Nemački proizvođači električnih automobila na matičnom tržištu ubedljivo nadmašili uvozne kineske

Kineski proizvođači automobila sve snažnije ulaze na nemačko tržište. Ipak, Volkswagen, BMW i ostali domaći brendovi i dalje drže vodeću poziciju na sopstvenom terenu, pokazuju rezultati studije koja je dostupna redakciji Business Insidera, odakle i prenosimo ovu vest. Zašto je kineski prodor zasad usporen?

Napad kineskih proizvođača na nemačko tržište je u toku, ali za sad sa ograničenim uspehom. U protekloj godini kineski brendovi jesu povećali obim prodaje električnih automobila za gotovo četvrtinu. Međutim, nemački proizvođači su rasli još brže i uspeli da svoj tržišni udeo u segmentu električnih vozila podignu na rekordnih 63 odsto. To pokazuje analiza registracija koju je sprovela konsultantska kuća EY, a u koju je Business Insider imao uvid unapred.

„Kineski proizvođači uz veliki napor ulaze na evropsko tržište, ali u Nemačkoj za sada postižu tek ograničene uspehe. Neke kompanije beleže visoke stope rasta, ali je ukupni obim prodaje i dalje relativno nizak“, kaže stručnjak EY-a Jan Ziper.

Brendovi poput BYD-a, Xpenga i Zeekra imaju veće poteškoće u etabliranju nego što su njihovi menadžeri očekivali. To se vidi i u promeni strategije: prvobitni model direktne prodaje bez klasičnih zastupnika, po uzoru na Teslu, preko salona i interneta, nije zaživeo.

BYD, na primer, gotovo svake nedelje objavljuje nova partnerstva sa etabliranim trgovcima. Leapmotor je čak osnovao evropsku filijalu zajedno sa Stellantisom, kako bi koristio prodajnu mrežu i fabrike. Geelyjev brend Zeekr u Nemačkoj pokušava da se probije neuobičajenim putem tako što vozila zasad prodaje isključivo pravnim licima.

Jer trenutno tržište električnih automobila pre svega pokreću službena vozila, koja imaju poreske pogodnosti. To najviše ide naruku nemačkim proizvođačima. Lider na tržištu je Volkswagen ID.7, model veličine Passata. On je pomogao da brend VW poveća obim prodaje električnih automobila za 65 odsto.

Ostale velike marke iz koncerna rasle su još brže, pre svega Seat, koji je udvostručio obim prodaje električnih vozila u Nemačkoj. BMW je ostvario rast od samo 23 odsto, dok je kod Mercedesa prodaja gotovo stagnirala. Najveći relativni rast među nemačkim brendovima zabeležio je Opel sa 141 odsto, ali sa niskog početnog nivoa.

Ova razlika pokazuje da rast nemačkih proizvođača u velikoj meri zavisi od pojedinačnih novih modela. Opel je 2025. lansirao tri nova modela. Volkswagen grupa je profitirala od toga što su veći električni automobili iz različitih brendova dobro prihvaćeni na tržištu.

BMW je „Neue Klasse“ započeo da proizvodi tek krajem godine sa modelom iX3, dok Mercedes obnavlja električnu ponudu počevši od CLA. Krajem januara Štutgarćani predstavljaju i novu verziju svoje perjanice S-klase.

Nemački proizvođači imaju koristi i od neočekivane slabosti Tesle. Amerikanci ne pate samo zbog političkih ispada svog šefa Ilona Maska, koji je verovatno odbio deo potencijalnih kupaca. Umesto novih modela za evropsko tržište, Mask naglašeno gura vizionarske projekte poput humanoidnih robota i autonomnih taksija.

Pošto je konkurencija sustigla Teslu u parametrima kao što su domet i vreme punjenja, Tesla od sredine 2023. više nije lider nemačkog tržišta električnih automobila. U 2025. kompanija je izgubila gotovo polovinu obima prodaje.

Nemačka je, međutim, atraktivno tržište: prema podacima Savezne uprave za motorna vozila, broj registracija električnih automobila porastao je za 43 odsto. Čisto baterijska vozila činila su 19 odsto svih novoregistrovanih automobila 2025, dok je još skoro 11 odsto otpalo na plug-in hibride. Ipak, nakon ukidanja ekološkog bonusa 2024. obim prodaje električnih automobila smanjen je za više od četvrtine. Subvenciju za kupovinu ukinula je tadašnja vlada.

„Prodaja električnih automobila se 2025. jeste oporavila od pada iz prethodne godine, ali smo daleko od buma kojem se industrija prvobitno nadala“, kaže EY-ov stručnjak Konstantin Gal. To ima posledice: Volkswagen je, na primer, upravo prekinuo proizvodnju modela ID.3 u drezdenskoj „Staklenoj fabrici“ i malu fabriku pretvara u razvojni centar. Opel odlaže planove da od 2028. proizvodi samo električne automobile. Porsche ulaže milijarde u nove hibride i modele sa SUS motorima.

Kancelar Fridrih Merc (CDU) najavio je za 2026. subvenciju do 5.000 evra za kupce električnih automobila sa primanjima do 90.000 evra godišnje. Ipak, Gal sumnja koliko će to oživeti tržište. Do sada se samo svaki treći novi električni automobil prodavao fizičkim licima i to uglavnom onima sa visokim primanjima.

Situacija bi mogla da se promeni dolaskom novih malih modela. Volkswagen je za 2026. najavio ID. Polo, a Renault električni Clio. I Kinezi pojačavaju: BYD je najavio da će model Dolphin Surf ubuduće proizvoditi u svojoj fabrici u Mađarskoj, bez carina i prilagođen potrebama evropskih kupaca.

Ipak, jača lokalizacija proizvodnje u Evropi nije garancija uspeha. Strategija kineskog koncerna Geely, koji je kroz kupovinu Volvoa, Polestara i britanskog MG-a želeo da raste u Evropi, 2025. je naišla na ograničenja. Evropski proizvođači u kineskom vlasništvu izgubili su tržišne udele, pokazuje EY-ova statistika.

Nova subvencija za električne automobile mogla bi da dovede do rasta prodaje jeftinijih stranih brendova u Nemačkoj, uključujući kineske, smatra stručnjak Ziper: „Segment službenih vozila je čvrsto u rukama nemačkih koncerna, ali kod privatnih kupovina novih automobila moglo bi doći do pomeranja, zahvaljujući nižim cenama i atraktivnim finansijskim uslovima“.

AutoRepublika

(157)