Vozovi u cevima će dostići brzinu kretanja od 1.000 km/h
Uvodna informacija
Ilon Mask je tokom 2013. godine javnosti predstavio ideju o superbrzim vozovima, koji bi se kretali u zatvorenim cevima bez vazduha i koji bi dostizali brzinu od oko 1.000 km/h. Pogon bi bio pomoću linearnih magneta, a voz bi lebdeo na magnetnom polju. Na naslovnoj slici je prikazana njegova vizija superbrzog voza.
Istu ideju je dalje razvio Tehnički univerzitet u Minhenu, dok je njihov prototip razvio brzinu kretanja od 463 km/h.
Švajcarska kompanija Swisspod se takodje bavila idejom razvoja vozova prozvanih Hyperloop. Ispitivanja su vršena na modelima u razmeri 1:12. Model je na kružnoj trasi postigao brzinu od 172 km/h.
Svi ovi projekti su obustavljeni.
E, sada dolazi na red Kina, pa je tako u julu 2024. godine, državna korporacija CASIC sprovela test svog sistema niskovakuumskih cevi. Na donjoj slici je prikaz vakuumskih cevi.
Kina želi da predvodi železnicu u budućnost. Sa tehnologijom magnetne levitacije i vakuumskim cevima, vozovi bi trebalo da budu brži od putničkih aviona.
Kina je za dve decenije izgradila najveću svetsku železničku mrežu za velike brzine, sa preko 40 hiljada kilometara železničke pruge, konstruisane za brze vozove. Proširenje železnice je jedan od izložbenih projekata, superlativa nikad ne nedostaje. Dužina mreže pruga, smelost mostova, plus čistoća, red i udobnost i veoma umerene cene. Na relaciji Peking-Šangaj vozovi voze prosečnom brzinom od 290 km/h, i s maksimalnom brzinom od 350 km/h.
Kina želi tehnološko vođstvo
Kina time nije zadovoljna, cilj je posebna mreža pruga na kojoj se mogu postići brzine od 1.000 km/h. Sistem vakuumskih cevi bi to trebalo da omogući. Vozovi se pokreću električnim magnetnim poljem i kreću se u cevi u kojoj je gotovo vakuum. To nije sistem cevi koji se pokreće razlikama u pritisku, kao stari sistem pneumatskih cevi, u kome su se kontejneri ubrzavali komprimovanim vazduhom.
U novom sistemu, cevi služe samo da obezbede vakuum kako bi se eliminisao otpor vazduha. Otpor vazduha usporava voz na otvorenom prostoru, raste kvadratno u odnosu na brzinu. Ako se brzina udvostruči, otpor se učetvorostruči. Pojednostavljene konstrukcije mogu donekle smanjiti otpor, ali na kraju otpor pobeđuje.
On definiše granicu do koje je moguće ekonomsko poslovanje. Tehnički možete ići dalje od ovoga za rekordne vožnje ali u svakodnevnom životu troškovi energije bi bili previsoki. Dole su formule za izračunavanje sile otpora vazduha i snage potrebne za savladavanje tog otpora, koje pokazuju zašto je smanjenje otpora vazduha toliko bitno. Sila je proporcionalna kvadratu brzine a snaga je proporcionalna trećem stepenu brzine!
Sila otpora vazduha 
, snaga otpora vazduha 
Brzina od 620 km/h je već dostignuta
Tehnologija se već testira na testnim stazama. U avgustu su u kineskoj cevi dostizane brzine od preko 620 km/h. Trasa se tamo dodatno proširuje tako da se u budućnosti mogu očekivati novi rekordi. Cilj bi trebalo da bude puštanje u rad prvih priključaka pre kraja ove decenije. Pre toga trebalo bi da se postavi mreža vozova sa magnetnom levitacijom, ali bez cevi.
Zašto Kina želi prodor u ovoj oblasti? Pre svega, radi se o globalnoj akciji Kine da poboljša ekološku situaciju u zemlji, posebno u saobraćaju. U tom smislu, cilj je da se što veći deo avionskog saobraćaja prenese na železnicu, koja je energetski mnogo ekonomičnija od avionskog saobraćaja. Zapadni komentatori navode da je železnica još jedna objast u kojoj Kina želi da ima svetski primat. Takve tvrdnje nemaju nikakvog realnog smisla. Železnica zahteva velike investicije i kao takva najviše zavisi od države u kojoj se izgradjuje a ne od proizvođača vozova.
Napad na vazdušni saobraćaj
Vakuum tehnologija ima potencijal da zameni vazdušni transport. Ako se poredi ukupno vreme putovanja avionom i superbrzim vozom, videće se da avion nema nikakvu prednost. Razlozi su sledeći: aerodrom je izvan grada, kontrole i „čekiranje“ na aerodromu. Nasuprot avionu, superbrzi voz dolazi u centar grada. Vakumski vozovi mogu, barem u principu, da rade na ekološki prihvatljiv način. Pokreće ih električna energija koja se takođe može proizvesti bez emisija CO2. Neželjeni efekat dolazi u vidu toga da zapadne kompanije vode pravac prevoza u putničkim avionima.
Nedostatak su visoki troškovi mreže ruta. Ne samo da mora da bude potpuno obnovljena, troškovi izgradnje i održavanja magnetne linije plus pripadajuće cevi su daleko veći od onih za konvencionalnu železničku liniju. Ali, ako Peking ovde bude uspešan, to bi bila revolucionarna inovacija. Pogotovo što tunel prate dalji tehnološki prodori. Na primer, superprovodljivost magnetnih kalemova i napajanja.
Kineski brzi voz „Bullet Train“
Vozovi se kreću brzinom od preko 400 kilometara na sat. Bez zaustavljanja, putovanje od 1.300 kilometara od Pekinga do Šangaja bilo bi završeno za četiri sata. Sa zaustavljanjima, putovanje može trajati i 6,5 sati.
Pogledajte malu galeriju ispod.
Zanimljivo, zar ne?
AutoRepublika
(391)
Opa bato. Cevi bez vazduha.
Samo se pitam, kako će putnici ulaziti u taj voz. Verovatno sa astronautskim odelom i bocom sa kiseonikom na leđima.
Al uporni su Kinezi.
Što je babi milo, to joj se i snilo.
Postojace komore za komoresiju-dekompresiju.Kad voz stigne na stanicu dvoja vrata, jedna napred, jedna nazad, hermeticki ce zatvoriti cijev u kojoj se nalazi komopozicija voza.Zatim ce se u hermeticki zatvorenu cijev u vakumu polako pustati vazduh.Kad se pritisak vazduha u komori izjednaci sa spoljnjim pritiskom van cijevi, vrata voza mogu da se otvorene i putnici izadju napolje.Kontas.?
Ne kontam bona.
Neka je površina poprečnog preseka unutrašnje cevi oko 4×5=20m2. Kad pustiš vazduh na vrata će delovati sila od 20×10.000 = 200.000kg = 200tona.
Alal vera majstore, ima sve da popuca. Al dobro neće ako ga Kinezi sastave, ko no našu nadstrešnicu u NS.
Pa ne mora potpuni vakum da bude unutra… Ne leti ni avion u vakumu već u rjeđem vazduhu.
Mada mi se uopšte ne sviđa ta ideja, puno je tu ulaganja da bi se putovalo brže…
Taj razvoj ima svoje karakteristike da raste, raste, raste i onda se odjednom sruši sve… Previše smo odtišli daleko u „razvoj“
Postoje ventili.
Jel vam to Mikulić preneo.
Sat je počeo da otkucava.
Vrata na danasnjim vagonima su 1,2 x 2,2 m (?). Povrsina je 2,64 m². Sila pritiska vazduha je 26,4 tone. Pritisak dejstvuje iz vagona, gde je atmosferski, prema unutrasnjosti cevi, gde je vakuum.
Si ti gledao neki film da podmornicama..svašta se tu nauči 😉
Moraćemo pitati šta se tu zapravo dešava, od vrha pa naniže. Kad eksplodira podmornica nemojmo se roki prepasti. Neće izdržati ovako veliki pritisak.
Ima ovde puno tacnih tvrdnji. Podzemno, jeftinije kad krene. Polazak iz centra grada…. Samo su pocetna ulaganja velika.
Treba resiti „par“ tehnickih problema, i obezbediti gomilu para za investicije. E sad, ako to Kina ne moze… Ko moze..
Kako izgleda evakuacija kod havarija?
Pokupe se ljudi kojima su isparili unutrašnji organi … 😖
Tragično, sa velikim brojem žrtava.
Kako se ulazi u voz? Jednostavno, pomocu masivnih teleskopskih vrata, koja mogu da izdrze razliku u pritiscima. Na donjoj slici je prikazan pokretni tunel za ukrcavanje putnika u avion. Ova konstrukcija je lagana jer ne trpi razliku u pritiscima – kontakt sa avionom je preko tekstilne harmonike. Uslov je da voz mora veoma precizno da stane na tacno odredjeno mesto, tolerancija je verovatno samo nekoliko santimetara. Ovakvo precizno zaustavljanje vozova nije nista novo – u Japanu su peroni ogradjeni celicnim ogradama koje imaju vrata tacno naspram vrata na vagonu. Iz razloga sigurnosti na peron smeju da dodju samo putnici sa… Pročitaj više »