Zanimljivost dana: Revolucionarni Ford Skyliner

Iako su kabrioleti idealni za vožnju kada je vreme lepo, oni takođe mogu da budu velika muka po mnogim drugim karakterstikama. Takođe su bučni, pružaju lošu izolaciju od lošeg vremena i idealni su lopovima za krađu. Verujemo da ne postoji onaj vlasnik kabrioleta koji nije poželeo da se njegov automobil pretvori u kupe kada uslovi tako nešto zahtevaju. Krajem pedesetih godina, Ford je ponudio automobil koji je predstavljao najbolje od oba sveta, a ovo je njegova kratka istorija.

Dok je većina modela Forda iz 1957. godine danas uglavnom zaboravljena, malo ljudi zna da je u svoje vreme uspeo da komercijalno nadmaši budućeg klasika Chevroleta iz iste godine.

Ford iz 1957. godine je bio najprodavaniji automobil na svetu sa preko 1,6 miliona zadovoljnih kupaca, što je bilo za više od 170 hiljada vozila više nego Chevrolet i dvostruko više nego Plymouth. Kompanija je svakako imala mnogo razloga za zadovoljstvo, posebno što je uglavnom gledala velikom konkurentu u leđa godinama pre toga. Sve do ranih tridesetih godina, Ford je redovno bio bolje prodavan od Chevroleta, ali je rival preuzeo vođstvo 1939. godine i sa nekoliko izuzetaka uglavnom ga nije ispuštao.

Ford je uspeo da nadmaši Chevrolet po prodaji 1949. i 1954. godine, ali se Chevrolet vratio u vrh 1955. i 1956. godine kada je debitovao novi motor Small Block V8. Firma će se vratiti u vrh tek 1957. godine, a mnogi veruju da je uspeh ostvaren zahvaljujući dizajnu. Iako je Chevrolet iz spomenute 1957. godine danas jedan od najpoženijih američkih klasika, publika ga nije najbolje primila kada je bio novi.

Mnogi su smatrali da visoke linije ne izgledaju moderne, posebno zato što je u pitanju bio osvežen dizajn dve godine starog automobila. Plymouth, još jedan od rivala, je takođe predstavio novi dizajn za 1957. godinu, koji je bio možda previše nizak i sa previše hroma. Kada se pri tom doda da je Plymouth imao problema sa završnom izradom i korozijom, Ford se jednostavno činio kao najbolja kupovina.

Bio je moderan u umerenom stilu i veći od oba rivala, što je publika cenila u velikoj meri. Uz sve to, Ford je upravo predstavio svoj najnoviji automobil Skyliner – jedini serijski automobil na svetu sa metalnim krovom, koji se, pritiskom na dugme, spuštao u prtljažnik.

Tehnički gledano, Skyliner nije bio poseban model vec najskuplja verzija modela Fairlane. Ovaj automobil, koji je dobio ime po privatnom imanju Henrija Forda, je tokom pedesetih godina bio najluksuzniji Ford i konkurent Chevroletovom Bel Airu. Ipak, u periodu od 1954. do 1956. godine, ime Skyliner je korišćeno na potpuno drugoj vrsti automobila – kupeu sa staklenim krovom.

Originalno predstavljen na modelu Crestline, Skyliner je pružao spomenuti stakleni krov u zelenoj boji, a iako se prodavao solidno u početku, publika je počela da ga izbegava kada je uvidela da omogućava veliku vrućinu u kabini tokom letnjih meseci. Identičan Skyliner je opstao u prodaji i 1955. i 1956. godine, ovaj put na modelu Crown Victoria, ali samo 2.602 kupca ga je izabralo u dve godine. Sa takvim rezultatima, niko nije očekivao da će Ford ponovo koristiti ovu oznaku, ali nekome se ona dopala i ponovo se našla u ponudi 1957. godine na potpuno novom automobilu.

Čak i spomenute 1957. godine, ideja o metalnom krovu koji se spušta u prtljažnik nije bila nova. Bez obzira koliko se ljudima sviđali kabrioleti, oni ipak pružaju slabu zaštitu u lošim vremenskim uslovima, buku i na kraju lošu zaštitu od lopova. Platneni krovovi su još uvek bili u razvoji i tek osamdesetih godina će da postanu dostojna zamena.

Postojao je takozvani „California Top“ – metalni krov koji bi se stavljao na automobile u zimskim mesecima, ali ni on nije bio previše praktičan, jer bi se morali koristiti šrafovi i morao bi se držati na posebnom mestu tokom leta. Solucija je zahtevala krov koji će se nalaziti u samom automobilu sa kojim će vlasnik moći da odluči kad će biti podignut.

Jedan od prvih masovno proizvedenih „kupe-kabrioleta“ je bio Peugeot Eclipse i o njemu smo ranije pisali. Fordov dizajner Gilbert Spir je napravio prototip slične ideje 1948. godine, a privukao je pažnju Vilijama Forda, mlađem bratu predsednika kompanije Henrija Forda II.

Vilijam se nalazio na čelu Special Products Division i vredno je radio na novoj diviziji Continentalu. Početkom 1953. godine, kada je Continental Mark II bio u završnim fazama razvoja, Vilijam je smatrao da bi takav krov bio idealan da se privuče pažnja publike i zahtevao prototip.

Jedan od najvećih problema su bile dimenzije krova. Dok je Eclipse bio kupe i samim tim pružao manji krov, Continental je bio značajno većih dimenzija sa većim krovom. Njihova solucija je bila da se krov, pre nego što se spusti u prtljažnik, prepolovi na dva dela i da se samim tim uštedi na prostoru.

Prototip je bio gotov u rekordnom roku, ali se pokazao kao jako komplikovan i koristio je čak sedam električnih motora, kojima je bilo potrebno oko 40 sekundi da podignu ili spuste krov. Međutim, tada su nastali i prvi problemi. Originalno Continental nije imao budžet i cilj je bio da se podigne imidž kompanije, ali je tada postalo jasno da su šanse za profitom veoma male.

I pored veoma visoke cene od deset hiljada američkih dolara (ili 116 hiljada „zelembaća“ u modernoj vrednosti), većina potencijalnih vlasnika je izjavila da bi rado platila dodatnih 2.500 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 29 hiljada dolara) za specijalni krov. Henri II nije bio ubeđen u to, ali i dalje nije želeo da otpiše 2,2 miliona dolara (današnjih 25,5 miliona dolara) koliko je investirano u projekat. Ideja je prebačena sa Continentala na Ford, sa ciljem da se tokom 1957. godine pojavi u prodaji.

Spomenuti Ford iz 1957. godine nije originalno bio planiran sa takvim krovom, pa samim tim nije bilo lako uraditi velike promene. Zadnji deo vozila je bio odignut, rezervna guma postavljena ispod prtljažnika, a rezervoar ispod zadnjih sedišta. Skyliner je zvanično predstavljen na Salonu automobila u Njujorku u decembru 1956. godine, ali se nije pojavio u prodaji sve do proleća naredne godine.

Za promociju, kompanija je odlučila da koristi popularnu seriju „I Love Lucy“, gde glavna glumica Lusil Bal posećuje Fordov izložbeno-prodajni salon da se raspita upravo o Skylineru. Sa početnom cenom od 2.942 dolara (današnjih 33.050 dolara), Skyliner je bio za oko 20% skuplji od ostatka Fairlaneove ponude, a u navedenu sumu nisu bili uračunati automatski menjač i radio uređaj. Sa punom opremom, cena je prelazila cifru od 3.500 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 39.320 „zelembaća), što je bilo jednako kao i ona za sportski Thunderbird.

Novi mehanizam se pobrinuo da masa skoči za 176 kilograma i da dostigne cifru od 1.820 kg. Sa takvom masom, Skyliner se svakako nije mogao pohvaliti nekim performansama. Ugledni magazin Motor Trend je testirao ovaj automobil sa opcionim V8 motorom radne zapremine 312 kubnih inča (5,1 litra) sa 245 konjskih snaga i uspeo da zabeleži ubrzanje od nule do 100 km/h za jedanaest sekundi.

Spomenuti benzinac je bio opcioni dok je standardan motor bio onaj radne zapremine 292 kubna inča (4,8 litara) sa 212 „grla“. Spomenućemo da ni prostor nije bio jača strana Skylinera. Gotovo kompletan prostor je iskorišćen za krov, a jedino mesto gde bi vlasnik mogao da stavi nešto je bila mala kutija. Skyliner je i dalje bio praktičniji nego Thunderbird, a njihova prodaja se pokazala sličnom. Skyliner je u prvoj godini privukao 20.766 kupaca, što je bilo samo 2% od ukupne prodaje Forda, ali je ovaj automobil privukao mnoge mušterije u salone.

Već sledeće godine stiže velika recesija, koja će da pogodi ovaj automobil u velikoj meri. Kada se pritom doda da je cena skočila na 3.163 dolara (današnjih 34.548 dolara), niko nije bio iznenađen što je popularnost Skylinera pala za 30% na 14.713 primeraka. Godina 1958. se pokazala posebno lošom za ceo Ford. Obim prodaje je pao za preko 40%, iako je u ponudu dodat i Thunderbird sa četvoro sedišta, a najveće kritike su išle na račun novog dizajna.

Mnogi su očekivali da bi to mogao da bude kraj za Skyliner, ali je imao veliku podršku Fordovog generalnog menadžera Roberta Meknamere. Njegova zanimacija su uglavnom bili jeftini i ekonomični modeli, ali iz nekog razloga je jako voleo Skyliner. Ovaj automobil se prebačen sa Fairlanea na Galaxie, koji je 1959. godine preuzeo ulogu najvećeg i najluksuznijeg Forda.

Kompanija se u velikoj meri oporavila spomenute godine i ponovo izbila na prvo mesto po prodaji dok je Skyliner privukao 12.915 kupaca. Meknamera je bio spreman da odobri i Skyliner za 1960. godinu, ali novi dizajn je pružao kockasti krov i nije bio praktičan. Ford je kasnije koristio mehaniku sa Skylinera na Thunderbirdu, kao i Lincoln Continentalu, u kabrio verzijama.

Trebalo je proći dugi niz godina pre nego što takav stil ponovo postane popularan na američkom tržištu, a mala kompanija American Sunroof Company (ASC) je početkom devedesetih godina sklopila ugovor sa Mitsubishijem.

Model 3000GT Spyder je debitovao 1994. godine, ali zbog veoma visoke cene nikada nije bio popularna opcija kod kupaca. Kasnije je usledio i Mercedes SLK230, a ulaskom u 21. vek istu opciju su imali i Peugeot, Lexus, Volvo, Daihatsu, Mazda, Opel, Chrysler, Pontiac, Cadillac, BMW i drugi.

Ford se takođe zanimao za ovu ideju i to na modelu Focus CC, ali nije bio dostupan izvan Evrope i prodavao se u limitiranim brojevima. Kao što smo spomenuli, danas je Ford iz 1957. godine u velikoj senci Chevroleta iz iste godine, ali s vremena na vreme se pojavi Skyliner i odvuče pažnju od poznatog rivala. A to je, čini nam se, bio plan Skylinera i kada je bio nov.

Zoran Tomasović

(180)