1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Tupolev Tu-128 – najveći lovac u istoriji
Zanimljivost dana: Tupolev Tu-128 – najveći lovac u istoriji

Zanimljivost dana: Tupolev Tu-128 – najveći lovac u istoriji

4.45K
4

Stara izreka kaže da je u Americi „veće uvek bolje“, ali ako pogledamo istoriju oružja, šanse su velike da je Sovjetski Savez uglavnom izlazio kao pobednik u toj kategoriji. Razlog zašto su „Jenkiji“ zastupljeniji po tom pitanju, verovatno leži u podatku da su voleli da se hvale širom sveta svaki put kada bi debitovali s nekom novom tehnologijom ili vojnom opremom dok su se Sovjeti obavezno držali teorije „najveći strah budi nepoznanica“.

U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na avion koji je Amerikancima dugo vremena bio velika nepoznanica, i to sa opravdanim razlogom. Ovo je priča u kratkim crtama o Tupolevu Tu-128, najvećem ikada proizvedenom avionu u lovačkoj kategoriji.


Tokom podesetih godina prošlog veka Hladni rat je bukteo između SAD i Sovjetskog Saveza, a obe strane su očekivale da će protivnik posegnuti za nuklearnim oružjem. U vremena kada još uvek nisu postojale atomske rakete sa velikim dometom, jedini način na koji su projektili završavali na željenoj lokaciji, je bio putem transporta korišćenjem teških bombardera.

To je za političare najveće države na svetu bio veliki problem pošto je trebalo kontrolisati granicu dugačku više od 5.000 kilometara. Najpoznatije sovjetsko raketno oružje, SAM S-75 Dvina, je imalo domet od „samo“ 45 kilometara, a većina lovaca bi mogla da ostane u vazduhu svega sat vremena.

Iz tog razloga, odeljak zadužen za pitanja protivvazdušne odbrane je raspisao konkurs tokom 1955. godine, koji bi poslužio za izbor modernog lovca koji bi bio u stanju da ostane u vazduhu nakraće nekoliko sati, uz posedovanje modernog radara i projektila. Ideja je bila da vazduhoplov bude takav da samom svojom pojavom uteruje strah u kosti neprijatelju.

Nasuprot verovanju, Tupolev nije prvi završio posao, već kompanija Lavochkin. Njegov model La-250 je u početku dosta obećavaao, i Lavochkin je razvio i veće projektile prilagođene baš za taj model. Međutim, posle tri godine testiranja, većina prototip modela se pokazala nestabilnim. Političari su izgubili strpljenje i zatražili od Tupoleva, koji je imao dugogodišnje iskustvo proizvodnje većih letilica, da razvije novi model.

Kompanija je još tokom 1956. godine proizvela prototip bombarder pod imenom Tu-98. Iako nije uspeo da pobedi na konkursu, inženjer Josif Nezval je shvatio da bi taj model mogao da posluži kao baza za velikog lovca čiji je posao da bude brži i da ponese manje terete.

Tupoloev je novitetu dao ime Tu-128, dok je NATO, koji je svim sovjetskim avionima davao kodne oznake po životinjama, odlučio da ga nazove Fiddler po istoimenoj vrsti raka. Posao modela Tu-128 nije bio da se bori protiv manjih i okretniji lovaca, već da u slučaju rata napadne glavni američki bombarder Boeing B-52 Stratofortress.


Po pitanju dizajna se Tu-128 nije mnogo razlikovao od ostalih aviona iz svog perioda, ali po dimenzijama svakako jeste. Naime, s dužinom od 30 metara i širinom krila od 17,5 metara pod uglovima, delo Tupoleva da današnjeg dana važi za najvećeg serijskog lovca u istoriji.

Pokretala su ga dva Lyulka motora na mlazni pogon, zahvaljujući kojim je avion mogao da dostigne brzinu od 1.929 km/h u situacijama kada nije opterećen masom projektila, odnosno 1.665 km/h kada je „naoružan do zuba“. Takođe je imao maksimalni dolet od 1.560 kilometara i s jednim rezervoarom goriva je mogao da ostane oko tri sata u vazduhu.

Letilica se mogla pohvaliti i modernim radarom RP-S Smerch. U vreme dok je većina sovjetskih aviona i dalje zavisila od uputstva dobijena od posade radara sa Zemlje, Tu-128 je imao dovoljno moćnu tehnologiju da iz vazduha „snima“ sva dešavanja na oko 50 kilometara oko sebe. Na papiru, Tupolev je ispunio sve zahteve političara i omogućio Sovjetima da patroliraju duž svoje granice.


Kada je reč o naoružanju, „Fiddler“ je i u toj kategoriji oduševljavao. Posedovao je četiri takozvana R-4 projektila koja su mogla da pogode mete daljine do dvadeset kilometara.

Tu-128 je prvi put testiran tokom 1961. godine, a serijska proizvodnja će startovati 1964. ili 1966. godine, zavisno čijim izvorima verujete. U svojoj ulozi će opstati sve do pada komunizma početkom devedesetih godina prošlog veka kada ga je zamenio čuveni Mikoyan MiG-31.

Proizvedeno je 198 jedinica i njime su upravljali samo najbolji sovjetski piloti. Zanimljivo je da Tu-128 nikada nije korišćen od strane ostalih republika Varšavskog Pakta, a sam takav podatak govori koliko su visoko mišljenje Sovjeti imali o njemu.

Oni koji su imali prilike da upravljaju vazduhoplovom Tu-128 su uglavnom imali samo reči pohvala. Kažu da je izuzetno pouzdan, lagan za letenje i relativno okretan za svoje dimenzije, a možda jedina mana je ona koja otkriva da rezervoari nisu uvek bili jednako balansirani, pa bi sletanje zbog nejednake mase nekada predstavljao izazov.

Zanimljiv je i podatak da Tu-128 nikada nije učestvovao u duelu sa drugim avionom, barem ne da je javno poznato. U sovjetskim arhivama stoji da je samo jednom oborio špijunski balon, a jedini primerak je izgubljen tokom sudara dva Tupoleva 1978. godine.

Do današnjeg dana je preživelo nekoliko jedinica i mogu se videti po raznim muzejima širom Rusije. Dok Tu-128 nikada nije dobio priliku da pokaže šta sve može, to možda i ne treba da predstavlja manu. Postoji ona poslovica koja kaže da je „najbolje oružje ono koje nikada ne morate da koristite“, pa nema sumnje da je Tupolevov velikan sa svojim patroliranjem pružio mnogo mirnih godina građanima istočne Evrope.

Zoran Tomasović

(4445)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
4 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Renault Terminator

Mica,hoce li USA Amry kupiti nasu top-haubicu Aleksandar?Krajem Januara 2021 nasa haubica ide u USA na testiranje i na megdan sa jos tri top-haubice koje su usle u najuzi izbor za americku vojsku.Nasa top-haubica ce na crtu sa konkurentom iz Svedske,Francuske i Izraela.
Ono sto ja znam,nase oruzje je ubedljivo najbolje i najjeftinije a sigurno i kvalitetnije od konkurencije.Sto se tice proizvodnje oruzja tu smo bar u samom vrhu po reputaciji,to potvrdjuje i ova cinjenica da Ameri nebi imali nista protiv da njihova artiljerija bude opremljena upravo srpskom top-haubicom ako zadovolji njihove potrebe.

Izmenjeno 1 godina pre od strane Renault Terminator
Srđan

Upravo zbog toga nas i uništavaju. Sve je krenulo od T-84.

Sebastian L.

Imaš više detalja o tom konkursu u članku na: https://www.thedrive.com/the-war-zone/38271/israeli-serbian-and-swedish-self-propelled-howitzers-are-headed-to-a-u-s-army-shoot-off Generalno, skoro sigurno je naša Nora najpovoljnija po ceni, ali najverovatnije bi US Army tražila da se sistem za gađanje nadogradi na neki od kamiona koji se proizvode u USA. Takodje, u članku piše da se francuski sistem koji je verovatno najnapredniji sistem tog tipa na svetu neće ni pojaviti na konkursu. U svakom slučaju, jako je pohvalno da je bilo koji proizvod Made in Serbia uopste u konkurenciji za ovako neki konkurs, ali ne bih gajio neke velike nade u pozitivan rezultat. Makar se kao strana na konkursu pominje… Pročitaj više »

Renault Terminator

Nadogradnja moze na bilo koji kamion koji to moze da nosi.Mi smo u pocetku sa tim imali problem..ali smo resili sa Kamazom ako se ne varam problem sasije.
Ako samo to bude uvijet,to je najmanji problem.
Ovaj posao ako upali to bi bila jako dobra finansiska inekcije u nasu namjensku industriju.
Ameri sigurno ne bi uzeli 10-15 komada vec sigurno nekoliko desetina ako ne i stotinjak haubica.To bi bio fantastican posao a i drugi bi onda bacili pogled na to oruzje,kada mogu Ameri zasto ne i neki drugi..