Audiju je potrebna štednja

Između marke Audi i matičnog koncerna Volkswagen nazire se borba za uticaj. Povod je nova strategija grupe na kojoj trenutno radi izvršni direktor VW-a Oliver Blume. U centrali u Volfsburgu sve se otvorenije govori o smanjenju kapaciteta u Nemačkoj ili čak zatvaranju fabrika. Iako je Audi već 2025. smanjio troškove i zatvorio manje profitabilnu fabriku u Briselu, premijum brend bi mogao da se suoči sa novim krugom štednje, ovoga puta možda i u pogonu u Nekarsulmu, prenosi Handelsblatt.

Direktor Audija Gernot Dolner već pokušava da ublaži posledice po kompaniju. U tome traži saveznike, pre svega u novom šefu Porschea, Mihaelu Lajtersu. „Dolner trenutno veoma blisko koordinira sa Lajtersom. Njih dvojica razgovaraju gotovo svakodnevno“, citira Handelsblatt visokog predstavnika koncerna. Obojica pokušavaju da usklade strategije i povećaju sinergije između brendova. U nadzornim krugovima u Ingolštatu dodatne mere štednje u Nekarsulmu smatraju se neprihvatljivim.

Sam Audi na upit odgovara da „trenutno ne postoji odluka o daljim prilagođavanjima kapaciteta na nemačkim lokacijama“. Zatvaranjem fabrike u Briselu ukupni kapacitet je već smanjen. Ipak, pritisak raste, jer važni članovi nadzornog odbora, posebno predstavnici porodica Porše i Pih, zahtevaju stroge mere štednje. Rezultati celog koncerna nisu zadovoljavajući, jer visoke profitne marže premijum brendova sve više padaju. Audijeva marža iznosila je 2025. godine 3,9 odsto, dok je kod Porschea pala sa 20 na svega 0,3 odsto. Trenutno dividende velikih akcionara u najvećoj meri finansira koda.

Dodatni problem predstavlja nerešena situacija u SAD. Ni Audi ni Porsche tamo nemaju proizvodnju. Od uvođenja povećanih američkih uvoznih carina u aprilu prošle godine, Audi je pretrpeo troškove veće od milijardu evra. Samo u 2026. carine bi mogle da opterete rezultat sa oko 1,6 milijardi evra. Audi procenjuje sličan nivo kao 2025, kada je teret iznosio 1,2 milijarde evra. Strategija rasta koja je predviđala udvostručenje prodaje u SAD na do 400.000 vozila teško je ostvariva bez sopstvene fabrike.

Ni u Kini nema jasnog proboja. Brend AUDI, uveden u saradnji sa partnerom SAIC, imao je mlak početak sa modelom E5 – oko 600 prodatih primeraka u januaru i 706 u februaru. Ipak, E5 je bio najprodavaniji električni automobil nemačkog brenda u Kini. Od gotovo milijardu evra koliko je poslovanje Volkswagen u Kini donelo 2025, više od 500 miliona evra potiče od Audija.

U Evropi se novi početak pod vođstvom Dolnera oslanja na dva modela. Audi A2 E-tron, najmanji model u ponudi, trebalo bi da još ove godine krene u proizvodnju u Ingolštatu i biće namenjen isključivo evropskom tržištu. Planira se godišnja proizvodnja do 60.000 vozila.

Mnogo važniji Audi A4 E-tron, međutim, kasni. Dok je BMW već predstavio konkurentski model, a Mercedes-Benz uskoro planira električnu C-klasu, Audijeva limuzina srednje klase zavisi od dva ključna projekta: nove koncernske električne platforme SSP i razvoja softvera, koji se u velikoj meri odvija kod američke kompanije Rivian.

Oba projekta trebalo bi da budu završena tek 2028. godine. Do tada Audi rizikuje ozbiljne gubitke u flotnom segmentu, jer su limuzine srednje klase tradicionalno među najpopularnijim službenim vozilima. Iako Volkswagen izveštava o uspešnim zimskim testovima softvera kompanije Rivian, Gernot Dolner nema rezervni plan za električni A4. Platforma i softver moraju biti spremni na vreme, u suprotnom, Audi bi mogao dodatno da zaostane za konkurencijom u segmentu električnih vozila srednje klase.

AutoRepublika

(151)