Zanimljivost dana: Kultni automobil u pogrešno vreme

U istoriji automobilske industrije će zauvek ostati napisano da je Cadillac 1930. godine razvio i ponudio prvi V16 motor, ali malo ljudi zna da je mali američki proizvođač Marmon u stvari bio prvi koji je počeo sa njegovim razvojem. Marmon V16 je u svoje vreme bio jedan od najpoženijih automobila na svetu i po mnogima bolji od Cadillaca V16. Na Salonu automobila u Njujorku 1932. godine, upravo je Marmon odneo prestižnu nagradu za napredak u inženjerstvu, a njegov motor V16 za najbolji ikada proizveden do tog momenta.

Nažalost, istorija ovog proizvođača je bila veoma kratka i do današnjeg dana poprilično zaboravljena. A sve je započelo veoma obećavajuće…

Istorijat ove firme počinje 1902. godine od strane dvadesettrogodišnjeg Hauarda Marmona, koji je razvio svoj prvi agregat od dva cilindra i ugradio ga u specijalno napravljenu šasiju. Privukao je dovoljnu pažnju da krene i serijska proizvodnja, ali su mušterije uglavnom bile prijatelji i familija. Podatak koji je proslavio korporaciju je pobeda na prestižnoj trci Indianapolis 500 davne 1911. godine, posle čega je usledila trkačka dominacija u raznim takmičenjima.

Još jedan bitan detalj se odigrao četiri godine kasnije, kada je Marmon predstavio svoj prvi motor kompletno napravljen od aluminijuma, a zatim je i Model 34 pružao školjku, haubu i prednja krila od ovog materijala. Na taj način je bio za oko 300 kg lakši od rivalskog Cadillaca, ali takođe i skuplji. Marmon će da napravi i oko pet hiljada agregata za avione tokom Prvog svetskog rata.

Dok je aluminijum svakako bio materijal koji je Marmon razlikovao u moru rivala, ovaj materijal je u svoje vreme još uvek bio relativno redak i izuzetno skup. Hauard se nadao da će postati šire dostupan i jeftniji tokom dvadesetih godina prošlog veka, ali kada se to nije desilo, odlučio je da krene drugom strategijom da bi došao u centar pažnje. A takva ideja se zasnivala na razvoju benzinca sa čak šesnaest cilindara, što u spomenuto vreme još uvek nije postojalo u serijskoj proizvodnji.

Pošto je Cadillac prvi debitovao s V16, postavlja se pitanje ko je tu prepisivao od koga. Tehnički gledano, Marmon nikada nije koristio oznaku V16 kao Cadillac, već je automobil bio poznat samo kao Sixteen (engleska reč za broj šesnaest). Međutim, to ne znači da dva konkurenta nisu imala sličnosti i nisu se razlikovala u velikoj meri.

Oba motora su nastala tako što su spojena dva motora od osam cilindara u rednoj konfiguraciji i cilindari su se nalazili pod uglom od 45 stepeni jedan od drugog. Međutim, dok je Cadillacov motor bio izveden od čelika, Marmon je ponovo želeo da koristi aluminijum, gde god je moguće.

Hauard će da radi na njegovom razvoju čak šest godina i kasnije će da tvrdi da je otklonio sve rane boljke aluminijuma. Takođe je želeo još jedan bitan detalj, a on se odnosio na način na koji je motor postavljen na školjku. Naime, u navedenom periodu, većina agregata je bila zavarena za šasiju, čime su najviše ceh platili vozač i putnici koji su osećali vibracije. Marmon je rešio problem tako što razvio nove šrafove od plastike i gume, koji su se nalazili između motora i šasije, i samim tim se dobijala značajno veća udobnost.

Kada je motor bio spreman, pokazao se kao inženjersko čudo. Sa radnom zapreminom od 491 kubnog inča (8,1 litar), bio je nešto veći nego Cadillacov (453 kubna inča ili 7,4 litara) i imao je u tom periodu najveću kompresiju na svetu – 6.00:1 u poređenju sa rivalovim 5.50:1, što mu je davalo maksimalnih 200 konjskih snaga.

To je bilo za 35 „grla“ više nego što je nudio Cadillac V16, koji se mogao pohvaliti sa „samo“ 165 „konja“, a Marmon je bio i za 235 kilograma lakši. Iako je bio težak velikih 2.290 kg, Sixteen je u celokupnoj automobilskoj industriji imao jedan od najboljih odnosa „snaga spram težine“ sa izuzetkom skupocenog Duesenberga. Najviši obrtni momenat nikad nije reklamiran, ali se pretpostavlja da je iznosio između 515 i 542 Nm, što mu je davalo mogućnost lagano savladanje ubrzdica (nešto što su novinari nekoliko puta potvrdili).

Maksimalna brzina kretanja je iznosila oko 170 km/h (ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo oko dvadeset sekundi), a tokom kupovine svaki vlasnik bi dobio poseban sertifikat. On je garantovan da je automobil vožen 336 kilometara na legendarnom Indianapolis Speedwayu, od čega su poslednjih šesnaest kilometara voženi pri brzinama ne manjim od 168 km/h.

Snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog manuelnog menjača, od čega je poslednja brzina bila samo za vožnju po teškim terenima. Pored visoke krajnje brzine, Sixteen se mogao pohvaliti i sa moćnim kočnicama, za koje je tvrdio da su 65% bolje od onih u rivalskom Cadillacu.

Međutim, sam debi nije moglo da stigne u gore vreme. Prvi prototip je predstavljen na Salonu automobila u Njujorku u decembru 1930. godine, dok je serijska proizvodnja startovala oko četiri meseca kasnije. Početna cena je iznosila oko pet hiljada američkih dolara (oko 103.717 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), ali za dodatni novac, kupac je mogao da dobije opremu koju želi, čime je vrednost mogla da se udvostruči.

To je bilo za 750 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 15.557 dolara) manje nego što je koštao Cadillac, koji je u ponudi za sličnu cenu imao i V12 motor. Do tada, Cadillac V16 je već bio na tržištu petnaest meseci i ukrao je svu medijsku pažnju, a dodatni problem je predstavljala i ekonomska kriza nazvana Velika depresija, koja je u velikoj meri smanjila kupovnu moć.

Dok je kupac Cadillaca mogao da bira između velikog broja karoserija proizvedenih od strane nekoliko poznatih dizajnerskih kuća (u navedenom periodu školjke za većinu premijum automobila nisu proizvodile same kompanije već samostalne dizajnerske kuće), u slučaju Sixteena taj izbor je pao samo na LeBaron.

On se potrudio da predstavi osam različitih konfiguracija kao sedan, kupe, kabriolet i limuzina, a veruje se da su na identičnoj platformi proizvedena i tri specijalna primerka od strane firme po imenu Hayes Body Company. Nažalost, to nije bilo dovoljno i 1931. godine je prodato samo 223 primerka. Sledeće godine obim prodaje pada na 111 vozila, a 1933. godine, koja je ujedno bila poslednja na tržištu, samo 56 Sixteena je pronašlo kupce.

Zahvaljujući skromnim brojevima koji ilustruju obim proizvodnje, Sixteen je danas veoma cenjen i skupocen klasik. Najređi od njih je kupe sa dvoje sedišta, koji je proizveden u tiražu od samo šest jedinica, od čega samo četiri i imaju originalni motor, a njegova današnja cena iznosi oko 600 hiljada dolara. Jednako redak je i kabriolet sa dva sedišta, koji je proizveden u kontingentu od osam primeraka, a danas je za njega potrebno izdvojiti oko 800 hiljada američkih dolara. Od 390 prodatih Sixteena, danas je preživelo samo 76.

Iako se Marmon povukao iz automobilske industrije posle 1933. godine, kompanija je nastavila da proizvodi autobuse i manje kamione do današnjeg dana, a tokom Drugog svetskog rata je proizvodila i vojnu opremu. Marmon je proizvodio i veće kamione od 1963. do 1997. godine, koji su važili za najbolje i najluksuznije proizvode u klasi, ali su troškovi proizvodnje uvek bili veoma visoki zbog podatka da su se kamioni ručno sklapali.

Cadillac će nastaviti da prodaje motor V16 sve do 1940. godine i to uglavnom u limitiranim količinama, čime će da bude poslednji američki proizvođač kome je tako nešto pošlo za rukom. Iako se veruje da bi oni bili uspešniji da nije bilo Velike depresije, njihov kraj bi verovatno stigao do Drugog svetskog rata. Modernija tehnologija je omogućila da V8 motori razvijaju sličnu snagu, uz umerenu ekonomičnost i značajno manje troškove proizvodnje.

Sam razvoj četvorotočkaša se takođe promenio, pa tako samostalne kuće više nisu dizajnirale automobile, već je svaka kompanija imala svoj veliki dizajnerski studio. Sve do 1991. godine, kada je korporacija Chrysler ponudila V10 u modelima Dodge Viperu i Ramu, nijedna veća američka kompanija nije imala motor veći od V8. S praktične strane, motori V16 su bili preveliki čak i u vreme kada su se proizvodili.

Kada je Bugatti oživeo motor sa šesnaest cilindara predstavljanjem tada novog Veyrona, svi su upamtili da je on bio prvi takav agregat još od Cadillaca V16. Međutim, ono šta nisu znali je da je tokom tri kratke godine postojao još jedan V16, koji je možda bio i bolji, a danas i ređi. Ali kao i sam Marmon, ostao je u istoriji kao još jedan od neuspelih pokušaja da se Cadillac skine sa vrha…

Zoran Tomasović

(173)