Ford se nalazi u centru velike transformacije američke automobilske industrije, dok trgovinske i carinske politike administracije predsednika Donalda Trampa značajno menjaju način proizvodnje vozila u Sjedinjenim Američkim Državama. Novi podaci kompanije S&P Global Mobility pokazuju da je Ford tokom 2025. godine uvezao svega 378.123 vozila na američko tržište, čime se svrstao među proizvođače najmanje zavisne od uvoza.
Ford je, prema dostupnim podacima, u SAD proizveo približno šest vozila za svako koje je uvezao. Više od dva miliona automobila i kamioneta sastavljeno je u američkim fabrikama, što predstavlja čak 83% od ukupne prodaje kompanije na domaćem tržištu. Takvi rezultati često se koriste kao dokaz povratka proizvodnje u SAD, posebno u političkom kontekstu pred predstojeće izbore.
Džim Farli, izvršni direktor Forda, poslednjih godina otvoreno govori o izazovima koje donose carine i rast troškova proizvodnje. Kompanija je zbog toga sprovela niz promena u lancima snabdevanja, povećala lokalizaciju proizvodnje i pokušala da smanji zavisnost od uvoznih komponenti. Cilj tih poteza bio je ublažavanje posledica nestabilne trgovinske politike i promena na globalnom tržištu.
Ipak, finansijski rezultati pokazuju koliko je taj proces skup. Ford je prošle godine prijavio gubitak od čak 8,2 milijarde američkoh dolara, što jasno pokazuje koliko su povećani troškovi proizvodnje i prilagođavanja tržištu opteretili kompaniju. Deo tog finansijskog pritiska prebačen je i na kupce kroz više cene pojedinih modela, uključujući terence i pikap kamionete koja čine okosnicu Fordovog plasmana.
Automobilska industrija u celini suočava se sa ogromnim posledicama novih trgovinskih pravila. Procene pokazuju da su carine i troškovi povezani s reorganizacijom proizvodnje od 2025. godine proizvođače koštali više od 35 milijardi dolara. Veće cene čelika, aluminijuma i drugih sirovina, zajedno sa komplikovanijim lancima snabdevanja, dodatno su povećali troškove razvoja i proizvodnje automobila.
Situaciju dodatno komplikuje nedavna odluka Vrhovnog suda SAD, koji je određene delove carinskih mera proglasio neustavnim. Međutim, uprkos toj presudi, tržište za sada nije reagovalo padom cena automobila. Proizvođači su već reorganizovali proizvodnju i prilagodili cenovnike novim troškovima, pa kupci i dalje osećaju posledice skuplje proizvodnje.
Ford se u takvom okruženju izdvaja kao jedan od retkih velikih proizvođača koji nastavlja snažno ulaganje u američke fabrike. Dok kompanije poput Nissana upozoravaju da je proizvodnja pristupačnih automobila u SAD-u sve teža, zbog visokih troškova rada i materijala, Ford i dalje agresivno širi domaće proizvodne kapacitete.
Ipak, takva strategija nosi i određene rizike. Veći proizvodni troškovi direktno utiču na konačnu cenu vozila, a američki kupci već osećaju pritisak kroz skuplje automobile i više troškove finansiranja. Posebno je pogođen segment pikap kamioneta, koji američkim proizvođačima tradicionalno donosi najveći profit.
Fordova trenutna pozicija pokazuje koliko je savremena automobilska industrija postala zavisna od političkih odluka, trgovinskih sporazuma i globalnih ekonomskih tokova. Povratak proizvodnje u SAD donosi nova radna mesta i jaču domaću industriju, ali istovremeno povećava troškove razvoja i proizvodnje automobila u trenutku kada tržište već prolazi kroz tranziciju ka elektrifikaciji i novim tehnologijama.
AutoRepublika
(87)
Ford je ponovo najveci u USA. OK, nemam nista protiv. Mislim da to ipak nije zbog ove dosadne kutije na cetiri tocka, zvane Bronco. 🙂 Jedina stilisticka inovacija mu je flaster preko ociju – pored toga sto je dosadan, zbog ovoga ide mi na nerve!
Meni se sviđa, dizajn