Intervju sa šefom kompanije: Kojim će putem nastaviti Opel?

Stellantisov brend Opel je postavio ambiciozan cilj. Želja je da se od 2028. godine, s tim logotipom prodaju samo čisto električna vozila, ali ne više preko klasične distributivne mreže, već posredstvom koncepta direktne prodaje. Izvršni direktor Opela, Florijan Hjuitl govorio je o tome s novinarima nemačkog poslovnog lista Automobilwoche. Evo rekapitulacije te konverzacije.

Tradicionalna nemačka marka Opel trenutno radi, ne samo na širenju portfelja elektrifikovanih modela, već se priprema i za plasman isključivo električnih vozila, počev od 2028. Matična kompanija Stellantis će uskoro raskrstiti s klasičnim konceptom distributerske mreže, a sve marke koje se nude u Evropi, sada se prevode na model direktne prodaje, objašnjava izvršni direktor, na samom početku razgovora.

„Sada smo tačno na početku priprema za nastup na prvim tržištima gde ćemo uvesti agencijski model poslovanja. To su Belgija, Austrija i Holandija. To će se dogoditi u kasnijem delu ove godine. Postigli smo dobar dogovor s evropskim predstavnicima distributivne mreže pre samo par nedelja. U pitanju je vrlo uzbudljiv projekt koji podrazumeva nov pristup celokupnom kupčevom iskustvu. To znači da trgovac postaje više neki predstavnik brenda čija vozila predaje kupcu, nego što je nezavisni distributer“.

Izvršni direktor Opela vidi prednost u ovakvom prodajnom modelu, koji opisuje kao „besprekorno iskustvo klijenta“ Agencijski model je pretpostavka za tako nešto, pošto možete garantovati jedinstveno iskustvo u pogledu cena i ponde, kao što možete i osmisliti „onlajn i oflajn putovanje, na način koji je više prilagođen današnjici“.

Usmereni ka cilju: Električni automobili moraju biti priuštivi

Iz ugla proizvođača, agencijski model donosi puno prednosti i u ciklusu snižene tražnje. Jedan je bliži tržištu, što može biti od pomoći u nestabilnim vremenima. “Naravno da se tada proveravaju cene, ramatra se šta činiti i prilagođava se tržištu, onome kako se ono ponaša,” nastavlja Hjuitl. Šef Opela zna o čemu priča, jer zla vremena su iza proizvođača. Obim porudžbina je, iz više razloga, bio u padu širom Evrope tokom prethodnih nekoliko meseci. Misli se na inflaciju, visoke cene vozila i strateške makroekonomske nesigurnosti.

“Primetili smo da fizička lica kao kupci, tokom prošlih meseci naručuju vozila sporijim tempom, ali i pored toga, da bi se dobio automobil, moralo se čekati do četiri meseca za konvencionalni primerak, a i do devet meseci ako biste poželeli dopunjivi hibrid ili baterijski model. Međutim, uprkos nevelikom intenzitetu, tražnja nastavlja da premašuje ono što Opel može da isporuči, posebno u segmentu elektromobila. I dalje smo u postupku ispunjenja narudžbina“.

Florihan Hjuitl priznaje da je rok isporuke za električne automobile i dalje predug pošto bi kupci uobičajeno očekivali tri do četiri meseca. Napominje da firma radi na tome da se rokovi urazume. Napsletku, Stellantis je uspeo da unapredi proizvodne kapacitete. Uvećanje cena je takođe usporilo, pa su prijemi novih porudžbina na zadovoljavajućem nivou intenziteta, pojasnio je menadžer u razgovoru s kolegama iz lista Automobilwoche.

„Ono što se računa je to da kupcu možemo dostaviti relevantnu ponudu i da pritom zaradimo, a da on bude zadovoljan kupljenim.“ Hjuitl je u svakom slučaju samouveren da će ići na bolje u preostalom delu 2o23. godine. Tržište je u ovom trenutku veoma dinamično. Pretpostavlja da Opel neće ostvariti rast prodaje samo u Evropi.

Hjuitl samo do određene mere daje odgovor na pitanje koliki uticaj je na prodaju elektromobila imala diskusija na temu sintetičkih goriva. Opel bi imao bolju prodaju elektromobila u martu, ali direktor priznaje da je debata o sintetičkim gorivima podstakla mnoge da ponovo promisle o budućnosti sektora mobilnosti. Po njegovom mišljenju, sintetička goriva su zanimljiva alternativa i nude neke prednosti u smislu sniženja emisija CO2. „Ali, verujemo da je elektromobilnost naš strateški kompas i usmeravamo svu našu energiju u postupak tranzicije ka električnom pogonu do 2028. godine,“ kaže on.

Rukovodilac Opela priuštivost električnog automobila vidi kao jedan od najvažnijih zadataka koji bi uprava kompanije trebalo da ispuni. Cena koštanja električnog automobila je trenutno i dalje znatno viša od ekvivalentne kod konvencionalnog automobila, onog pokretanog motorom s unutrašnjim sagorevanjem goriva.

„Vrlo naporno radimo da bi cenovna politika mogla da bude pod kontrolom“, obećava šef Opela. Počinje se od cene koštanja vozila – veliki deo troškova čine baterija i ceo električni pogonski sklop. Stoga se više ne bismo oslanjali na maksimiziranje dometa, a samim tim i na veće baterije, jer bi to bilo povezano i sa većim troškovima.

Hjuitl smatra da su dometi od 350 do 400 kilometara sasvim dovoljni. Pored toga, kupci su naučili da se na zadovoljavajući način nose problemima vezanim za domet i dopunu baterija. Pored toga, utvrđeno je da bi sve manje ljudi direktno kupilo električni automobil. Prema Hjuitlovom sudu, kupci bi radije prešli na kupovinu mobilnosti putem lizinga ili modela pretplate. To znači manje obaveza i više slobode.

„Potrebne su nam vlade država kako bi se obezbedila stabilna podrška“

Hjuit je takođe pričao i o izazovima koji će uslediti. Jedan se tiče dolazeće obaveznosti primene standarda Euro 7, a koji predviđa još strožije limite u pogledu zagađivača. Međutim, izvršni direktor iznosi stav da „to baš i neće pomoći“ automobilskoj industriji.

„Smatramo te standarde velikim teretom u smislu tehničkih resursa i troškova koje moramo da podnesemo, a sve u trenucima ubrzane tranzicije ka električnoj mobilnosi. Analiziraćemo šta nam je potrebno od ulaganja kako bismo prilagodili naše motore novim zahtevima, a onda ćemo da odlučimo i vredi li dalje ulagati u tom smeru, posebno znajući da prelazimo na električni pogon već od 2028. Motori s unutrašnjim sagorevanjem će do tada već nestati, barem oni mali i dizeli. Opel se u smislu tranzicije opredelio za multienergetsku platformu za neke modele, a to se može jasno videti i na primeru Astre. Kompaktni model je dostupan kao dizel, benzinac, plug-in hibrid, a uskoro i kao baterijski četvorotočkaš. Sudeći po informaciji koju Opel drži kao validnu na svom sajtu, Astra Electric bi trebalo da postane dostupna „već ovog proleća”.

Međutim, Hjuitl upozorava i da konverzija ka elektromobilnosti ne može biti sprovedena jednostrano. Stabilan sistem podrške bi trebalo da obezbede i nacionale vlade, i to u trenucima dok su električni automobili još uvek veoma skupi. Takođe bi i lokalna samouprava trebalo da obezbedi zemljište za javne stanice za dopunu. Javni sistemi dopune nisu tako daleko kako bi trebalo da budu. Naposletku, prodavci struje bi takođe trebalo da se obavežu na izgradnje mreže.

“Samo što se vratih iz Turske, a tamo EV nisu ni bila deo priče pre samo godinu dana. Sada postoji podrška vlasti, poreski podsticaji i projekti da se oformi javna infrastruktura. Najednom elektromobilnost dobija na značaju,“ ispričao je čovek u jednom dahu.

Dakle, još dosta toga bi trebalo uraditi. Opel je u sred procesa ofanzivne elektrifikacije, i ova marka već nudi više elektrifikovanih modela. Videćemo šta će konkretno budućnost da donese, kako Opelu, tako i svima nama.

AutoRepublika

(1782)