Izvršni direktor Volkswagena Blume će morati dobrano da zasuče rukave da bi grupa imala budućnost

Kompanija Volkswagen nalazi se pred najdubljim strukturnim promenama u poslednjih nekoliko decenija. Generalni direktor Oliver Blume mora da „stanji“ drugog najvećeg proizvođača automobila na svetu, dok unutrašnji sukobi i geopolitički rizici dodatno otežavaju transformaciju.

Poslovna dobit u 2025. godini iznosila je svega 2,8 odsto što je nivo kakav nije viđen još od dizelgejta. Operativni rezultat pao je na manje od polovine u odnosu na prethodnu godinu.

Na rezultat je negativno uticalo gotovo devet milijardi evra jednokratnih troškova, uključujući i milijarde otpisa vezanih za strategiju električnih vozila u okviru Porschea, za koju Blume snosi deo odgovornosti kao bivši čelnik obe kompanije. Dodatni pritisak dolazi od geopolitičkih rizika, poput carinske politike američkog predsednika Trampa.

Slabi rezultati na kineskom tržištu još nisu ni u potpunosti uračunati u ove izazove. „Ako troškovi energije ostanu visoki, uslediće talas upozorenja o dobiti“, upozorava Moric Kronenberger iz Union Investmenta, jednog od 15 najvećih akcionara koncerna.

Razmere promena jasno se vide u prodajnim brojkama. Volkswagen je pre samo nekoliko godina planirao proizvodnju od preko 12 miliona vozila godišnje, a interno se pominjalo čak i 14 miliona. Međutim, prošle godine prodato je tek nešto manje od devet miliona automobila, a slični rezultati očekuju se i ove.

Blume je tako postao prvi direktor koncerna koji ne planira rast, već pad. U nemačkim fabrikama proizvodnja će biti smanjena za do 734.000 vozila, što je definisano takozvanim „božićnim kompromisom“ sa sindikatom IG Metall.

Brend Audi takođe je smanjio planove za 300.000 vozila, dok su kapaciteti u Kini redukovani za oko milion automobila.

Ipak, ni to nije dovoljno. Teoretski, koncern i dalje može da proizvede deset miliona vozila, ali prodaje oko devet miliona. Taj višak odgovara proizvodnji čak četiri fabrike. „Prodajemo previše automobila za novac koji na njima zarađujemo“, navodi jedan izvor za Handelsblatt. Problem viška kapaciteta trebalo bi da bude rešen do 2027. godine.

Visoki troškovi proizvodnje dodatno pogoršavaju situaciju. Dok konkurenti u Evropi u proseku troše oko 2.500 evra po vozilu, Volkswagen je na oko 4.000 evra, a u većini nemačkih fabrika i više.

Pogoni u Emdenu i Cvikauu nisu ispunili ciljeve za 2025. godinu. Iako su troškovi smanjeni i do 30 odsto, to nije bilo dovoljno. Predstavnici radnika ističu da je kompromisom kupljeno „dve godine vremena“.

Prema tom dogovoru, fabrike će se kvartalno ocenjivati. Ako do kraja godine ne ispune ciljeve, ponovo će se otvoriti pitanje njihove budućnosti.

Planirano je ukidanje oko 50.000 radnih mesta na nivou koncerna, uz socijalno prihvatljive mere, od čega 35.000 u okviru grupe Volkswagen, uz dodatna smanjenja u Audi, Porsche i softverskoj jedinici Cariad. Blume je najavio smanjenje troškova do 20 odsto, a u pojedinim sektorima i više.

Blume istovremeno menja i upravljačku strukturu. Ključne oblasti, razvoj, nabavka, proizvodnja i prodaja, biće centralizovane pod njegovom direktnom kontrolom. Iako brendovi ostaju, upravljanje se sve više premešta ka centrali. Interno se ovaj model naziva „operativni holding“.

Međutim, takav pristup izaziva kritike. Predstavnik zaposlenih u Audiju, Jorg Šlagbauer, upozorava na opasnost od preterane centralizacije i smatra da jaki brendovi ne smeju biti previše ograničeni.

Dodatnu neizvesnost unosi i pitanje moći na vrhu koncerna. Predsednik nadzornog odbora Hans Diter Poč uskoro puni 75 godina, a njegov mandat ističe u junu. Iako se očekuje privremeno produženje, podrška Blumeu unutar vlasničke porodice više nije čvrsta kao ranije.

Izvori bliski vlasnicima navode da stanje u koncernu „nije zadovoljavajuće“.

Blume je već korigovao ciljeve profitabilnosti za 2030. godinu, sa ranijih devet do jedanaest odsto na osam do deset procenata. Dugoročno, Porsche bi trebalo da ostvari maržu od 10 do 15 odsto, dok će Audi ostati na jednocifrenim vrednostima.

Dodatni troškovi pojavljuju se i zbog promena u strategiji Audija A8, koji je prvobitno bio planiran kao potpuno električni, ali će za sada ostati u ponudi kao model sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i hibridnim pogonom uz oko 300 miliona evra otpisa.

Blume u poslednje vreme sve češće ponavlja da poslovni model koji je decenijama donosio uspeh više ne funkcioniše, ni za Volkswagen, ni za nemačku auto-industriju u celini.

Da li će različiti centri moći unutar koncerna u Volfsburgu omogućiti da se iz toga izvuku konkretni potezi, biće jasno u narednim mesecima.

AutoRepublika

(168)