Zanimljivost dana: Kada Velika Britanija i Južna Koreja udruže snage

Iako je danas samo senka nekadašnje automobilske sile, teško da možemo da osporimo koji uticaj je Velika Britanija ostvarila u polju koje je bitno ljubiteljima vozila na dva ili na četiri točka. Dežurni kritičari će uvek reći da modeli sa Ostrva nisu nudili pouzdanost i da su zato uglavnom nestali, što i jeste istina, ali ako cenite inženjerske mogućnosti, stil i završnu izradu, sigurno ćete ih barem poštovati.

A u svetu prestižnih proizvođača sportskih modela, firme poput Lotusa, Jaguara, Aston Martina, McLarena i drugih su velika imena. Međutim, ako bismo dovoljno analizirati ovo tržište, videli bismo da su postojali i proizvođači za koje nikada nismo čuli iako su se trudili da budu drugačiji. U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo analizirati jedan takav automobil, a njegovo ime je Panther Solo 2.

Firma Panther Westwinds je osnovana 1972. godine od strane Roberta Dženkela, poznatog dizajnera limuzina, blindiranih vozila i ostalih četvorotočkaša za specijalne namere. Panther se orijentisao na proizvodnju modernih vozila sa klasičnim stilom, pa nije bila retkost da predstavi neki model koji je bio potpuno nov, iako je ličio kao da je upravo stigao iz dvadesetih godina prošlog veka. Obično su ih pokretali Jaguarovi motori sa šest ili dvanaest cilindara, a prodaja nikada nije bila preterano velika.

Dženkel je ostao bez finansija da nastavi da dalje vodi firmu, ali je stigao spas u vidu industrijalca iz Južne Koreje po imenu Jang Čul Kim. Ovaj je želeo da nastavi sa originalnom strategijom, ali i da predstavi novitet koji bi doneo finansijski osloniac kompanije. Njegova ideja je zahtevala moderni sportski automobil, sa centralno postavljenim motorom i pogonom na sva četiri točka, a sličnih četvorotočkaša nije bilo u spomenuto vreme.

Kako je Panther bio relativno mala firma, morao je da pronađe partnera od koga će dobiti tehnička rešenja. Izbor je na kraju pao na američki Ford, pa je pozajmljen 1,6-litarski benzinac sa 105 „konja, a na šasiju takođe američkog giganta je ugrađena nova aerodinamična školjka razvijena od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Automobil je dobio ime Solo, a premijera je zakazana za Salon automobila Velike Britanije 1984. godine. Solo je na taj način imao priliku da postane prvi pristupačniji sportista sa centralno postavljenim motorom na svetu (prototip je u to vreme imao pogon na zadnje točkove).

Nažalost, dok je prototip planiran za serijsku proizvodnju, Toyota je predstavila svoj čuveni model MR2. Iako verovatno nije izgledao bolje od Soloa, takođe se mogao pohvaliti višom završnom izradom, pouzdanošću i nižom cenom. Panther se odjednom našao u panici i odlučio da napravi neke veće izmene.

Za početak, umesto dvoseda, Solo je trebalo da ponudi četiri sedišta, a takođe je trebalo da dobije i pogon na sva četiri točka. Novi Solo 2 je bio za oko 102 mm duži od prethodnika zahvaljujući dodavanju zadnjih sedišta, a ovaj put je premijera zakazana za Salon automobila u Frankfurtu 1987. godine.

Panther se ponovo obratio Fordu za mehaničku pomoć i dobio čuveni Cosworthov 2,0-litarski turbobenzinac sa 204 konjske snage iz modela Sierra RS Cosworth. Pogon na sva četiri točka je razvila firma Ferguson, a menjač je bio takođe Fordov petostepeni manuelni. Firma je obećavala ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za manje od sedam sekundi i maksimalnu brzinu od 228 km/h.

Oni koji su imali prilike da testiraju Solo 2 su imali samo reči pohvale. Pokazao se jako dinamičnim vožnju i sa lakoćom je uspevao da savlada krivine, mada se višak kilograma zbog pogona na sva četiri točka, i te kako osetio. Solo 2 se mogao pohvaliti i odličnim rasporedom mase, pa u svoje vreme nije postojalo mnogo drugih automobila u Velikoj Britaniji koji su, onakvi kakvi su izlazili direktno iz fabrike, bili bolji za vožnju na stazi.

Taman kada je sportista trebačo da uđe u serijsku proizvodnju, Kim pada u tešku finansijsku krizu i biva primoran da proda 80% firme kompaniji Dong-A-Motor (poddivizija SsangYonga). Ovi su pomerili lokaciju za serijsku proizvodnju, što se nije dopalo zaposlenima, a Solo 2 je konačno bio spreman da pronađe prve vlasnike 1989. godine.

Do tada je već bilo prošlo tri godine od kada je prikazan javnosti i jednostavno je delovao zaostalo čak i kada je bio nov. Takođe nije pomoglo ni to što je bio za oko 30% skuplji nego što je originalno obećano, pa je koštao koliko i mnogo poznatiji Lotus Spirit Turbo.

Proizvodnja će trajati samo tri godine i zavisno kojim izvorima verujete prodato je između dvanaest i 24 primerka. Četiri su ostala kod kuće, još dva su pronašla vlasnike u Sjedinjenim Američkim Državama, po jedan u Japanu, Južnoj Koreji i Španiji, a za ostatak sudbina nije poznata. Do današnjeg dana ne znamo gde je locirano jedanaest jedinica.

Panther Solo 2 je svakako bio zanimljiv pokušaj i pokazao je da često velika dela možemo da vidimo od onih od kojih najmanje očekujemo. Ako ništa drugo, Solo 2 je otvorio vrata mnogim brendovima koje smatramo velikanima u ovoj kategoriji…

Zoran Tomasović

(180)