Zanimljivost dana: Ima i gorih od Amerikanaca…

U vreme kada su devedesete otkucavale poslednje sate prošlog veka, automobilski svet prolazio je kroz promenu identiteta. Superautomobili su postajali tehnološki sofisticirani, sportski kupei elektronski kontrolisani, a SUV-ovi su tek počeli da osvajaju srca Amerikanaca. Chevrolet Suburban, ikona porodičnog putovanja i američkog načina života, bio je sve, samo ne sinonim za brzinu. Ogroman, teži od dve i po tone, namenjen prevozu porodice, prikolica i snova o slobodi na otvorenom putu. A onda se pojavio jedan buntovnik…

Džon Lingenfelter bio je figura legendarnih razmera među ljubiteljima američkih mišićavih automobila. U svetu gde su snaga i preciznost često stajale na suprotnim stranama, on ih je spojio u harmoničnu celinu. Njegova radionica u Dekaturu (savezna država Amerike Indijana), bila je laboratorija u kojoj su se američki motori pretvarali u umetnička dela od metala, benzina i buke. Corvette, Camaro, Firebird, svi su prošli kroz njegove ruke, ali ono što je usledilo sredinom devedesetih nije imalo presedana.

Kao što legenda kaže, Lingenfelter je primio neobičan zahtev, projekat naručen za potrebe Bliskog istoka. Postojao je klijent, najverovatnije povezan sa saudijskom kraljevskom porodicom, koji je želeo vozilo sposobno da kombinuje tri stvari: snagu kamiona, luksuz limuzine i brzinu sportskog automobila. General Motors je imao platformu, ali ne i rešenje pa je Lingenfelter imao viziju.

U srcu projekta nalazio se motor kakav svet drumskih vozila nije video. Umesto standardnog 7,4-litarskog V8 koji je pokretao Suburban 2500, Lingenfelter je odlučio da ugradi 9,9-litarski (605 kubnih inča) blok V8, poreklom iz programa Mercury Marine. Bio je to motor prvobitno namenjen za pogon jahti i glisera.

Taj motor, masivan i robustan, dizajniran je da satima radi pod punim opterećenjem, u uslovima koje bi automobil brzo uništio. Lingenfelter ga je prilagodio za kopnenu upotrebu, ugradivši specijalne klipove, radilicu, usisni sistem i rashladne kanale.

Rezultat je bio impresivan. Oko 550 konjskih snaga i preko maksimalnih 950 Nm obrtnog momenta, brojke koje su sredinom devedesetih bile rezervisane samo za supersportske automobile poput Ferrarija F50 ili McLarena F1. Suburban, teži od 2,7 tona, sada je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za oko 4,6 sekundi. Na autoputu, ovaj mastodont je sa lakoćom prelazio granicu od 250 km/h, što ga je činilo najbržim SUV-om svog vremena.

Uprkos brutalnoj snazi, Lingenfelter nije želeo da žrtvuje karakter Suburbana. Terenac je zadržao fabričke elemente komfora, klimatizaciju, kožna sedišta, električne podizače, pa čak i tiho zatvaranje vrata. Spolja, razlika gotovo da nije postojala. Samo pažljivo oko moglo je da primeti diskretne oznake, šire pneumatike i blago spuštenu siluetu. Bio je to pravi spavač (sleeper), automobil koji izgleda kao porodično vozilo, ali se na semaforu pretvara u noćnu moru za svaki sportski kupe.

Zvuk motora bio je priča za sebe. Dubok, pulsirajući, nalik brodskom basu, grmeo je iz izduva kao podsećanje da se ispod haube nalazi nešto što ne pripada ovom svetu. Kada bi se gas otvorio, prednji kraj bi se blago podigao, a ogroman SUV bi se lansirao napred sa autoritetom mlaznog aviona. Oni koji su imali sreće da ga voze, opisuju iskustvo kao „sudar fizičkih zakona sa američkim snom“.

Lingenfelter Performance Engineering nikada nije proizvodio automobile u velikim serijama, a Suburban 9.9 bio je poseban čak i u tom kontekstu. Prema svedočenjima bivših zaposlenih, napravljeno je svega osam ili devet primeraka, svaki po individualnoj porudžbini. Neki su završili u kolekcijama na Bliskom istoku, drugi u rukama američkih entuzijasta i kolekcionara.

Fabrička cena je iznosila 63.235 dolara ili 122.968 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Danas, kada se neki od njih pojavi na aukciji, cena dostiže cifre koje premašuju 200 hiljada američkih dolara, a autentičnost svakog primerka proverava se gotovo detektivskom preciznošću.

Održavanje ovakvog vozila danas predstavlja avanturu samo po sebi. Delovi motora su specifični, mnogi više ne postoje u serijskoj proizvodnji, a servisiranje zahteva mehaničare sa iskustvom u trkačkim i nautičkim motorima. Potrošnja goriva, u proseku oko 30 litara na pređenih sto kilometara „normalne vožnje“, deluje groteskno u savremenom svetu ekološke svesti, ali za one koji poseduju Lingenfelter 9.9, to je cena za posedovanje dela istorije.

Smrt Džona Lingenfeltera 2003. godine označila je kraj jedne ere. Njegova radionica nastavila je da živi, ali duh inovacije i hrabrosti koji je stajao iza projekata poput Suburbana 9.9 postao je simbol onog starog američkog pristupa inženjerstvu, kada su granice postojale samo da bi se pregazile. U današnjem svetu, gde električni SUV-ovi jure u tišini, ovaj Suburban deluje kao relikvija, kao dinosaurus iz doba kada je gorivo mirisalo na snove, a buka motora bila muzika slobode.

Lingenfelter Suburban 9.9 je manifest, mehanička poezija u čeliku i benzinu.

Dok današnji modeli broje kilovate i prate emisije, ovaj kolos iz prošlosti podseća nas da je postojalo vreme kada su ljudi verovali da je sve moguće, ako se usudiš da u Suburban ugradiš motor iz broda.

Zoran Tomasović

(217)