Etiopljani „poludeli“ za električnim automobilima zbog zabrane uvoza automobila sa motorima SUS

Etiopska vlada je 2024. godine zabranila uvoz vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a istovremeno je smanjila carine na električne automobile. Od tada je udeo električnih vozila među novim i polovnim automobilima u ovoj istočnoafričkoj zemlji, prema navodima vlade, porastao sa manje od jedan odsto na oko 6 procenata, što znatno premašuje svetski prosek od 4 procenta.

Odluku o zabrani uvoza vozila sa SUS motorima etiopska vlada donela je pre dve godine pre svega iz finansijskih razloga. Državne subvencije za benzin godinama su opterećivale budžet i u protekloj deceniji koštale državu milijarde dolara. Zemlja je 2023. zapala u probleme sa otplatom državnih obveznica, a naredne godine dobila je paket pomoći od 3,4 milijarde dolara (oko 2,9 milijardi evra) od Međunarodnog monetarnog fonda.

Etiopija gotovo da ne proizvodi vozila u zemlji i većinu automobila uvozi, pri čemu se uglavnom radi o polovnjacima. Zbog visokih uvoznih carina koje se primenjuju decenijama, novi automobili su za većinu stanovnika nedostižni. Sa svega 13 vozila na 1.000 stanovnika, Etiopija je daleko ispod afričkog proseka od 73.

Zabrana uvoza automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz temelja je promenila tržište. Vlada je dodatno snizila uvozne carine na električna vozila na 15 procenata za kompletne automobile, dok se za delove i polugotove automobile plaća 5 procenata. Takozvani kompleti Completely-Knocked-Down (CKD), koji se montiraju na licu mesta, u potpunosti su oslobođeni uvoznih dažbina.

Zahvaljujući političkim merama, cene novih električnih vozila približile su se cenama polovnih benzinskih automobila. U salonu prodavca Hallel Cars u glavnom gradu Adis Abebi, mali model Seagull kineskog proizvođača BYD košta oko 3,6 miliona etiopskih bira (oko 19.800 evra), dok je SUV BYD Yuan Up dostupan za 4,9 miliona bira (oko 26.800 evra). Poređenja radi, polovni Suzuki Dzire sa benzinskim motorom pre zabrane uvoza koštao je više od 4,2 miliona bira (oko 23.000 evra).

„Većina naših kupaca prelazi sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na električne automobile“, izjavio je za Bloomberg Moges Negash, direktor prodaje i marketinga kompanije Hallel Cars. Iako je zemlja sa bruto domaćim proizvodom od oko 1.000 dolara po stanovniku relativno siromašna, banke srednjoj klasi sada lakše odobravaju kredite za kupovinu električnih automobila nego što su ranije odobravale za vozila sa SUS motorima.

„Električni automobili su nova tehnologija i sve se više koriste u zemlji, pa je to za banke bolja prilika za odobravanje kredita“, objasnio je finansijski analitičar Abdulmenan Mohammed, specijalizovan za etiopski bankarski sektor. Banke su, s druge strane, bile oprezne kada je reč o potrošačkim kreditima za vozila sa neizvesnom budućnošću.

Pored uvozne politike, i ulaganja etiopske vlade u elektroenergetsku infrastrukturu doprinose razvoju elektromobilnosti. Prošle godine završena je Velika etiopska renesansna brana, projekat vredan pet milijardi dolara, koji proizvodi ukupno 5.150 MW električne energije. Uz vetroelektrane i solarne parkove, Etiopija sada ima višak električne energije koji izvozi u susedne zemlje poput Kenije, Tanzanije i Džibutija.

Sa oko 10 američkih centi po kWh, cena struje za krajnje potrošače približno je upola niža nego u susednim državama. Zahvaljujući subvencijama zasnovanim na potrošnji, mnogi korisnici plaćaju i manje.

„Kao neto uvoznik goriva, zavisimo od globalnih isporuka i oscilacija cena. Električni automobili, s druge strane, koriste struju koju sami proizvodimo i čiju cenu sami možemo da određujemo“, izjavio je državni ministar za saobraćaj i logistiku Hassen Bareo. Prelaskom na elektromobilnost zemlja želi da obezbedi svoju energetsku suverenost.

Dok su branu uglavnom finansirale etiopske banke, Kina je obezbedila ukupno tri milijarde dolara za električnu opremu i prenosne vodove. Kina je snažno uključena i u razvoj proizvodnje električnih vozila u Etiopiji, koja je još u začetku, kroz razvoj i isporuku delova, ali i kroz lokalnu montažu.

U međuvremenu, u Etiopiji se ne montiraju samo električni automobili, već i električni autobusi i motocikli. Prema podacima vlade, trenutno postoji 17 pogona za montažu električnih vozila, a plan je da se taj broj do 2030. poveća na 60.

Prema oceni Adama Warda, kopredsedavajućeg afričkog investicionog portfolija Međunarodne agencije za energiju, tržište je još uvek premalo za punopravne proizvodne pogone. Ipak, sama montaža već predstavlja značajnu dobit za etiopsku privredu. Visoki troškovi kapitala i složeno regulatorno okruženje koče rast. Prerađivačka industrija je 2023. činila manje od 7 procenata bruto domaćeg proizvoda.

Električni automobili su se u Etiopiji brzo proširili zahvaljujući novoj uvoznoj politici. Vlada govori o više od 100.000 električnih vozila. Ipak, početna osnova je relativno niska i to svega 1,7 miliona vozila na ukupnu populaciju od 130 miliona stanovnika. Poređenja radi, u Nemačkoj je 2024. registrovano oko 49,1 milion putničkih automobila. Stručnjaci stoga sumnjaju da će se trenutni tempo rasta električnih vozila moći održati.

Uprkos značajnom napretku, mreža za punjenje i dalje predstavlja prepreku prelasku na elektromobilnost. Većini postojećih punjača potrebno je četiri do šest sati za potpuno punjenje, dok su brze punionice, koje bateriju pune za oko 30 minuta, retke. Van glavnog grada pristup električnoj energiji je nepouzdan. Prema podacima Svetske banke, samo oko 55 procenata stanovništva Etiopije ima pristup električnoj energiji.

Ipak, vlada ostaje ambiciozna. Kao domaćin klimatske konferencije UN 2027. godine, ova afrička zemlja želi da elektrifikaciju saobraćaja učini ključnim delom klimatskog plana podnetog prošle godine. Broj električnih automobila bi do 2032. godine trebalo da poraste na 500.000.

AutoRepublika

(178)