Kada regularni Dodge Charger, na stazama u šampionatu NASCAR-a, više nije mogao da parira Fordu Torinu Talladegi, američki proizvođač vozila je 1969. godine odgovorio aerodinamički unapređenim Chargerom 500. Međutim, ni taj potez nije bio dovoljan da se preokrene odnos snaga, pa je kompanija otišla korak dalje i stvorila jedan od najradikalnijih automobila američke automobilske istorije, Charger Daytonu. Samo godinu dana kasnije, bratski brend Plymouth je pratio isti recept i predstavio gotovo identični Superbird.
Ogromni prednji nos i monumentalni zadnji spojler nisu bili stilski hir već rezultat brutalne borbe za dominaciju na ovalnim stazama. Aerodinamika je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka postala najvažnije oružje u NASCAR-u, a upravo su Daytona i Superbird pokazali koliko daleko proizvođači mogu otići kada su pobede prioritet.
Dodge je, za homologaciju Charger Daytone, morao da proizvede najmanje 500 primeraka. Međutim, čelnici NASCAR-a su 1970. promenili pravila, zahtevajući po jedan automobil za svaka dva izložbeno-prodajna salona u SAD. Zbog toga je Plymouth morao da sastavi najmanje 1.920 primeraka Superbirda, a danas se smatra da je proizvedeno ukupno 1.935 automobila. Više o njemu možete da pročitate ovde.
Najveći broj primeraka Superbirda pokretao je standardni V8 radne zapremine 440 kubnih inča (7,2 litra) sa četvorogrlim karburatorom. Procene govore o 1.084 primerka. Na samom vrhu ponude nalazio se legendarni Hemi radne zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara), ugrađen u svega 135 automobila, što ga danas čini najređom i najpoželjnijom verzijom.
Između ta dva motora nalazila se posebno zanimljiva opcija koju Dodge nikada nije ponudio u Daytoni. Reč je o verziji Six-Barrel spomenutog 7,2-litarskog motora, opremljenom s tri dvogrla karburatora. Ovaj motor razvijao je 390 konjskih snaga, odnosno 15 „grla“ više od standardne varijante i svega 35 „konja“ manje od čuvenog Hemija. Upravo taj agregat pokreće primerak u beloj boji o kojem je ovde reč.
Automobil pripada takozvanoj specifikaciji V-code i dodatno dobija na vrednosti činjenicom da i dalje poseduje originalni motor i menjač sa podudarnim brojevima kao kada je napustio fabriku. Uparen je sa TorqueFliteovim automatskim menjačem s tri stepena prenosa, kombinacijom koja je ugrađena u samo 408 komada Superbirda.
Iako među kolekcionarima četvorostepeni manuelni menjač uživa bolju reputaciju, ovaj Superbird poseduje nekoliko drugih veoma retkih detalja. Naručen je s odvojenim sportskim sedištima i centralnom konzolom, a istovremeno je fabrički isporučen bez radija. Takozvana opcija izuzeća radija (radio delete) danas se smatra izuzetno retkom, dok je kombinacija odsustva radija, sportskih sedišta i centralne konzole gotovo egzotična čak i među najređim modelima Plymoutha.
Automobil je detaljno restauriran i pripremljen gotovo do fabričkog nivoa preciznosti. Toliko je verno obnovljen da je bio deo proslave 50. godišnjice Daytone i Superbirda, uz originalnu fabričku dokumentaciju koja to potvrđuje. Među papirima se i dalje nalazi fabrička deklaracija, takozvani „broadcast sheet“ izdat kada je napustio pokretnu traku, dokument koji je najverovatnije pronađen ispod zadnjeg sedišta, što dodatno povećava autentičnost automobila.
Ovaj Plymouth Superbird biće ponuđen na aukciji Mecuma u američkom gradu Indijanapolisu, koja se održava od 8. do 16. maja. Iako aukcijska kuća nije objavila procenjenu cenu, jasno je da će automobil dostići šestocifren iznos. Prema podacima sa tržišta kolekcionarskih automobila, Superbird V-code na javnim aukcijama postiže prosečne vrednosti koje su više od 200 hiljada američkih dolara, dok je najskuplji primerak tokom 2023. godine prodat za čak 550 hiljada „zelembaća“.
Ipak, ovaj konkretni automobil već ima zanimljivu aukcijsku istoriju. Vlasnik je, tokom 2021. godine, odbio ponudu od 190 hiljada najmanjih zelenih novčanica, dok je godinu dana kasnije automobil napustio aukcijsku binu s najvišom ponudom od 170 hiljada dolara, bez postignute rezervne cene.
Ostaje da se vidi da li će na aukciji u Indijanapolisu konačno probiti granicu od 200 hiljada „zelembaća“ i potvrditi status jednog od najpoželjnijih američkih homologacijskih automobila svih vremena.
Zoran Tomasović
Slike: Mecum
(76)
Smesan ali uspesan auto! 🙂