Evropski proizvođači moraju da ostanu pri električnim automobilima?

Globalni proizvođači automobila do početka 2026. godine otpisali su oko 46 milijardi evra u vezi sa svojim ofanzivama na tržištu električnih vozila. Ova suma proizilazi iz analize portala Automotive News i jasno pokazuje koliko je industrija precenila potražnju za baterijskim električnim automobilima, a istovremeno potcenila otpor skeptika i zagovornika tradicionalnih rešenja. Samo na Stellantis otpada više od 22,6 milijardi evra otpisa vrednosti, dok su i Honda, General Motors i Ford prijavili značajne gubitke.

Reakcija mnogih proizvođača bila je opreznije kretanje u pravcu elektrifikacije te se ambiciozni rokovi pomeraju, a investicije preispituju. Ipak, analitičari upozoravaju da bi povlačenje moglo dugoročno biti znatno skuplje od trenutnih gubitaka. Razlog su sve stroži regulatorni zahtevi, ali i kineska konkurencija koja dodatno povećava prednost u troškovima i tehnologiji.

Prema rečima Jirgena Rersa iz kompanije Accenture, ne radi se o promeni trenda. „Elektrifikacija je neizbežna, samo se odvija sporije nego što se prvobitno očekivalo“, ocenjuje on. Situaciju opisuje kao vremenski raskorak između očekivanja i realnosti tržišta. U narednih deset do petnaest godina očekuje se paralelno postojanje više pogonskih tehnologija, pri čemu će plag-in hibridi i alternativna goriva imati prelaznu ulogu. Ipak, baterijski električni automobili ostaju najefikasnije rešenje sa najboljim dugoročnim izgledima, zahvaljujući padu cena baterija i tehnološkom napretku.

Pedro Pačeko iz kompanije Gartner ide i korak dalje: smanjenje ulaganja u električne automobile znači smanjenje ulaganja u sopstvenu budućnost. „Čak i ako proizvođač želi da se udalji od baterijskih električnih vozila, zapravo nema mnogo alternativa“, ističe Pačeko. Naime, i konkurentan plag-in hibrid zahteva naprednu električnu tehnologiju. Strategija oslonjena na motore sa unutrašnjim sagorevanjem gurnula bi proizvođače u sve uže tržišne niše, poput luksuznog segmenta. Pritom se mnogi proizvođači trenutno nalaze „na sredini mosta“, bez jasne strategije, što dovodi do rasipanja resursa i slabljenja konkurentnosti.

Regulatorni zahtevi u Evropi ostaju ambiciozni. Evropska unija zahteva smanjenje emisije CO₂ kod novih automobila za 55% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2021. U takvom okruženju, smanjenje investicija u električna vozila moglo bi ozbiljno da oslabi tržišnu poziciju evropskih proizvođača u budućnosti.

Situacija u SAD se, u međuvremenu, značajno promenila. Administracija Donald Tramp ukinula je u septembru 2025. federalne subvencije od 7.000 dolara za kupovinu električnih automobila. Prema oceni Ferdinanda Dudenhofera iz Centra za automobilska istraživanja, to znači da električni automobili i hibridi kratkoročno neće značajno povećati udeo na američkom tržištu, gde će motori sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje dominirati.

To je posebno važno za evropske proizvođače, koji prema analizi KPMG-a godišnje izvoze oko 500.000 vozila u SAD i snažno zavise od trgovinske i industrijske politike.

Rezultat je sve izraženija podela globalnog tržišta. Dudenhofer govori o „realnosti dva sveta“: s jedne strane Kina, gde proizvođači poput BYD-a agresivno nastupaju sa jeftinim električnim modelima, poput Seagulla po ceni od oko 8.700 evra, znatno nižoj od evropskih vozila. S druge strane su SAD, koje se ponovo okreću klasičnim motorima. Evropa se nalazi između, pod pritiskom regulatornih ciljeva, ali i ograničena tržišnim uslovima i političkim faktorima.

Kineski proizvođači u međuvremenu su ostvarili značajne troškovne prednosti, dok je razvoj u Evropi, nakon inicijalno ubrzanih investicija, donekle usporio.

Uprkos svemu, poruka analitičara evropskim proizvođačima je jasna, odustajanje od električnih automobila nije opcija.

„Ako sada odustanu, za pet godina suočiće se sa još većim problemima“, upozorava Dudenhofer.

Trenutni finansijski otpisi predstavljaju, kako zaključuju stručnjaci, cenu koju treba platiti da bi se ostalo konkurentan igrač na tržištu budućnosti.

AutoRepublika

(147)