Ruski predsednik Vladimir Putin je 2012. godine izrazio želju da zameni najprestižniji Mercedes lokalno konstruisanim vozilom, pa su se zvaničnici suočili s problemom u pogledu toga kako da ga zadovolje. Fabrike koje su svojevremeno izrađivale predsedničke limuzine su zatvorene s raspadom Sovjetskog Saveza, pa je sve moralo da krene od praznog lista papira. Želja nije bila samo predsednikova, isto su želeli i brojni drugi zvaničnici i oligarsi.
Razvoj je preuzeo istraživački institut NAMI koji je 29. avgusta 2018. godine na Salonu automobila u Moskvi predstavio predsednički sedan.
Međutim, Putin se u javnosti pojavio u novom automobilu već u maju 2018. godine, kada je po četvrti put inaugurisan za predsednika Rusije. U njemu se pojavio i na samitu u Helsinkiju u julu 2018. godine, kada su pojedini mediji primetili da je Putinova nova limuzina više od metar duža od blindiranog Cadilaca tadašnjeg predsednika SAD-a, Donalda Trampa.
Limuzina Putina se u dužinu prostire na 6,62 metara, dok je predsednički Cadillac s nadimkom The Beast (Zver), dugačak pet i po metara, izveštava ruska televizija RT TV.
Srce automobila čini osmocilindarski motor razvijen u saradnji sa Porscheom zapremine 4,4 litra, s dva turbo punjača, i u kombinaciji s elektromotorom. Tako skockan pogonski sklop ima ukupnu vatrenu moć od 598 konjskih snaga. Za prenos pogonske snage na sva četiri točka brine se devetostepeni automatik. Automobil ima prilagodljivi tempomat, stabilizaciju šasije ili sistem za autonomno kočenje u dramatičnim situacijama.
Razvoj novog automobila iz projekta Kortež (što bi se moglo prevesti kao povorka ili kolona) koštao je više od 12 milijardi rubalja (oko 165 miliona evra). Projekat je preuzela nova automobilska kompanija Aurus Motors, koja je prvo ručno proizvodila automobile u Moskvi, a kasnije je izgradila fabriku u Tatarstanu sa ciljem da isporučuje 5 hiljada limuzina godišnje.
List Vedomosti je 2019. pisao da Institut za automobilska istraživanja NAMI ima 63,5% udela u projektu, dok 36% pripada fondu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a preostalih pola odsto drži ruska automobilska kompanija Sollers.
Fabrika u Jelabugi u Tatarstanu je zajedničko preduzeće američkog Forda i Solersa. Serijska proizvodnja limuzine je ovde pokrenuta u maju 2021. godine. Izvršni direktor Aurusa Adil Širinov rekao je tada da će otprilike 70% automobila biti namenjeno izvozu, u početku uglavnom na Bliski istok i severnu Afriku, a u budućnosti i za Kinu, Latinsku Ameriku i Evropu. Fabrika bi trebalo da proizvodi do 5 hiljada vozila godišnje u različitim konfiguracijama.
AutoRepublika
(215)
Limuzina je na nivou svog zadatka – velika Rusija, veliki auto! Dve stvari im zameram:
1. Dizajn a la Rols Rojs – trebalo je pronaci nesto originalno a ne kopirati.
2. Mali motor – samo 4,4 litra? Iz cisto prestiznih razloga tu bi mogao da udje motor po ugledu na Dodz Viper – 8 litara V10!
Razlog za mali motor je verovatno taj da Porse i Audi koriste ovakav motor i Rusi ga kupuju a ne proizvode.
Porše jeste projektovao motor, liči na njemačke mašine po koncepciji ali proizvodnja se po mojim saznanjima odvija u Rusiji uključujući i „Kate“ automatski mjenjač.
Iskreno, cisto sumnjam jer je za moderan motor potrebna super tehnologija, veliko iskustvo i organizacija. Da li se to isplati za, mozda, 1000 vozila godisnje?
Pa kako se isplati za Ferrari, Lamborghini, Rols Rojs? Kad je skup auto, onda se isplati. Da je u pitanju motor za neki auto B klase, naravno da se ne bi isplatilo…
Tacno, ako je auto dovoljno skup onda se mnogo toga isplati. Ostaje otvoren jedan drugi faktor, koji se ne moze kupiti novcem: znanje i iskustvo. Koliko dugo Ferari proizvodi vrhunske sportske automobile? Ucesce u Formuli 1 omogucava mu eksperimente koji se nikada ne bi isplatili. Lamborgini pociva danas na Audijevom znanju i tehnologiji a Audi takodje ima veliko iskustvo sa trka prototipova. Rols Rojs pociva na tehnologiji i znanju BMWa koji je odavno razvio svoj V12 motor i takodje ima veliko iskustvo sa sportskih takmicenja.
BB, stvari su mnogo kompleksnije nego sto se cine na prvi pogled.
Istitut „NAMI“ iz Petrovgrada je razvijao ovaj motor.Predviđena je široka paleta motora na ovoj osnovi.V8, V12, V6, čak se pričalo o rednom četvorocilindrašu kao polovini ovog V8.Osim za vozila Aurus, očekivalo je se da će ove mašine naći i svoje mjesto u novoj GAZ Volgi ako zaživi u budućnisti.Vazduhoplovna varijanta ovog V8-APD 500 je već zaživjela u avionu Jak-18T.
Bez brige Bungi, imam razgranate veze na vise strana, takodje jednog kolegu Rusa koji je radio za NAMI. Ova institucija je samo posrednik izmedju nemackih firmi koje su sudelovale u razvoju predsednicke limuzine i ruskih institucija. Vozilo je suvise komplikovano za ruske proizvodjace i nivo njihovog znanja i tehnologije. Tenk i kamion su jedna prica a limuzina vrhunske klase nesto sasvim drugo.
Sad me podsjeti na 1944. i kontrast između njemačkog tenka Tigar i ruskog T-34.Prvi je bio primjer mehaničke komplikovanosti a drugi jednostavnosti.Teško je znati više od čovjeka koji je veći dio svog života proveo radeći u razvoju autoindustrije:-)
Dobar primer! Gledao sam americki dokumentarac na temu tenkova iz drugog svetskog rata. Amerikanci su proglasili T34 za najbolji tenk u tom ratu! Njegove performanse, jednostavnost i efikasnost bile su od odlucujuceg strateskog znacaja. Kazu Ameri: „treba ti vozac za ruski tenk? Nema problema! Uzmes prvog seljaka sa njive i posle nekoliko sati obuke on ce da vozi tenk!“
Za nemacki Tigar su rekli sledece: „Ovaj tenk je pravljen da vecno traje! Realan vek tenka na ratistu je jedva jedan dan!“ Osim toga, Tigar je zahtevao nekoliko sati pripreme za izlazak na bojiste, najvaznije je bilo da dostigne radnu temperaturu!
„Realan vek tenka na ratistu je jedva jedan dan!“
Danas pa u našim odbrambeno otadžbinskim ratovima 90-ih a sigurno i u Drugom Svetskom ratu ta teza ne stoji siguro.
Današnji tenkovi (na svim stranama) su veoma skupe mašine da bi se gubile za jedan dan.Naravno,ima izuzetaka da se tako nešto desi ali to je veoma rijetko i zbog toga mora ići dobro objašnjenje komadanata višim komandirima zbog čega i zašto se to desilo.Uz sam gubitak tenka velika je verovatnoća da je izgubljena i posada ili dio nje.
Pa od nečeg se mora početi… Dugo vremena nisu imali ništa, a sada imaju dosta toga
Posle rata krenuli su od Moskvica pa zatim uveli Ladu (FIAT 124), pa jos neke modele Lade i Moskvica. Trebalo je da nastave taj razvojni tok a ne da prodaju firme strancima!
Ma da, priča o nevidljivoj ruci tržišta koja sve reguliše…
Cia, snajka, cia…