Met Mekalir, u godini koja je tek počela, ulazi u jedan od najintenzivnijih perioda karijere. Dosadašnji izvršni direktor Dodgea dobio je od kompanije Stellantis novo, znatno prošireno zaduženje. Odmah po stupanju odluke na snagu, Mekalir je imenovan za izvršnog direktora Chryslera, a istovremeno će voditi i operacije Alfe Romeo za tržište Severne Amerike. Reč je o trostrukoj odgovornosti koja ga stavlja na čelo tri različita automobilska identiteta, od američke tradicije do italijanskog sportskog nasleđa.
Promena na čelu Chryslera dolazi nakon odlaska Kristine Fjul, koja se povlači sa funkcije iz ličnih razloga, kako je saopštio Stellantis. Fjul je na mesto izvršne direktorke Chryslera došla 2021. godine, da bi tri godine kasnije preuzela i rukovođenje Alfa Romeom za severnoameričko tržište.
Njena karijera u okviru koncerna bila je izuzetno dinamična. Naime, tokom 2024. godine nakratko je vodila i Ram, pre nego što se Tim Kuniskis vratio iz kratke, šestomesečne penzije i ponovo preuzeo kormilo nad proizvođačem kamioneta. Taj povratak dogodio se svega nedelju dana nakon ostavke dugogodišnjeg šefa Stellantisa, Karloša Tavareša.
Period u kojem je Fjul vodila Chrysler bio je obeležen velikim promenama. Legendarna limuzina 300, model koji je decenijama bio simbol američkog luksuza sa sportskim karakterom, povučen je iz proizvodnje. Istovremeno, kompanija je pokušala da pokaže smer u kojem želi da ide kroz dva konceptna automobila, krosoverom Airflowovom i futurističkom limuzinom Halcyonom. U njenom mandatu razvijena je i nova generacija Pacifice, planirana za modelsku 2027. godinu, a Fjul je ranije govorila i o dodatnim projektima, među kojima su se spominjali novi SUV i još jedna limuzina. Ti modeli za sada ostaju u fazi planova.
Met Mekalir nije novajlija u okviru koncerna. U kompaniji je već trinaest godina, još od vremena kada je grupa nosila ime Fiat-Chrysler Automobiles. Tokom tog perioda učestvovao je u nizu važnih projekata. Upravo je on 2016. godine bio jedan od ključnih ljudi prilikom lansiranja Pacifice, modela koji je redefinisao savremeni miniven kroz kombinaciju praktičnosti, tehnologije i elektrifikacije. Kasnije je predvodio i predstavljanje potpuno nove generacije Dodgea Chargera, čime je učvrstio reputaciju menadžera koji ume da balansira između tradicije i modernih zahteva tržišta.
Ipak, sada ga čeka znatno kompleksniji izazov. Vođenje tri brenda istovremeno znači upravljanje različitim filozofijama, tržištima i očekivanjima kupaca.
Za Chrysler je 2025. godina donela skroman, ali stabilan rast. Obim prodaje je porastao za jedan procenat u odnosu na prethodnu godinu, što je delimično rezultat veće potražnje za Pacificom i Voyagerom. Ipak, jasno je da je prestanak proizvodnje ove limuzine ograničio potencijal rasta, jer je Chrysler praktično ostao sa jednim osnovnim modelom u ponudi.
Situacija u Alfa Romeu donosi sasvim drugačiju sliku. Brend na globalnom nivou beleži rast obima prodaje od impresivnih 20,1%, pre svega zahvaljujući snažnom oporavku evropskog tržišta i širenju prisustva u Aziji. Međutim, američko tržište priča sasvim drugu priču. Obim prodaje u Sjedinjenim Državama pao je za čak 36%, što je ozbiljan udarac za marku koja se godinama trudi da ponovo izgradi stabilno uporište preko Atlantika. Alfa Romeo je u SAD-u tokom prošle godine prodala svega 5.652 vozila: 2.414 jedinica Tonalea, 1.872 primerka Stelvija i 1.366 Giulije.
Pred Chryslerom je zato jasan zadatak i on podrazumeva širenje ponude. Brend ne može dugoročno opstati oslanjajući se na jedan model, čak i ako je reč o izuzetno uspešnom minivenu. Planovi uključuju tri potpuno nova vozila: hibridni miniven nove generacije, moderan krosover i potpuno električni model. Nakon niza projekata koji su tokom prethodnih godina otkazani zbog visokih troškova i promena strategije, upravo će Mekalir imati zadatak da te planove pretvori u realne proizvodne programe.
Ni situacija u Alfi Romeo nije jednostavna. Iako su Giulia i Stelvio često hvaljeni zbog vozačke dinamike i dizajna, njihova starost počinje da se oseća na tržištu, što se jasno vidi i po slabijoj prodaji. Tonale, koji je trebalo da bude ključni model za privlačenje novih kupaca, takođe nije ostvario očekivani komercijalni uspeh. Dodatni problem predstavlja činjenica da je tehnički blisko povezan sa sada već ugašenim Dodgeom Hornetom, što je, prema mišljenju nekih analitičara, moglo negativno uticati na percepciju modela.
Ipak, ni za italijanski brend perspektiva nije bez nade. Naslednici Giulije i Stelvija su već u razvoju, iako će proći još nekoliko godina pre nego što ih vidimo na putevima. Upravo će Mekalir u tom periodu morati da održava interesovanje tržišta i stabilnost prodajne mreže, dok se priprema nova generacija sportskih modela.
Pred njim je, dakle, zadatak koji zahteva pažljivo balansiranje između američke praktičnosti i italijanske strasti. Kako će se snaći u toj ulozi, pokazaće naredne godine, ali jedno je sigurno, a to je da 2026. godina neće biti mirna godina za Meta Mekalira.
AutoRepublika
(121)
„Period u kojem je Fjul vodila Chrysler bio je obeležen velikim promenama.“
G-dja Fjul izbacila je iz programa 300C, koji je donosio novac i koji je trebalo dalje razvijati, a pozabavila se dizajn studijama Airflow i Halcyon koje su se pokazale bez perspektive. Po mom misljenju, Airflow je pokazao veoma uspesan dizajn koji su odmah zatim kopirali drugi – kineski VW i Audi!
Ono sto nikako ne bih zeleo, jeste da se Amerikanac mesa u razvoj Alfe! Moze da je prodaje ali ne da utice na njen razvoj.
Klasa u kojoj se 300 takmicio je davno umrla, nema tu sta dalje da se razvija. Nestali su Taurus, Sable, Impala, LaCrosse, 300, Maxima, Avalon, Azera, itd. Bukvalno sve i jedan full-size sa izuzetkom Chargera koji prezivljava samo zato sto vecina zavrsi u rent-a-car agencijama.
Zbog nove geopoliticke situacije, Alfa nema sta da trazi u USA. Tamo su od europljana uspjesni BMW i Mercedes zato sto se lokalno proizvode u USA i/ili Mexico. Kako ces biti konkurentan da vozilo iz Italije vozis brodom u USA, placas carine i jos ga moras prodati jeftinije nego u Europi. To je razlog zsto se i Audiu crno pise. Do sada su placali 2 posto carine, sada je malo 10, malo 15 ovisno kako se Trump osjecaj taj dan.
Vaznije je pitanje: sta to Alfa moze sada da ponudi u Americi?
Kompletna konkurencija je nestala? Sjajno! Sada 300C ne bi imao konkurenciju! 🙂
Sad pazi ovo: automobili su sve veci a ti kazes da fullsize limuzine nisu trazene?
Nema ni Dodge Charger sada konkurenciju pa je prodaja smesna. Kao sto rekoh – da im nema Enterprise i slicnih rent-a-car kompanija, Chargerova prodaja ne bi iznosila vise od 10.000 vozila godisnje. A ostao je kao jedini full-size u Americi.
Da li se Charger prodaje u EU?
niko ne kupuje sedane, nigde. jednostavno suv segment je pobedio.
Reci to Škodi…
Pa tako je Dacia vidjela koje klase nestaju i tu ponudila svoje alternative i izrasla u ozbiljnog proizvođača… Te klase neko traži i mašta a „tradicionalni“ proizvođači ih više ne pružaju, onda dođe neko sa strane i pokupi kajmak. i Škoda je to isto napravila sa Oktavijom i Superb-om, jednotavno u tom segmentu nema konkurenciju.
Alfa Romeo Castello je rešenje.
Suv u E segmentu.
Proizvodnja u Americi.
Od agregata 3.0 benzin, 3.0 dizel, neki dobar hibrid i skroz električni.
Sve što može, za sva moguća tržita.
Dizajn da bude autoritativan (mafiosso stil, a ne obline u klasi gde kutije vladaju). Da X5 izgleda smešno pored njega.
Kvalitetan proizvod i agresivan marketing. AR to ne može sam, svi resursi Stellantisa moraju da budu angažovani.
Koga više zabole za Alfu? Veštački je drže u životu već godinama, ok, lepa je i tu se priča završava. Auto ko auto je težak krš
Zašto mora da bude krš nešto što još nije ni napravljeno samo zato što se zove Alfa?
Pričam generalno, imali su sve krš do krša, zato i jesu tu gde su. To što će tek da prave više i nije Alfa nego Pežo/Opel/Citroen…pa zameni značku i masku hladnjaka i zovi kako ti volja