Kako je Punto stavio tačku na Fiatovu krizu…

Početkom devedesetih godina prošlog veka brend iz Torina bio je u velikim problemima. Gama je suštinski zavisila od uspeha dva modela – ostarelog Una i malene Pande. Onda je na scenu stupio Punto i rešio praktično sve glavobolje uprave italijanske marke.

Uno je nekada bio bestseler, ali je već krajem osamdesetih godina pokazivao ozbiljne znake umora. Konkurencija je bila sve snažnija, rivalski modeli nudili su napredniju tehnologiju, moderniji dizajn, drugačija tehnička rešenja… Fiatu je bilo jasno da mora da ponudi novi automobil u krcatom B segmentu, i na krilima te potrebe nastao je Punto.

Predstavljen 1993. godine, Punto je nasledio izuzetno popularni Fiat Uno i odmah postavio nove standarde u subkompaktnoj klasi, kako po pitanju dizajna, tako i na polju bezbednosti, komfora i tehnoloških rešenja. Ovaj model nije bio samo evolucija prethodnika, već pravi iskorak koji je Fiatu doneo ogroman komercijalni uspeh i učvrstio njegovu poziciju u sferi gradskih automobila.

Dizajn jednostavan, stil vanvremenski

Italijanima je bilo potrebno da inoviraju po pitanju izgleda novog hečbeka. Publika se već zasitila “kockastog” izgleda Una, i bilo je neophodno ponuditi nešto novo, drugačije, osvežavajuće…

Jedna od najvećih prednosti prve generacije Punta bio je upravo njegov dizajn. Za razliku od prevaziđenih linija Una, Punto je doneo oble, aerodinamične forme koje su savršeno odgovarale estetskim trendovima devedesetih.

Posebno prepoznatljiv detalj bila su vertikalno postavljena zadnja svetla, koja su se protezala duž C stuba – rešenje koje je kasnije postalo svojevrsni zaštitni znak ovog modela i u budućim generacijama.

Za dizajn bila je zadužena čuvena kuća Italdesign, odnosno legendarni Đorđo Đuđaro. Uspeli su da stvore unikatan automobil koji je već na premijeri privukao ogromnu pažnju publike.

Fiat je isprva nudio prvu generaciju Punta u dve varijante – sa troje ili petoro vrata, da bi kasnije obogatio ponudu i hot hečom, kao i kabrio verzijom. Enterijer je bio lišen kiča sa posebnim fokusom na ergonomiju i praktičnost unutrašnjosti.

U zavisnosti od nivoa opreme, Punto je mogao da ponudi elemente koji su u to vreme bili prava retkost u ovoj klasi vozila: servo upravljač, električne podizače stakala, centralno zaključavanje, pa čak i klima-uređaj u bogatijim paketima.

Bezbednost kao imperativ

Pasivna bezbednost bila je jedan od prioriteta koje je postavio proizvođač sa severa Apeninskog poluostrva prilikom razvoja prve generacije Punta.

Fiat je posebnu pažnju posvetio konstrukciji i čvrstini karoserije, koristeći zone gužvanja, sve u cilju veće zaštite putnika u vozilu. Punto je ujedno bio i jedan od prvih automobila u B segmentu koji je u ponudi imao vazdušni jastuk za vozača, a kasnije i za suvozača.

ABS sistem kočenja bio je dostupan u skupljim verzijama, što je tada predstavljalo ozbiljnu prednost u odnosu na konkurenciju. Sva unapređenja koja su Italijani napravili sa novitetom dovela su do toga da se Punto već 1995. godine okiti prestižnom titulom “Evropski automobil godine”.

Motorizacija

Fiat je od starta ponudio širok izbor motorizacije za novog aduta u subkompaktnoj klasi. Uvodna pogonska jedinica bio je 1,1-litarski benzinac sa 54 ks, a kupci su mogli birati i snažniji 1,2-litarski agregat, kao i 1,4-litarski turbo motor koji je nudio daleko više snage i zabave u odnosu na atmosferke varijante.

U to doba, dizelaši su već bili opšte prisutni u B segmentu. Tako je i Fiat ponudio 1,7-litarski motor u dve varijante, (tokom karijere je ukupno bilo tri verzije) sve u skladu sa trendovima sa početka devedesetih godina prošlog veka.

Za početak, Italijani su rešili da se oslone na oprobane ručne menjače sa pet odnosno šest stepeni prenosa. Nešto kasnije sa specijalnom verzijom Punto Selecta stigla je i CVT transmisija, prava retkost u Evropi pre tridesetak godina.

Instant hit

Šarmantni, pragmatični i pristupačni Punto postao je momentalni uspeh. Još od premijere interesovanje je bilo ogromno za novi italijanski hečbek. Već na samom startu karijere stavljena je “tačka” na sve priče o krizi u Fiatu.

Punto je u prvim mesecima prodaje indeksirao redovno više od 50.000 isporučenih jedinica, pa je tako već krajem 1995. i početkom 1996. godine počeo da stavlja ozbiljan pritisak na dotadašnjeg suverenog lidera evropskog tržišta – Volkswagenovog Golfa.

Verovali ili ne, Punto je već 1996. godine bio drugi najprodavaniji automobil na Starom kontinentu sa više od 560.000 upisanih registracija. Na tronu je i dalje bio VW Golf koji mu je pobegao za 74.000 prodatih primeraka.

Italijani su posebno lako “pali” na čari prve generacije ovog subkompakta. Pomenute 1996-e, ovde je dostavljeno više od 286.000 jedinica, da bi već naredne Punto prebacio 375.000 isporuka!

Šta više, ovaj heč će do kraja svoje karijere (1999. godine) biti ubedljivi bestseler sa druge strane Jadranskog mora. A nastaviće da dominira italijanskim tržištem i nakon toga, samo u drugoj generaciji.

Dakle, Punto mk1 predstavljao je pravu prekretnicu za torinski brend. Osim što je u svojoj relativno kratkoj karijeri ubeležio 3,43 miliona registracija, uspeh je i veći kada se razmotri činjenica da je uspostavio “dinastiju” koja će potrajati sve do 2018. godine.

Slobodno se može reći da je kratkovida odluka Fiata da okrene leđa B segmentu, klasi u kojoj je toliko godina dominirao, bila novi početak kriznog perioda za italijansku marku koji traje i dan danas.

Đorđe Platiša

(2341)