Zanimljivost dana: Zašto je Mercedes „svetski standard“?

Sigurno ste čuli onu tvrdnju da „i Bog vozi Mercedes“ i nemački proizvođač vozila je svakako izgradio kultni status kao jedna od elitnih firmi u svetu automobilske industrije. Ako se vratimo dovoljno daleko u istoriju, videćemo da je ovaj brend imao mnoštvo legendarnih četvorotočkaša i da bi bilo teško izabrati najboljeg od njih.

Neko će se odlučiti za čuvenog sportistu sa oznakom 300 SL, drugi za limuzinu poznatu kao 600, ali ako pitate autora ove priče, ta čast pripada predratnim Mercedesovim sportskim modelima kojima niko nije mogao da odoli, a po najmanje vrhovne ličnosti iz nemačke nacističke partije. Ovo je kratka istorija modela 380K, 500K i 540K.

Mercedesova istorija vuče poreklo još iz devetnaestog veka, kada su Gotlib Dajmler i Karl Benc nezavisno krerirali automobile s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem goriva. Ime Mercedes je po prvi put upotrebljeno 1900. godine, a za njega je zaslužan austrougarski diplomata i trgovac automobila Emil Jelinek.

Kupio je 36 primeraka od Dajmlera i zatražio da ih nazove po svojoj kćeri Mercedes. Daimler će da zaštiti taj naziv dve godine kasnije i krerirao sada već poznatu trokraku zvezdu, koja simbolizuje ideju o proizvodnju vozila za saobraćaj zemljom, vazduhom i vodom. Daimlerovo i Bencovo preduzeće se ujedinjuje 1926. godine, a iste godine Mercedes postaje zaseban brend. Iz tog razloga, ova godina se smatra počecima nemačke firme.

Prvi model novonastale kompanije koji je baš privukao pažnju publike je bio 15/70/100 PS, a ime je dobio po postignutoj snazi. Ono što ga je posebno izdvojilo u moru rivala je opcija da se 3,9-litarski benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji dobije i sa kompresorom. U takvoj verziji je razvijao 100 konjskih snaga i bio je u stanju da dostigne maksimalnu brzinu od 112 km/h.

Za našu priču su ipak najbitniji Mercedesovi sportski modeli, a sve je počelo 1928. godine kada je na tržište stigao čuveni SSK. Njega ćemo analizirati nekom drugom prilikom, a za ovu priču je bitan zbog razloga što je nastavio da unapređuje kompresor i pokazaće se veoma uspešnim na trkačkim stazama.

To nas dovodi do modela 380 i predstavljen je u februaru 1933. godine na Salonu automobila u Berlinu. Nudio se u raznim konfiguracijama sa dvoje i četvoro vrata, a u centru pažnje se našao zahvaljujući novoj generaciji 3,8-litarskog benzinca sa osam cilindara u rednoj konfiguraciji.

Razvijao je 90 konjskih snaga, ali će Mercedes zatim da ponudi i konfiguraciju sa kompresorom po čemu je dobio ime 380K (K – Kompressor). To je bilo dovoljno za 120 „grla“ i maksimalnu brzinu od 130 km/h, a nemački gigant će zatim proširiti ponudu i verzijom sa 140 „konja“. 380K je u tom slučaju mogao da juri čak 145 km/h, što je bio fantastičan rezultat u to vreme, a takođe se mogao pohvaliti i četvorostepenim manuelnim menjačem i nezavisnim ogibljenjem.

Brzo je postalo jasno da je 380 namenjen samo za elitu pošto je koštao čak trinaest hiljada nemačkih maraka. Fabriku će napustiti tek 154 primerka tokom 1933. i 1934. godine, od čega je samo sedam naručeno u izdanju roudstera sa kompresorom.

Na Salonu automobila u Berlinu 1934. godine je stigao i novi 500K. Nudio se u verzijama sa kraćim i dužim međusovinskim rastojanjem, a pozajmio je mnogo toga da spomenutog modela 380K. To se pre svega odnosi na ogibljenje i evoluciju benzinskih motora sa kompresorom. Ono što je posebno proslavilo 500K je njegov fantastični stil koji u velikoj meri pokazuje zašto su tridesete godine prošlog veka bile možda najbolje za dizajnere.

Za tako nešto se postarao Fridrih Gajger, koji će kasnije reći da je želeo da privuče ženski svet u većoj meri. Štaviše, Mercedes će u velikoj meri pratiti američku školu za razvojem skupocenih četvorotočkaša, gde bi firma pravila samo šasiju i mehaniku, a zatim bi vozilo bilo poslato samostalnim kompanijama.

Čelnici takvih kuća bi se onda sastali sa kupcima, koji bi im rekli svoje želje, a automobil bi onda bio kompletiran po uputstvima. Na taj način je bilo gotovo nemoguće pronaći dva ista vozila, a mušterije bi bile zadovoljne što imaju unikantni automobil.

500K je pokretao nešto veći 5,0-litarski benzinac, takođe sa osam cilindara u rednoj konfiguraciji, a snaga je iznosila 160 „konja“ zahvaljujući kompresoru. Maksimalna brzina je bila 160 km/h, a potrošnja u mešovitom ciklusu je nadmašivala 30 litara na pređenih stotinu kilometara. 500K će biti deo ponude samo 1934. i 1935. godine, a za njega će se odlučiti tek 342 kupca.

Poslednju revoluciju Mercedesovih predratnih velikana je predstavljao model 540K i predstavljen je 1936. godine na Salonu automobila u Parizu. Za dizajn se ponovo postarao Gajger, a Mercedes će ponuditi 540K u konfiguracijama kabrioleta sa dvoje i četvoro vrata, zatim limuzine i na kraju produžene limuzine za sedam putnika. U svoje vreme je bio jedan od najvećih automobila na svetu, a takođe i među najskupljima pošto je umeo da košta i do 250 hiljada američkih dolara u današnjoj vrednosti novca.

Kao i kod prethodnika, i 540K je proslavio njegov motor sa kompresorom. Razvijao je 180 konjskih snaga iz radne zapremine 5,4 litre i dostizao maksimalnu brzinu od 170 km/h, a bio je jedan od prvih svetskih automobila sa petostepenim manuelnim menjačem. Mercedes je kasnije želeo da predstavi još ekstremnije izdanje sa 5,8-litarskim motorom, ali je takav poduhvat zaustavio Drugi svetski rat.

Ono što je proslavilo 540K je njegova popularnost među „glavonjama“ unutar nacističke partije. Nedugo nakon što je šef glavnog bezbednosnog ureda nacističke Nemačke Rajnhard Hajdrih ubijen u Pragu dok se vozio u svom Mercedesu 320, Adolf Hitler je naredio svim liderima da koriste samo blindirane automobile.

Među njima je bio i 540K, a naručeno je dvadeset takvih primeraka. Hitler ih je često poklanjao liderima prijateljskih snaga, a među njima je bio i Ante Pavelić. Automobil je zaplenjen posle rata i jednog vreme je korišćen za prevoz Josipa Broza Tita.

Najpoznatiji 540K je pripadao Hermanu Geringu, visokom funkcioneru nacističke partije koga je Hitler lično izabrao za svog naslednika. Ovaj ga je naručio 1937. godine i zahtevao da bude ofarban u plavu boju po uzoru na Luftvafe, zvanično vazduhoplovstvo nemačkog Vermahta koje je bilo pod njegovom direktnom komandom. Automobil je takođe imao zvanični grb porodice Gering na vratima i bio jedan od spomenutih blindiranih verzija. Nozio je naziv „Plava guska“ i Gering je često fotografisan za njegovim volanom.

540K će ostati u njegovom vlasništvu sve do pada Nemačke 1945. godine, a onda ga je preuzeo američki general Maksvel Tejlor i koristio tokom obavljanja posla u novonastaloj zapadnoj Nemačkoj. Automobil je zatim sredinom pedesetih godina poslat u Sjedinjene Američke Države i preprodat na aukciji. Novi vlasnik ga je ofarbao u crnu boju i samo jednom pokazao javnosti, a u Nemačku je vraćem početkom 21. veka i restauriran u originalno stanje.

540K je imao najdužu i najuspešniju karijeru od svih četvorotočkaša koje smo spomenuli u ovoj priči. Mercedes je napravio šasije u periodu od 1936. do 1940. godine, ali su neke školjke ugrađene tek u završnim godinama Drugog svetskog rata. Proizvodnja će se na kraju zaustaviti na cifri od 419 jedinica.

Mercedes će morati da promeni strategiju u posleratnom periodu, pošto je kupovna moć bila izuzetno slaba, ali se vremenom vratio na one prepoznatljive modele koje poznajemo i volimo. Ne sumnjamo da duh 380K, 500K i 540K živi u svakom vozilu sa trokrakom zvezdom…

Zoran Tomasović

(1212)