Aston Martin dubinski i praktično istraživao odnos između fizičkih i virtuelnih tastera
Trenutno se u zenitu popularnosi nalazi upotreba kontrolnih funkcija u vozilu putem dodira u unutrašnjosti automobila, iako su preduslovi za povlačenje već počeli da se pojavljuju. Neki proizvođači, poput novoosnovanog konstruktora električnih vozila Lucida, najavili su uvođenje fizičkih kontrola (dugmadi). Drugi, poput Hyundaija, povećavaju broj tastera, dok ih drugi, poput recimo Toyote, uopšte nisu napustili.
Nedavno je Euro NCAP, poznat po svom nepristrasnom testiranju parametara bezbednosti, rekao da će manjkom bodova kazniti konstruktore vozila koja se testiraju, jer ne pružaju listu obaveznih fizičkih prekidača. Engleski proizvođač superautomobila Aston Martin odlučio je da podeli sopstvenu metodologiju za utvrđivanje potrebe za hardverskim ključevima, ručkama i polugama.
Ovde nije reč o virtuelnom modeliranju na superkompjuterima ili obradi petabajta statističkih podataka pomoću neuronskih mreža. Britanski metod je tradicionalan koliko i predmet samog proučavanja. Organizovana je mala grupa zaposlenih u Aston Martinu, od kojih je svaki dobio zadatak da vozi nekoliko automobila i oformi sopstveni utisak o lakoći korišćenja raznih komandi. Nakon toga je sastavljena zbirna, sintetička lista ključnih funkcija koje zahtevaju lak i brz pristup, a njihova lokacija u džungli menija medijskog sistema, naprotiv, izaziva iritaciju. Izmišljena je čak i jedinica za merenje nezadovoljstva – „faktor odvratnosti“, mada se „piss-off factor” može prevesti i kao „stopa dopizditisa“.
Prema rečima glavnog dizajnera Astona Martina, Majlsa Nirnbergera, uz pomoć „faktora besa“ je bilo moguće odrediti koje funkcije moraju imati hardverske kontrole. Dizajner je objasnio: „Ako želite da povećate ili smanjite jačinu zvuka muzike, promenite temperaturu u kabini… E, u tim minutama koje vozač provede u manipulaciji ekranom osetljivim na dodir, gubite klijenta. Na kraju krajeva, klijent nije lud i percipira da je stekao negativno iskustvo.” Nažalost, Nirnberger nije otkrio kompletnu listu najvažnijih funkcija, a to se verovatno može smatrati poslovnom tajnom.
S druge strane, ovu listu je lako odrediti ako pogledate centralnu konzolu najnovijeg proizvoda marke Aston Martin. Mislimo na restilizovani superautomobil Vantage. Njegova unutrašnjost je kreirana upotrebom nove tehnike i obilno je prošarana dugmadima, dugmićima i tastarima, uključujući kontrole za muziči sistem i kontrolu rada klima uređaja, režime elektronike vožnje, dugmad upozorenja u slučaju nužde i mnoge druge.
Očigledno je da su Britanci ispunili i čak prevazišli prethodno pomenute zahteve Euro NCAP-a. Astonovi pokazivači pravca, svetla upozorenja, zvučni signal, brisači vetrobranskog stakla i elektronski poziv (eCall) u kritičnim situacijama su svakako hardverski kontrolisani.
AutoRepublika
(871)
NCAP mora da eliminise dizajnersko pomodarstvo! Auto je masina koja se krece, i to veoma brzo, a ne telefon ili kompjuter! Do nedavno su marketing stratezi vikali na sav glas: „nas auto je kompjuter na tockovima!“ Sa time je sada definitivno gotovo.
„Na kraju krajeva, klijent nije lud …“ Nije samo u pitanju da li je klijent lud ili ne, već da li vi realno i koliko u ciljanom segmentu imate mogućnost izbora automobila sa fizičkim tasterima (bitnih komandi) ili bez njih. I šta ako čovek želi odredjeni model automobila, a on ima bitne komande samo kao taktilne komande ? Da li se zbog toga eliminiše taj model iz bilo kakvih razmišljanja ? Ili se prosto samo kaže: „Jebo te, pa ovo je totalno promašeno …“, ali se zbog toga ne odustane ? Primera radi, ko zna koliko puta sam (tržišno mladim)… Pročitaj više »
Skoro sam se vozio u Audi 6, gdje je vlasnik upravo to rekao: Ma jebo ovo… Ali u premuim segmentu nemandrugog rješenja, a njegov položaj u društvu zahtijeva da bude premium. Ja ne moram da imam premium pa mi ke lakše 🤣😂
Kako izgleda dubinsko istrazivanje?
Očito nisi bio na kolonoskopiji, niti na psihoterapiji 🙂