AR pijaca klasika: Drumski Ford GT40 Mk1 prodat za sedam miliona dolara

Istorijat modela zvanog Ford GT40 nam je svima poznat. Čak i ako ranije niste znali za njegove (ne)uspehe, svakako se našao u centru pažnje nakon što se film „Ford Vs Ferrari“ pojavio u bioskopima. GT40 je napravljen sa jednom namerom, a to je da dominira na trkama izdržljivosti. Da, nastao je uglavnom zato što je Enco Ferari uvredio Jenkije i nije hteo da proda svoju kompaniju Fordu, ali su i ranije postojali planovi američkog giganta za sličan model.

U navedenom periodu je vladalo pravilo „pobedi u nedelju, prodaj u ponedeljak“, što znači da su modeli koji su dominirali na stazama imali velike šanse da pronađu i privatnog kupca.

Ford je već pobeđivao u svim formama profesionalnog auto-moto sporta kod kuće, ali je u Evropi situacija bila pomalo drugačija. Cilj je bio pokoriti rivale na onim najvećim svetskim trkama iz tog doba, kao što su 24 sata LeMansa i Daytone i 12 sati Sebringa, a jednostavniji od dva plana je bio kupiti neku već poznatu firmu.

Kada je takva ideja pala u vodu nakon što je Enco odbio da proda svoju firmu, Ford je stvorio GT40 i sa njim pobedio u svemu u čemu se pobediti može. U periodu od 1964. do 1969. godine je napravljeno 105 jedinica ovog automobila. U tu cifru su uračunati i prototipovi, modeli za testiranje, trkački primerci (od čega neki nisu imali prepoznatljivu školjku GT40-a koji poznajemo) i na kraju drumski modeli.

Neki su uništeni na stazama, drugi poslati pod presu kada je njihova svrha postojanja okončana, dok je većina prodata muzejima i privatnim kolekcionarima. Najvredniji primerci su naravno oni koji su imali trkačko iskustvo, a model iz današnje pijace nije jedan od njih.

Da bi homologovao svog velikana za šampionat izdržljivosti, Ford je morao da proizvede najmanje 25 jedinica za uličnu upotrebu. Sudeći prema većini izvora, fabriku je napustio 31 primerak, od čega je sedam zadržao sam proizvođač u promotivne svrhe. Za proizvodnju se postarao tim nazvan Ford Advanced Vehicles u Engleskoj, a koji je istovremeno proizvodio i trkačke verzije. Tokom kasnijih godina i privatnik JW Engineering je bio angažovan u montaži.

Najskuplji GT40 ikada prodat je primerak iz 1968. godine koji se pojavio u filmu „Le Mans“ iz 1971. godine sa čuvenim Stivom Mekvinom u glavnoj ulozi. Za njega je jedan kupac izdvojio jedanaest miliona američkih dolara još 2012. godine, ali je sasvim sigurno da će rekord biti oboren krajem meseca kada će se na aukciji pojaviti primerak iz 1966. godine u originalnom stanju.

Odmah iza njega se nalazi GT40 MkII iz 1966. godine koji je završio na trećem mestu na Le Mansu iste godine, a za njega je kupac platio 9,79 miliona „zelembaća“, dok je prototip roudstera za 1965. godine plaćen 7,65 miliona najmanjih zelenih novčanica.

Na listu sada možemo da dodamo i primerak iz današnje priče. Reč je o veoma retkom drumskom GT40 iz 1966. godine i pokreće ga benzinac sa osam cilindara radne zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) sa 335 konjskih snaga. Uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, ovaj automobil je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za 5,3 sekundi.

Automobil je originalno prodat u novembru 1966. godine nepoznatoj mušteriji u Italiji. Zatim ga je posedovao i čuveni Ferrarijev vozač Umberto Magioli i provešće nekoliko decenija u Italiji pre nego što ga je kupio muzej unutar nemačke staze Nirburgring i tamo je ostao sve do nedavno. U međuvremenu je prošao i kroz proces restauracije i tokom poslednjih 58 godina je prešao tek 21.633 kilometra.

I kolika je onda njegova vrednost? Ove sedmice se održala aukcija Mecum, a novi vlasnik je izdvojio čak 6,93 miliona američkih dolara, što ga čini četvrtim najskupljim GT40-om u istoriji.

Zoran Tomasović

(81)