Toyota i „beskamatno finansiranje“
Na naslovnoj slici je spomenik čuvenom piscu (bajki) Hansu Kristijanu Andersenu koji je podignut 1956. godine, u želji da se obeleži 150. godišnjica od rođenja čoveka koji je ulepšao detinjstvo i ranu mladost mnogih od nas. Otkud on ovde, saznaćete ako nastavite s čitanjem.
Psihologija potrošača već decenijama pokazuje da kupci ne donose odluke isključivo na osnovu racionalnog poređenja cena, već i na osnovu načina na koji je ponuda predstavljena. Pride, kupci uglavnom nisu dovoljno upoznati s propisima iz više oblasti koje su važne u privredi.
Kada se proizvod nudi uz mogućnost plaćanja na rate uz poruku da je reč o „beskamatnom finansiranju“, mnogi kupci takvu ponudu doživljavaju kao posebno povoljnu priliku. Iako je u praksi često slučaj da se radi o klasičnoj prevari i uvredi zdravog razuma, i da je trošak tog finansiranja već unapred uključen u prodajnu cenu proizvoda, sama formulacija „bez kamate“ snažno utiče na percepciju vrednosti brzopletog kupca. S psihološke tačke gledišta, kupcima je prijatnije da veruju da nisu platili dodatni trošak zaduživanja.
Zbog toga mnogi trgovci radije nude jedinstvenu cenu uz mogućnost plaćanja na više rata bez jasno obračunate i iskazane kamate, nego dve različite cene u zavisnosti od načina plaćanja. U alternativnom modelu, gde bi osnovna cena bila niža, a kamata obračunavana samo kupcima koji biraju odloženo plaćanje, deo kupaca bi imao utisak da plaća „kaznu“ zbog kredita. Marketinški, a zapravo prevarni model „beskamatnih rata“ taj osećaj ublažava, jer stvara utisak da su svi kupci u istoj poziciji. Tako se i oni kojima je finansiranje zaista potrebno osećaju komfornije, jer njihov izbor nije vidljivo skuplji od izbora kupaca koji plaćaju odmah.
Upravo zato je ova strategija široko rasprostranjena u trgovini trajnim potrošnim dobrima, od tehnike do automobila, gde psihološki efekat „beskamatnog“ finansiranja često ima snažniji uticaj na odluku kupca nego sama nominalna cena proizvoda.
Na isti način, kupovina novog automobila danas gotovo je nezamisliva bez neke vrste promotivne finansijske ponude. Proizvođači i distributeri sve češće nude modele finansiranja koji na prvi pogled deluju izuzetno povoljno: „pola sada, pola na rate“, „0% kamate“, „bez dodatnih troškova“. Za kupca, ovakve poruke zvuče kao retka prilika da dobije nešto što inače ne postoji, novac na zajam bez troška finansiranja. Međutim, osnovni ekonomski princip ostaje nepromenjen: besplatan novac ne postoji i to nije samo princip, nego je i imperativni uslov iznet u Zakonu o računovodstvu i Međunarodnim Računovodstvenim Standardima čiju primenu pomenuti zakon nalaže.
Na tržištu Srbije, standardni uslovi finansijskog lizinga za nova vozila, sa rokom otplate od pet godina i fiksnom kamatnom stopom indeksiranom u evrima, trenutno podrazumevaju kamatu od približno 5,5 do 6,5% godišnje, uz dodatnu naknadu za obradu zahteva od oko jednog procenta. To su neki realni tržišni uslovi koji važe nezavisno od brenda vozila ili finansijske institucije. Lizing kuće posluju po komercijalnim principima: njihova zarada dolazi upravo iz kamata i naknada. Bez toga, finansiranje ne bi imalo ekonomskog smisla.
Pa ipak, kupcima se veoma često nudi „lizing bez kamate“, što postaje posebno aktuelno u ovo vreme, kada tradicionalno dolaze razne “sajamske akcije”. Kako je to moguće? I da li je dozvoljeno?
Odgovor smo već dali, i on nije u tome da kamata zaista ne postoji, već u tome da je njen trošak unapred ugrađen u cenu vozila. Kada proizvođač ili distributer želi da ponudi „0% kamate“, on zapravo skriva finansiranje kroz sopstvenu prodajnu strukturu. Finansijska institucija i dalje dobija svoju ekonomsku naknadu, ali ne direktno od kupca kroz kamatu, već kroz komercijalni aranžman s prodavcem, iza leđa kupca. Taj trošak se zatim reflektuje u ceni vozila.
Uzmimo samo jedan primer promotivne ponude (a ima ih bezbroj, kod mnogih brendova): vozilo se na primer oglašava po ceni od 24.000 evra, uz uslov „pola sada, pola na rate bez kamate tokom 60 meseci“. Kupac plaća 12 hiljada evra odmah i još 12 hiljada evra kroz pet godina, kobojagi bez obračunate kamate. Na prvi pogled, ukupna cena ostaje ista i iznosi 24 hiljade evra.
Mogli smo i sami, i često to i radimo u sklopu pružanja usluga revizije finansijskih izveštaja, ali hajde, moderno je doba pa smo zamolili veštačku inteligenciju da nam analizira tu ponudu i da je dovede u vezu sa trenutno preovlađujućim uslovima na tržištu lizinga u Srbiji. A ako se gore pomenuta ponuda posmatra kroz realne tržišne uslove, dolazi se do drugačije slike.
Za finansiranje iznosa od oko 10 do 12 hiljada evra tokom pet godina, uz tržišnu kamatu od oko 6%, ukupni trošak kamate, poreza na kamatu i pratećih naknada iznosi približno 2 do 2,3 hiljade evra. To znači da finansijska institucija mora da ostvari prihod tog reda veličine kako bi posao imao ekonomsku logiku.
Ako kupac formalno ne plaća kamatu, taj iznos mora biti pokriven na drugi način. U praksi, to znači da je prodajna cena vozila već uvećana za trošak finansiranja. Kada se iz promotivne cene od 24 hiljada evra izdvoji procenjeni trošak finansiranja od oko 2,2 hiljade evra, dolazi se do efektivne tržišne vrednosti vozila od približno 21,8 hiljada evra. Razlika od oko 10% predstavlja upravo cenu finansiranja, iako se kupcu predstavlja da rashod kamate ne postoji.
Drugim rečima, „0% kamate“ ne znači da finansiranje nema cenu, odnosno ovo veoma jasno znači da se radi o podmukloj prevari. To znači da je cena finansiranja već uključena u cenu proizvoda.
Ovakav model nije nužno nepovoljan za sve kupce. Oni koji svakako planiraju da plate polovinu cene unapred i prihvataju ponuđenu strukturu otplate mogu dobiti predvidiv i jednostavan finansijski aranžman, bez promenljive kamate i dodatnih iznenađenja. Problem nastaje po više jasnih osnova. Na primer, u percepciji. Marketinška poruka sugeriše posebnu pogodnost koja objektivno ne postoji, jer trošak finansiranja nije eliminisan, već preraspodeljen.
Posebno su u nepovoljnijem položaju kupci koji žele da plate vozilo u celosti sopstvenim sredstvima ili da koriste drugačiji model finansiranja. Oni u tom slučaju mogu platiti cenu koja već sadrži trošak prisilnog finansiranja, iako tu uslugu uopšte ne koriste. Takođe, kupci koji žele manje učešće ili drugačiju dinamiku otplate često neće imati pristup istoj promotivnoj ceni.
Suštinski problem nije u samom modelu finansiranja, već u načinu na koji se on predstavlja. Kada se koristi izraz „bez kamate“, većina kupaca to razume doslovno, baš kako mu se i servira, odnosno kao odsustvo bilo kakvog troška finansiranja. Pride, to čini u veri da postoje zakoni u ovoj državi, Narodna banka Srbije koja vrši nadzor nad finansijskim institucijama i tako dalje. Ali, ovde zakon predstavlja ono što kaže sultan i oni koji sultanu plate reket.
Zato je najvažnije da kupci gledaju širu sliku. Ključno pitanje nije kolika je nominalna kamata, već kolika je ukupna cena vozila i kako se ona poredi sa cenom bez promotivnog finansiranja. Tek takvo poređenje otkriva stvarni ekonomski efekat ponude.
Ako automobilska industrija, kao i svaka druga, koristi marketing da bi učinila svoje proizvode privlačnijim, nije problem – problem je očigledna prevara. To nije legitimna poslovna praksa. Osnovni ekonomski principi, i zakoni u pravnoj državi ne mogu se promeniti promotivnim sloganom, niti plaćanjem reketa onima koji su još uvek na slobodi, pa i na vlasti.
S piscem smo krenuli, s piscem i da završimo. Sinoć odgledah u Jugoslovenskom dramskom pozorištu aktuelizovano delo Narodni poslanik. Uprkos majstorstvu i duhovitosti glumaca i veoma izraženom smislu onog koji je delo preradio i preveo u aktuelni trenutak, pritom ne narušavajući suštinu poruke originalnog pisca, ništa smešno nije bilo. Naprotiv, i danas dok mafija blokira funkcionisanje institucija države i optužuje časne ljude za rušenje ustavnog poretka, naša deca i mi s njima bivamo kršteni kao „blokaderi“ i ustaše.
Neće to (još) dugo…
Zvezdan Božinović
(584)
Ova pojava je na tržštu Srbije zaista baš uzela maha, kao neka pandemija … Svakako nije u pitanju samo Toyota. Samo kao primeri: Dacia „BESKAMATNI KREDIT 0% kamate do 36 meseci … Kredit za fizička lica sa fiksnom kamatnom stopom 0% do 7.000 € ili 10.000 € u zavisnosti od modela“ Honda „Iznos beskamatnog kredita 20.010 €, period otplate 69 meseci, NKS 0,00%.“ Renault Svaki model ima svoj iznos „beskamatnog finansiranja“, pa se npr. Austral ili Rafale nude sa „0% kamate do 15.000 € do 36 meseci …“ Hyundai „Iskoristite beskamatno finansiranje u okviru sajamske ponude.“ Nissan „Beskamatni kredit ili… Pročitaj više »
A otidjite na sajt Toyote za Sloveniju ili Nemačku ili za bilo koju drugu „normalnu“ državu. Nema tamo ništa „bez kamate“ … Što je i logično, jer to ne postoji.
Nigde „u uredjenom svetu“ ne smeju de reklamiraju ( navodno ) „finansiranje bez kamate“. U Srbiji može sve.
U Americi 0% kamata je redovna pojava i obicno imas izbor: ili popust ili kamata 0%. Postoji MSRP (Manufacturer’s Suggested Retail Price), sto je preporuka proizvodjaca po kojoj ceni ce vozilo biti prodavani. Zavisno od modela i potraznje, neki se prodaju preko MSRP, neki ispod. Ako se auto prodaje ispod MSRP-a, onda biras – hoces li te popuste ili 0% kamatu. Ako imas dobru kreditnu istoriju i mozes da dobijes nisku kamatu zbog toga, vise se isplati naravno uzeti popuste. Ali ako imas losu kreditnu istoriju (ili nemas kreditnu istoriju uopste) – onda je bolje platiti MSRP i 0% kamatu… Pročitaj više »
Kako je moguće da ne razumeš? Zašto bi jedan proizvod bio skuplji ako ga plaćaš na odloženo plaćanje? Kako se zove ta razlika između cene proizvoda kada ga platiš odmah i te cene kada plaćaš na rate?
Znam ovo: kamata!
Razumem ja sve. Ja gledam iz ugla kupca. Kada sam kupio novi Ford F-150 pre dosta godina, MSRP mu je bio $29.000. Bilo je $4.000 popusta ili 0% kamata na pun iznos. Ja sam imao odlicnu kreditnu istoriju, uzeo sam popust i od banke sam dobio kamatu na samo 1.9%. A da sam imao losu kreditnu istoriju i da su mi banke nudile kredit samo uz kamatu od 20-25% – pa onda bi mi se vise finansijski isplatilo da sam platio punih $29.000 sa 0% kamatom nego da sam platio $25.000 sa 20-25% kamatom.
Brate, završio si fakultet, dakle razmišljaš. 29.000 bez kamate ili 25000 s kamatom, trebalo bi da ti kaže da je kamata 4 hiljade dolara. Sasvim je jasno da je bolje platiti mnogo nižu od dvadesetoprocentne kamate, ali to gde je manja stopa, ne znači da ne postoji. Jel tako? Cela priča je da kamate ima, baš kao što pišeš, a prodavac reklamira da je bez kamate.
Zar je bitno kako se zove? Izaberi opciju sa kojom ces manje platiti – ako imas losu kreditnu istoriju, izaberi punu cenu i „0% kamatu“, ako imas dobru kreditnu istoriju izaberi popuste i kamatu koju ti banka daje. Da li prodavci to zovu „0% kamata“ ili nesto drugo – barem meni je potpuno nebitno.
Ovo sam već pisao barem jedared kada je Kia nudila sličnu prevaru… Ej, bezakonje vlada već petnaestak godina…
Precizan i informativan tekst, iako ne planiram kupovinu bilo kakvog vozila, pogotovo ne novog…
Sa zaključkom se posebno slažem, nema sfere koja nije protkana nekim malverzacijama, pa tako, nažalost, i ova.
Gde ti vidiš prevaru? Ovo košta ovoliko i možeš da platis na određen broj jednakih rata. A možeš i za gotovinu i cena je ovolika. A kada biznis ne ide dobro, onda vrlo često platis gotovinski cenu finansiranju bez ili sa vrlo niskom kamatom. Nekada čak i polovni automobil može da se kupi uz kamatu od 1% ili nizu. Da se ogradim, ovo je severni američki poslovni model. Evropljani su već priča za sebe, i to tužna.
Ako ti neko ponudi beskamatno finansiranje (ono s 0% kamate), pa naplati kamatu za uslugu finansiranja (bilo koliku u plusu) – ja recimo tu vidim prevaru. Dal je moguće da ti ne vidiš?
Nisam baš iz te branše, niti kupac.
Ali da pitam, ukoliko kupac prihvati sve ove uslove koje npr Toyota nudi, bez kamatno finansiranje. A vremenom se otkrije da je tu već bila uključena kamata. Može li kupac da tuži Toyotu?
Srbine, nema šta da se otkriva, zakon i zdrav razum kažu da ne postoji beskamatno finansiranje. Nema kasnijeg otkrivanja, u startu tako nešto ne postoji. Kao kada bi rekao da „ako se kasnije otkrije da je Sunce zeleno“. Naravno da može da tuži, ali kod nas presude suda zavise neretko od volje sultana i od stepena pismenosti sudije, a ne od zakonitosti, pravde i istine.
Koji zakon zabranjuje beskamtni kredit?
Prevara je zabranjena, a ti nekome mozes da poklonis i glavnicu, pa naravno i kamatu. Samo ne smes da lazes kupca jer si naje.o. Inace, Zakon o racunovodstvu I Medjnarodni Racunovodstveni Standard 23 kazu da ne postoji beskamatno finansiranje
Au brate, stvarno ne kapirate foru? Ne postoji besplatan ručak, prvo pravilo ekonomije…
Tvoje pitanje je potpuno na mestu. Jer, po slovu zakona, osnovica za obračun lizing naknade je nabavna cena ( sa porezom ). Na gornjem primeru ( gde vozilo formalno ima nabavnu cenu od 24.000 ), lizing plati dileru Toyote 24.000 da bi lizing postao vlasnik ( a lizing ta ista kola daje u lizing korisniku lizinga ). Taj lizing ta kola formalno daje korisniku u lizing bez kamate. Ali, taj lizing neće da posluje bez sticanja dobiti. On nije lud da nekome da na lizing bez kamate, niti uopšte sme da plasira sredstva bez kamate, pri čemu je taj lizing,… Pročitaj više »
Hvala na detaljnom pojašnjenju.
Ukratko, u ovim slučajevima je već ugrađena kamata. I to odgovara kupcima koji kupuju na odloženo plaćanje.
A šta sa onima koji bi keširali, oni ne dobijaju nižu cenu.
Ti uporno sustinu ne vidis, a to je da bez razlike u odnosu na tvoje pitanje, beskamatni kredit po zakonu I po Bogu ne postoji!!! Shodno tome, nudjenje istog je protivzakonito, protivprirodno i uvredljivo.
Naravno da je to nedozvoljeno.
Kada bi u ovoj zemlji bilo ( primene ) zakona, za ovo obmanjujuće oglašavanje i samu praksu bi bili kažnjeni:
– uvoznici (od strane suda, a po prijavi Tržišne inspekcije) i
– lizing firme i banke, od strane Narodne banke Srbije.
Bre vidim, i svestan sam toga. Generalno uglavnom kupujem za keš, jer znam da svako odloženo plaćanje ima uračunatu proviziju. Tako da sačekam, nakupim pare i cenkam se za keš..
A to oko legalnosti svega, ima ko prima platu da to vidi, reši itd
Po Bogu ne postoji, ali po Alahu postoji…. 😉
Sta je ‘pocetna cena’, i ko odredjuje pocetnu cenu? U kapitalizmu, cenu odredjuje vlasnik ili ovlasceni agent vlasnika. Imam utisak da je cela ova diskusija bazirana na socijalistickim ekonomskim principima jer nema veze sa trzsisnom ekonomijom koja je meni bliska.
Bato slatki šta je ovde tržišna ekonomija? Pa to ne postoji ni u najslobodnijim zemljama na planeti.
Ja ti kažem da ti prodajem kilogram brašna za 200 dinara i da ćeš mi ga platiti na rate, a ja ti neću računati kamatu.
Zapravo, cena je 150 dinara, jer sam ti kamatu već uračunao pre bilo kakve ponude.
Ovde je reč o prevari kojom prodavac sakriva od kupca izuzetno bitne informacije.
Neko veče pogledam Hondinu ponudu za „beskamatno finansiranje“ na 69 meseci za Civic, po kojoj najskuplja verzija Civica, sa formalnom „akcijskom cenom“ od 39.710, „može biti vaša“ ako platite odmah 19.700, a ostatak od 20.010 ako „bez kamate“ u 69 jednakih mesečnih rata od po 290 evra. https://www.honda-srbija.rs/upload/document/reprezentativni_primer_za_honda_civic_advance-_bes.pdf Sve u svemu, kako je u ovom trenutku prosečna fiksna kamata na fin. lizing 6% (i to baš kod te firme koja Civic kao nudi „bez kamate“), a naknada za odobrenje zahteva 1%, pri čemu tu treba platiti i PDV na kamatu i na tu naknadu, konačna matematika kaže da su u… Pročitaj više »
Ne čudi me brate, predsednik grupe je hapšen od strane mafije na vlasti, da bismo došli da je sada u bratstvu sa njima i zajedno rade na preporodu Srbije, a protiv nas ustaša…
Jeste! Interantrional Accounting Standards, Code of Ethics for Professional Accountants i International Standards of Financial Reporting su svojeručno sročili Marks i Engels, a pomagao im je Borat… Još jednom: Nije sporno da odrediš cenu koliku god hoćeš, ti kao prodavac (ukoliko nekim zakonom nije uređeno njeno formiranje), samo ne smeš da slažeš kupca, pogotovu ne u cilju pribavljanja materijalne koristi (što je ovde slučaj). Imam utisak da opet ne razumeš i ja nisam u stanju jasnije da predstavim slučaj.
U Srbiji zato lepo odes direktno u salon i pitas „Posto ovaj auto za cash?“
Kad oni kazu da auto kosta isto, onda ti kazes „Moja ponuda je 5% niza, zovite me do kraja dana ako zelite da mi prodate auto“.
Prodje, svakog puta.
U EU i CH ovakve akcije ne smeju ni da postoje, jer je zabranjeno obmanjivati kupce. U Svajcarskoj su ogromne kazne za prodavce koji ti nude nesto gratis, uz kamatu 0%, za +1 chf i slicno. To nema veze sa realnoscu i drzava je nemilosrdna.
Ja kad sam kupovao auto rekli su mi nema popusta za keš. U oba slučaja sam dobio produženu garanciju eto kao čin dobre volje.
Bio sam u pet salona. Uvek kao keš kupac. Nisam dobijao popuste već sitne ustupke.
Deci sam plaćao proteze za zube na 18, odnosno 24 jednake rate bez kamate. I šta sada? Da li je cena za gotovinu bila drugačija? Možda. Ali što to mene zanima? Ja sam dobio što sam hteo za cenu koja je meni odgovarala. Da li je orthodontist kriminalac? I to Zato što mi nije zaračunao kamatu… Kakve budalaštine.
Amazon prodaje svoje proizvode na rate bez kamate. I oni su zasigurno kriminalci.
Kamata je uračunata. To je poenta celog teksta.
Ako je cena (sa uracunatim dodatnim troskovima) oglasena i poznata pre transakcije, ko koga to pokusava da prevari? Prodavac nudi po ceni kojoa njemu odgovara, kupac moze da se cenka, pravi kontra ponudu, i trazi da plati iznos koji njemu odgovara. Ako ima dogovora, ima, ako nema see you later. U cemu je poenta ovolike drame? Jedna stvar koja meni ne ide u glavu je maloprodaja u evropi. Gledano sa severno americke tacke gledista, maloprodaja u evropi je zaostala jedno 100 godina, mozda i vise. LIcni primer – pre nekoliko godina, ali pre kovida, nadjem se u Nemackoj, u gradu… Pročitaj više »
Svet bi bio daleko lepše mesto kada bi vratili zlatne novčiće i kada bi odloženo plaćanje tj kamata bile zabranjene. Znam da otvorih kapije od utopije, ali eto valja sanjati.
Dobro da je neko najzad načeo ovu temu. Ovo ne samo da je obmana nego je i pljačka onih kupaca koji kupuju odjednom, za keš (jer nešto nisam primetio da se nudi niža cena za keš, ni u reklami/cenovniku ni u praksi).
Jutros slušam radio u kolima, kad eto je reklama: „Kupite Pežo na rate bez kamate. Pežo 408 sa motrom od 215 ks …“
To je plansko povećavanje troškova kupovine auta. Umesto da bude objavljeno koliko je za gotovinu, a koliko za odloženo plaćanje. Oni nude samo odloženo. Time profitiraju banke i ostali u sistemu.
Podiže se cena proizvoda, kako moron izračuna … Za oko 4000 eur…. Što je punoooo
Članak i razmišljanje generalno imaju smisla ali bih dodao par elemenata. U nekim državama pojedini auto brendovi ili grupacije imaju registrovane banke odnosno finansijske institucije koje primarno služe za podršku prodaji. Na primjer, VW, Renault, čak i Honda (u Nemackoj) imaju svoje banke koje pokrivaju različite uloge u proizvodno-prodajnom lancu. Te banke oni mogu da koriste kao jastuk ili amortizer za ublažavanje uticaja tržišnih i ekonomskih oscilacija na prodaju i gomilanje zaliha tako što angažuju tj omogućuju uklučenje u tržište marginalnom kupcu, koji možda ne bi kupio auto, u momentu kada to njima odgovara (npr kada pada potražnja, gomilaju se… Pročitaj više »
Ako se ne varam i Fau Vau grupa je nudila niže cene ukoliko se izabere opcija Porše finansiranja.