Fotografisanje Volvoa EX90 može skupo da košta
Jedan od najnaprednijih modela koje Volvo nudi jeste EX90, koji je predstavljen 2023. godine. Ovaj čisto električni SUV švedske marke predstavlja tehnološkog naslednika modela XC90, oslanjajući se na elektrifikaciju i autonomnu vožnju kao glavne smernice razvoja.
Međutim, među brojnim naprednim rešenjima, jedno posebno izaziva jasnu zabranu: ne usmeravaj kameru mobilnog telefona ka lidaru na vozilu. I ne radi se o bezazlenom savetu.
Ono što je delovalo kao tehnička zanimljivost zapravo je realno ograničenje koje može imati skupe posledice.
EX90 je opremljen najnovijom generacijom lidar-radara, razvijenog u saradnji sa kompanijom Luminar. Ovaj uređaj je ključni deo sistema asistencije u vožnji, omogućavajući automobilu da precizno detektuje objekte, vozila ili pešake u krugu do 250 metara, čak i pri slaboj vidljivosti.
Ipak, Volvo upozorava na zvaničnoj stranici za podršku da ovaj sistem može oštetiti određene kamere, naročito mobilne telefone.
Konkretno, preporučuje se da se „kamera ne usmerava direktno ka lidaru“, jer je reč o „laserskom sistemu“ koji koristi infracrvene svetlosne talase „koji mogu oštetiti određene kamere“. To uključuje pametne telefone i uređaje sa ugrađenim kamerama.
Iako se može činiti kao još jedna tehnička mera opreza, u praksi je već zabeleženo više slučajeva u kojima su senzori telefona pretrpeli vidljiva oštećenja nakon snimanja lidara na EX90, a neki od tih primera postali su i viralni video snimci.
Objašnjenje ove pojave leži u prirodi senzora za sliku i talasnoj dužini koju koristi lidar EX90. Senzori CMOS u pametnim telefonima — najčešći na fotoaparatima mobilnih telefona — ne registruju samo vidljivu svetlost (od 380 do 750 nanometara), već su osetljivi i na bliski infracrveni spektar, do otprilike 1.100 nm.
Zbog toga kamere obično imaju infracrvene filtre, koji umanjuju taj uticaj. Međutim, ti filtri nisu savršeni. Jednostavan primer: ako daljinski upravljač usmerite ka kameri telefona, videće se ljubičasti blesak — dokaz prisustva infracrvene svetlosti, uprkos filtru.
Problem nastaje jer lidar u EX90 emituje laserske pulseve na 1.550 nm, što spada u srednji infracrveni spektar. Ova talasna dužina ne samo da je nevidljiva golim okom, već poseduje dovoljnu energiju da zasiti ili trajno ošteti piksele senzora ako laser direktno udari u objektiv kamere.
Iako je pažnja na ovaj problem skrenuta tek dolaskom EX90, oštećenja senzora izazvana laserom su dokumentovana u naučnoj i fotografskoj zajednici već više od dvadeset godina.
Već postoje studije, poput jedne iz 2004. godine, čiji rezultati pokazuju da talasne dužine između 800 i 1.600 nm mogu izazvati nepovratno uništenje piksela, linija, pa čak i čitavih delova senzora.
Nije slučajno što većina uputstava za mirrorless, DSLR i profesionalne kamere sadrži izričita upozorenja o usmeravanju u jake izvore svetlosti, poput sunca ili laserskih uređaja. Koncentrisana svetlost, naročito na određenim frekfencijama, može izazvati pregrevanje i strukturne probleme senzora.
Iako je Volvo jedna od retkih marki koja je javno priznala ovu mogućnost, to nije izolovan slučaj. Sa sve većim brojem automobila koji imaju lidare — naročito onih iz Kine — ovakva upozorenja bi mogla postati sve češća.
Uz to, rizik ne preti samo mobilnim telefonima. Svaka kamera sa senzorom CMOS — bilo profesionalna ili kućna — može biti osetljiva. Opšta preporuka glasi: nikada ne usmeravajte objektiv direktno ka lidaru, kako biste izbegli moguća fizička, trajna oštećenja.
Ono što se činilo kao bezazlena tehnička zanimljivost, u stvarnosti je ozbiljno ograničenje koje može skupo da košta.
AutoRepublika
(118)
