Nedavno smo pisali o dilemi koji pogon izabrati, na prednjoj ili zadnjoj osovini i pobrojali glavne prednosti i nedostatke obe varijante. Takođe ste mogli da pročitate i o razlikama između 4WD i AWD pogona, kao i o prednostima i manama izbora pogona na svim točkovima u odnosu na pogon na samo jednoj osovini.
Ovaj put, želimo da sa vama podelimo jednu činjenicu, poznatu ne tako širokom auditorijumu, koja je vidljiva pogledom na prednji točak automobila, a koja momentalno identifikuje da li su pogonski točkovi oni napred, ili ipak oni nazad.
Evo o čemu se radi, položaj kočionih čeljusti u odnosu na liniju prednje osovine ili u odnosu na disk, nepogrešivo odaje na kojoj osovini je pogonska sila. Prirodan, odnosno idealan položaj kočionih čeljusti bi bio onaj iza linije prednje osovine, to jest na zadnjem delu kočionog diska, u zoni najbližoj središtu vozila po dužini. Ukoliko se kočione čeljusti nalaze na tom mestu, dileme nema: pogon je na zadnjoj osovini.
Međutim, kočione čeljusti se mogu naći, i u realnom životu se najčešće i pronalaze, upravo ispred zamišljene linije prednje osovine, odnosno u zoni kočionog diska koja je najbliža nosu vozila, po dužini. Razlog za izbor ovog mesta, svakako nije poboljšanje performansi kočionog sistema, već naprotiv, nemogućnost montaže istog na bolje mesto, zbog nedostatka prostora za tako nešto. U ovom slučaju poluga za upravljanje se nalazi iza prednje osovine, a što onemogućava postavljanje kočionih čeljusti bilo gde drugde na disku, izuzev napred.
Ova priča se, prirodno, nadovezuje na položaj motora u prostoru ispod haube. Ovo verovatno već svi znaju: ukoliko je agregat postavljen po dužini (longitudinalno), skoro stoprocentna je verovatnoća da je pogon na zadnjim točkovima. Postavka agregata po širini vozila (transverzalno), implicira pogon na točkovima prednje osovine. Ove činjenice se mogu relativno lako utvrditi i prostim pogledom na automobil: dugačka hauba najčešće otkriva pogon na zadnjoj osovini, zbog prostora neophodnog da se motor smesti, dok koncept sa pogonom napred, zbog poprečne instalacije agregata, ne iziskuje dugačku haubu.
Kako se danas automobilska industrija sve više udaljava od osnovnih inženjering načela, i kako dizajnerski centri dobijaju prevagu u razvojnim timovima, tako je moguće da neki modeli imaju dugačke haube, samo zarad ostavljanja utiska da se radi o sportskim primercima, ili barem onim koji imaju (preferencijalni) pogon na zadnje točkove. Pogledajte test Arteona. U prilog ovoj tezi, govori i članak o epidemiji lažnih detalja na današnjim automobilima.
Naravno, moguće je (opciono) i da automobil ima pogon na sve točkove, bez razlike gde se kočione čeljusti nalaze.
(12934)
Interesantno…Nisam do sada uočavao vezu položaja prednjih kočionih klešta i pogona. Ali, kada sada unazad analiziram sva vozila koja sam imao, a da su bila sa prednjim ili AWD pogonom, sva su imala prednja kočiona klešta tamo gde ovaj tekst kaže.
Bravo !!!
Nema to veze.. Audi je sa prednjom vucom a klesta su na zadnjoj strani diska, pocem od audija 80 pa nadalje. A sa polozajem motora, isto audi, passat b5 pa nadalje itd imaju motor postavljem uzduz ali su sa prednjom vucom
Istina, mnogo pausalnih informacija koje nemaju veze sa realnoscu, kako vezano za kljesta, tako i za polozaj motora. Podsjeca me na pricu za simbol na mjeracu nivoa goriva ( ako nema strijelicu, onda je otvor rezervoara na strani na kojoj se nalazi crijevo pumpe na slicici ), a prva dva vozila u koja sam sjeo posto sam procitao clanak su opovrgnula teoriju ( Renaul Kangoo 2015 i Peugeot 207 2007 )