorbuje sav priliv benzina, pa se na sekund uguši, dok ne dođe do daha. Dakle, nije loš i bolji je izbor od manuelnog menjača, ali nije baš ni tako blizak, na primer šestostepenoj automatskoj transmisiji koja se ugrađivala u konkurenta iz tog doba, Kia Sportage iz 2011. godine.

Kada smo već kod njega, da napomenemo da je po dizajnu i kvalitetu materijala u enterijeru (kao i što se tiče pomenute automatske transmisije) za klasu iznad testiranog Dustera, ali zato je agregat i vozna dinamika za još ubedljiviju razliku iza rumunsko-francuskog predstavnika. Zahvaljući odličnom agregatu, i pre svega fenomenalno izbalansiranoj platformi, Duster može da pruži neočekivan nivo vozačkog zadovoljstva. Agregat rado prima gas, ubrzanja i međuubrzanja su, prema subjektivnom utisku bolja od onih na papiru, ponašanje u krivinama je veoma predvidivo i znatno bolje od (spram ostalih osobina) očekivanja. Naginjanja karoserije jesu primetna, ali su veoma umerena, a mehanička trakcija je odlična. Da je i upravljanje direktnije, bilo bi još bolje. Sve ovo je kod Sportagea, proizvedenog tih godina, drastično lošije. Za razliku od njega, Duster pitomo pegla neravnine i ne poskakuje prilikom raznih ulegnuća, izbočina i svega sličnog, što nam naša infrastruktura servira svakodnevno. Prestrogo prema Sportageu? Pa, ako ste pročitali izjavu jednog od direktora kompanije, sa novim modelom (koga smo testirali), torziona čvrstina karoserije je poboljšana za „tričavih“ 70%, što se vrlo jasno odrazilo i na naše utiske o testiranom modelu.

Kočioni sistem kod Dustera funkcioniše veoma dobro, odnosno efikasan je, uz lako odmerivo doziranje na papučici. S druge strane, među mane Dustera, svakako treba ubrojati zvučnu izolaciju, koja nije dovoljno temeljna da na graničnim brzinama na autoputu, sa aspekta zakona, održi dovoljno tihu atmosferu u kabini. Prekoračite li brzinu za nekih 10 km/h, dočekaće vas i izraženi šumovi od opstrujavanja vazduha.

Cena testiranog novog primerka je 17.090 evra, a ako poželite i pogon na sve točkove, izbrojićete 100 evra manje od 19.000. Iako u najvišem paketu opreme, specifikacija je daleko od onoga što bi savremeni četvorotočkaš morao da poseduje na listi opcija.

Zaključak

Budžet brend baš i nije budžet. Naprotiv, sasvim je sigurno da predstavlja zlatnu koku Renault grupe, odnosno prilično smo ubeđeni da su ostvarene razlike u cenama, posebno na “opremljenijim” verzijama, među najvišim na tržištu. Razlog je jednostavan, iako za 19.000 nema puno krosovera C segmenta u ponudi (posebno sa tako dobrim agregatom), ceo automobil, i doživljaj sa njim u vezi, se pre može pripisati 1997., nego 2017. godini. Pritom, za taj novac se može kupiti, iz Renault izloga, izvanredan automobil C segmenta, koji će za razliku od Dusterove tri zvezdice na testu bezbednosti, i to po nekada važećim, blagim kriterijumima; imati besprekorne ocene. Takođe, teško je naći na tržištu vozilo tog cenovnog ranga, bez pokazivača temperature rashladne tečnosti ili ulja, a potpuno je nemoguće da ijedan pruža tako isprazan i zvonak ton, prilikom zatvaranja prednjih vrata.

Tekst i fotografije: Zvezdan Božinović

	Dobre strane:
	Agregat, kočnice, ponuda prostora
	Loše strane:
	Cena, kvalitet izrade i, uglavnom prastare tehnologije

(2091)