Zanimljivost dana: Najlepši japanski automobil u istoriji?

Nissan Silvia je sigurno jedna od legendi japanske automobilske industrije. S karijerom dugom približno četiri decenije, ovaj model se posebno proslavio generacijama s kodnim oznakama S14 i S15, koje su i dan-danas ikone u svetu driftinga. Mnogi će se sigurno složiti da lagani kupe s puno snage i pogonom na zadnje točkove jeste nešto o čemu svi sanjamo, ali ako se vratimo dovoljno daleko u istoriju, videćemo da je Silvia nastao na temelju potpuno drugačije strategije.

Danas ga prepoznajemo kao jednog od najlepših četvorotočkaša u državi izlazećeg Sunca, a sve je započelo oko odbačenog prototipa Yamahe…

Japan je tokom šezdesetih godina prošlog veka prošao kroz jednu veliku kulturnu revoluciju. Godine ratovanja i okupacija od strane Sjedinjenih Američkih Država su se činile kao stara vest, dok se odjednom otvorila i potreba za privlačnim sportskim automobilima.

Tako nešto će doći kao veliki šok za građane Japana, pošto je civilna proizvodnja četvorotočkaša dugi niz godina bila jako ograničena u ovoj državi. Situacija se tokom pedesetih godina iznenada promenila kada su predstavljeni neki zaista kultni modeli, mada su u velikoj meri i dalje bili kopija britanskih automobila. A onda se svet iznenada ponovo izmenio i građani su zahtevali više od jeftinih prevoznih sredstava.

Mala firma Prince će na Sajmu automobila u Torinu 1960. godine prva predstaviti specijalni model, kada je svetlost dana ugledao Skyline Sport. Toyotin odgovor je bio Sport X, a zatim je usledio i Hino Contessa 900 Sprint. Šlag na tortu je stigao 1963. godine, kada je Daihatsu uspostavio saradnju sa čuvenom italijanskom kućom Vignaleom i debitovao s prelepim roudsterom.

Jedna od kompanija koje su sve to posmatrale sa strane i čekale pravo vreme je bila Yamaha. Firma je uglavnom „zarađivala za hleb“ proizvodnjom klavira i ostalih muzičkih istromenata, ali se vremenom, zahvaljujući Drugom svetkom ratu probila i u automobilski svet, onda kada su pravili propelere za avione.

Yamahin prvi motocikl je stigao 1955. godine, a kao naredno logično proširenje se nametala automobilska industrija. Čelnici firme su kontaktirali Nissan s idejom da u serijsku proizvodnju sa Yamahinim dvolitarskim benzincem uđe koncept A550X, ali je saradnja tokom 1964. godine iznenada raskinuta. Yamaha će se onda obratiti Toyoti, a na bazi spomenutog koncepta će da debituje legendarni model 2000GT.

Ali Nissan se nije predavao i zaposlio je nemačkog dizajnera Albrekta fon Gerca. Ovaj je ranije radio za BMW gde je bio zaslužan za legende kao što su 503 i 507. Upravo je fon Gerc ranije kontaktirao Japance i predstavio im ideju o atraktivnom sportisti, a takođe je bio zaslužan za crteže prototipa na osnovu kojih je nastao spomenuti koncept A550X.

Pomagali su mu Kazuo Kimura i Fumio Jošida, a njihova imena se najčešće spominju kao osobe koje su kasnije iskoristile fon Gercove skice i na osnovu njih napravili automobil iz ove priče. Prototip je bio spreman za Salon automobila u Tokiju 1964. godine, gde ga je publika dočekala sa velikim oduševljenjem.

Na prvi pogled je zaista bilo teško reći da se radi o japanskom četvorotočkašu, pošto je delovao kao da je stigao iz Italije. Hajde da analiziramo ključne elemente koji doprinose uspehu ovog dizajna.

Jedna od najsuptilnijih, ali ključnih karakteristika je skulpturalna karoserija. Bočne linije automobila su poput dragulja — rezultat delimično ručno rađenog metalnog procesa, pažljivo oblikovanog iz originalne platforme po imenu Fairlady. Ova majstorska izrada pretvorila je automobil u retko i luksuzno remek-delo, čija je cena skoro dvostruko viša od najbližeg konkurenta u pogledu specifikacija.

Nismo sigurni da li je u timu zaista bio neko iz Italije ili su pak japanski stilisti samo precrtali ono što im je ostavio nemački dizajner, ali na kraju dana to više nije bilo ni bitno.

Na spomenutom Salonu automobila u Tokiju je iskorišćeno ime Datsun Coupe 1500, ali kada su prvi primerci u proleće 1965. godine pronašli kupce, na njemu je stajala oznaka Nissan Silvia 1600. Ono što nije bilo očigledno na prvi pogled, jeste podatak da je Silvia pozajmila dosta toga od Nissanovog drugog modela po imenu Fairlady/Sports 1600.

Pokretao ga je identični 1,6-litarski benzinac sa 96 „konja“, a snaga se na zadnje točkove prenosila preko četvorostepenog manuelnog menjača. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 11,6 sekundi uz maksimalnu brzinu 165 km/h. Relativno dobre performanse su ostvarene zahvaljujući masi od tek 977 kilograma, a spomenućemo da je ovaj sportista bio dugačak manje od četiri metra.

Ono što je baš upadalo u oči, osim naravno prelepog stila, jeste bila veoma visoka cena. Za Silviju je bilo potrebno izdvojiti čak 1,2 miliona jena (oko 45 hiljada američkih dolara u današnjoj vrednosti novca) ili približno dvostruko više nego za Fairlady/Sports, na kojem je bio zasnovan. Međutim, Silvia će Nissanu i dalje doneti velike finansijske gubitke, pošto je svaki primerak ručno sklapan, pa je samim tim i bio izuzetno skup za proizvodnju.

Silvia prve generacije će biti dostupna od 1965. do 1968. godine i u tom periodu će biti napravljeno 554 jedinica (neki izvori spominju 584 vozila). Većina njih je ostala na domaćem tržištu, a 49 primeraka je završilo u Australiji, dok je još deset prodato u drugim neimenovanim državama.

Samo četiri Silvije su posedovale volan s leve strane vozila, što je učinjeno zarad promocije u Evropi, iako se ovaj automobil nikada nije ni prodavao na Starom kontinentu. Spomenućemo da je Nissan izradio i dva primerka za policiju Tokija, pošto je Silvia u to vreme figurirala kao japanski najbrži serijski automobil.

Ovaj azijski proizvođač sredinom će sedamdesetih godina vozila ponovo iskoristiti ovo ime na novitetu koji nije bio povezan s prethodnikom. To je priča za neki drugi put, pošto ne bi bilo fer prema originalu da se stavlja u isti koš. Prvi veoma poželjni Nissan možda nije ostvario komercijalni uspeh, ali ga danas pamtimo kao jednu od najlepših stvari, koja je iz Japana stigla na četiri točka.

Zoran Tomasović

(1996)