AR pijaca klasika: NOV NOV NOV (star sedamnaest godina) Dodge Viper
Na tržištu se ovih dana pojavila prava automobilska anomalija. Naime, vidimo sedamnaest godina star primerak Dodgea Vipera ACR-a sa svega 15 pređenih milja (24 kilometra), praktično netaknut od dana kada je napustio fabriku. Plastične zaštite i dalje prekrivaju sedišta i upravljač, fabrička nalepnica s cenom stoji na vetrobranu, automobil nikada nije registrovan, osiguran niti pripreman za isporuku kupcu. Ispod dugog, dramatično oblikovanog poklopca motora nalazi se ono što se i očekuje: veličanstveni V10.
Teško je pronaći više paradoksalan prizor od superautomobila koji nikada nije išao brže od brzine kretanja moguće po fabričkom krugu. Viper je oduvek bio mašina stvorena za asfalt pun krivina i za stazu, automobil koji traži vozača čvrste ruke i hladne glave. Verzija ACR, akronim za American Club Racer, predstavljala je njegovu najekstremniju, gotovo trkačku inkarnaciju. Ipak, ovaj konkretan primerak izgleda kao da je 2009. godine vreme za njega stalo.
Orginalna cena iznosila je 114.470 američkih dolara, što bi danas, uz inflaciju, odgovaralo sumi od približno 175 hiljada „zelembaća“. Vlasnik sada traži 185 hiljada najmanjih zelenih novčanica, oslanjajući se na činjenicu da je reč o praktično novom automobilu, jednom od retkih koji nikada nisu okusili ni kišu, a ni Sunce. Prosečne tržišne vrednosti za ACR znatno su niže, ali najređi i najbolje očuvani primerci već odavno probijaju granice standardnih procena.
Automobil je ofarban u upečatljivoj kombinaciji crvene boje s crnim detaljima, postavljen na kovane felne tipa Sidewinder, prečnika 18 inča napred i 19 inča pozadi. Iza njih se kriju disk kočnice na sva četiri točka, spremne da ukrote 600 konjskih snaga koje isporučuje 8,4-litarski V10 četvrte generacije.
S maksimalnih 760 Nm obrtnog momenta, ubrzanjem od nule do 100 km/h na sat za svega 3,4 sekunde i maksimalnom brzinom od 325 km/h, ovaj Viper je u svoje vreme predstavljao sirovu esenciju američkih performansi. Snaga se, naravno, prenosi na zadnje točkove putem šestostepenog manuelnog menjača, jedinog izbora koji su puritanci ikada priznavali.
Ovaj konkretni automobil dodatno dobija na ekskluzivnosti zahvaljujući paketu Hardcore. U želji da se masa smanji za oko 20 kilograma, inženjeri su izbacili klima-uređaj, muzički sistem, tepih u prtljažniku, izolaciju poklopca motora i čak set za naduvavanje pneumatika.
Rezultat je težina od svega 1.533 kilograma i aerodinamički paket s podesivim zadnjim krilom od ugljeničnih vlakana, izraženim prednjim spliterom i difuzorom koji pri 241 km/h generiše i do 454 kilograma potisne sile. U poređenju sa standardnim SRT-10-om, to je desetostruko veća vrednost vertikalnog aerodinamičkog potiska i brojka koja jasno govori da je ACR bio ozbiljno oružje za stazu.
Samo 245 primeraka ACR-a proizvedeno je tokom 2009. godine, a verzija sa paketom Hardcore još je ređa. Upravo zato ovaj automobil, smešten u klimatizovanoj garaži u kanadskoj provinciji Alberti, deluje kao takozvana vremenska kapsula i potencijalni trofej za kolekcionare i dugoročne investitore.
Pitanje koje se nameće jeste da li je njegova sudbina da zauvek ostane zaključan, brižljivo čuvan od svakog kilometra koji bi mu umanjio vrednost, ili da konačno ispuni svrhu za koju je stvoren, da para vazduh urlikom atmosferskog motora V10 i ostavlja tragove gume na izlazu iz krivina.
Ironično, sudbina ovog Vipera podseća na još jedan legendarni primerak, koji je gotovo tri decenije proveo postavljen na vrhu 42 metra visokog stuba kao reklama jednog izložbeno-prodajnog u Kentakiju. Taj automobil, sa svega 20 km na brojčaniku, tek je nedavno spušten na zemlju radi restauracije. U poređenju s njim, kanadski ACR makar je bio pošteđen vremenskih nepogoda.
U eri kada su analogni superautomobili sa velikim atmosferskim motorima postali ugrožena vrsta, ovakav Viper predstavlja relikviju jednog hrabrijeg vremena. Ostaje dilema – da li ga sačuvati kao investicioni dragulj ili mu dopustiti da konačno ispuni svoju svrhu. Jer svaki dodatni kilometar obara cenu, ali istovremeno vraća život mašini koja je stvorena da bude sve, samo ne statična izložbena figura.
Zoran Tomasović
(47)
