Zanimljivost dana: Žao nam je, ali Zastava nije bila prva ni jedina
O avanturi Zastave u Sjedinjenim Američkim Državama smo dosta puta pisali na našem sajtu. Yugo je ostvario solidan uspeh pošto je pronašao 141.651 kupca u periodu od 1985. do 1992. godine, mada je koštao firmu iz Kragujevca više novca nego što je doneo od Jenkija. Prodavao se solidno tokom naftne krize, ali se Amerikanci brzo vratili starim navikama kada je crno zlato postalo jeftino.
Takođe redovno „pobeđuje“ u konkursu za izbor najgoreg automobila koji se ikada prodavao „preko bare“, a uteha nam je uvek bila „pa eto Yugo je barem stigao do Amerike što niko drugi iz komunističke države nikada nije uspeo“. I tu pod ovo „Amerika“ mislimo na SAD, pošto se Lada dugi niz godina prodavala u Kanadi.
Ali nažalost, moramo da vas razočaramo. Yugo nije bio ni prvi, a ni jedini četvorotočkaš iz neke komunističke države na američkom tržištu. Ta čast pripada modelu Škoda Felicia, mada je njegovo učešće bilo veoma simbolično, a informacije gotovo nepostojeće.
Većinu njih možemo da analiziramo iz brošure koja je ovih dana preplavila mnogobrojne automobilske forume. U njima proizvođač iz tadašnje Čehoslavačke prvo priča o svojoj prošlosti i kaže kako kompanija vuče poreklo još od 1859. godine kada se bavila oružjem.
Zanimljivo je da Škoda nije napravila svoju automobilsku diviziju, već je kupila firmu Laurin & Glement 1925. godine. Ova kompanija je tada imala dvadesetogodišnje iskustvo sa četvorotočkašima, pa se baš 1925. godina vodi kao ona kada je nastala Škoda Auto.
Brend je pravio izuzetno kvalitetne i poželjne modele u predratnom periodu, a posebno su ih obožavali oficiri iz nacističke Nemačke. Kao što nam je poznato, Čehoslovačka je zapala pod ruke komunista posle rata, ali ni to je nije sprečilo da predstavi nekoliko uspešnih modela, kao što su na primer 440 Spartak, 445 Octavia i model iz naše priče Felicia.
Felicia se prodavala od 1959. do 1964. godine i nudila se samo u kabrioletskom izdanju. Bilo je moguće kupiti i plastični krov koji bi se sa lakoćom stavljao po potrebi, ali za takvu opciju se odlučio jako mali broj kupaca. Postalo je jasno da Felicia nije model za šire narodne mase već su čelnici zapravo imali planove za izvoz.
Pričamo ipak u periodu kada je hladni rat bio na vrhuncu i da je bilo kakva veza zapada sa komunistima, barem javno, bivala osuđivana. Ali Feliciju ste mogli kupiti u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i na kratko i u SAD-u.
Ne postoje nikakvi dokazi da je Škoda kao firma zaista poslovala „preko bare“ već je samo odredila partnera za uvoz. Godina 1960. će biti prva i jedina za Feliciju na američkom tlu. Automobil je pokretao 1,1-litarski benzinac sa 53 konjske snage dok je menjač bio četvorostepeni manuelni.
Ono što je Amerikancima bilo nečuveno jeste informacija da je Felicia imala nezavisno ogibljenje, što je kategorija o čemu je većina njihovih proizvođača mogla da sanja. Kočnice su bile u vidu doboša, a pisac brošure kaže da je jedan primerak testiran u Velikoj Britaniji pri brzini od 140 km/h uz kombinovanu potrošnju od osam litara benzina na pređenih sto kilometara. Masa vozila je iznosiloa 865 kilograma.
Cene Felicije zavise kojima izvorima verujete. Sajt „Hemmings“ navodi da je kabriolet koštao 1.995 američkih dolara (današnjih 20.164 „zelembaća“) dok je plastični krov na cenu dodavao 155 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 1.566 dolara). S druge strane, Wikipedia kaže da je za ovaj kabriolet bilo potrebno izdvojiti 2.700 „zelembaća“ (današnjih 27.289 dolara), što bi stavilo Feliciju u rang sa luksuznim proizvođačima kao što su Oldsmobile, Chrysler i Mercury. Nismo sigurni koja je brojka istinita, a pretpostavićemo da je ova prva pošto je teško očekivati da bi Škoda parirala premijum modelima.
Čehoslovačni proizvođač će kasnije da ponudi i nešto veći 1,2-litarski benzinac, ali on nikada nije bio dostupan u Americi. Prodaja Felicije će da traje šest godina, i u tom periodu će biti prodato 14.863 primerka, a veruje se da je manje od sto jedinica završilo „preko bare“.
Jedna priča kaže su rani modeli imali problema sa pregrevanjem motora, i Škoda nije uspela da prve godine da proda one uvezene modele, da bi zatim godinama čekali na kupce u ćoškovima izložbeno-prodajnih salona pre nego što su završili pod presom. Bez obzira šta je istina, možemo zaključiti da je Škodina američka avantura bila kratka i neuspešna, pa nije ni iznenađene što svi mislimo da je Yugo bio prvi i jedini.
U vreme pisanja ove priče postoje nagoveštaji da bi grupa Volkswagen mogla da ponudi češki brend, ovaj put zvanično. Prodavao bi se preko izložbeno-prodajnih salona Volkswagen-Audi i ne sumnjamo da bi bio uspešniji od prethodnika, a za sada nema nikakvih zvaničnih informacija.
Zoran Tomasović
(4123)
Savremena Skoda u USA – mislim da ce imati vise uspeha nego maticna marka VW! Dizajn je originalniji i karakterniji od onog kod vozila marke VW, kvalitet i opremljenost su na istom nivou.
Sto se tice stare, socijalisticke Skode, ne mogu da odolim a da ne pitam: zasto je morala da bude tako ruzna i zasto je morala da ima motor pozadi? Da li je to bilo naredjenje Staljina da slucajno ne konkurise Moskvicu? 🙂
Pa motor nazad su tada imali mnogo zapadni proizvođači (Renault 8, 10, NSU, Fiat 500 i 600, Buba, itd). Dok je Istok bio moderniji pa je recimo Wartburg imao prednju vuču i bio pionir downszinga i tri cilindra, a Trabamt bio pionir kompozotnih materijala 😜.
Sve ih znam. To nije razlog da se postuje „pravilo“: „ako su drugi glupi onda moram i ja da budem glup!“
Mislim da je logika vise bila „ako su drugi komercijalno uspesni, mozda cemo biti i mi“. Sa izuzetkom Hillman Imp, vecina automobila za sire narodne mase iz tog perioda sa motorom postavljenim pozadi je bila veoma uspesna.
To je bila aktuelna prica pred Covid da VW razmatra da prodaje i Skodu u Americi, ali nisam cuo nista o tome u skorije vreme.
Čkoda je Simply clever.
Ameri niti su Simply niti su clever….
Tamo možda prođe Koreja i sl.
Nasilno i glupo
„Simply“ jeste, „clever“ nije.
Verovatno su zato uspeli da odu na mesec…
Škoda Felicija iz 1960 je imala motor napred kao o drugi modeli kao oktavija. Motor nazad poceo tek 1966 u kasnijim modelima Škoda MB
Meni lično nije ništa ružnija ili ljepša od većine auta iz tog vremena.Za razliku od Zastave koja je čitav život sklapala licencne Fiate, Škoda je uvijek bila ozbiljan proizvođač sa sopstvenim razvojem modela.
To što su oni ušli u SAD može se samo okarakterisati kao pokušaj. Dok se Jugo zapravo prodavao, sa mrežom dilera i servisa. Iako se na kraju to nije završilo srećno, Škodin pokušaj koji se ovde pompezno predstavlja kao prvi ulaz u Ameriku je spram Juga čista smejurija. Da prosečnog Amerikanca pitate koji je auto ova Škoda sa slike, verovatno niko ne bi imao pojma šta je u pitanju, dok bi Juga verovatno većina ljudi prepoznala.
Takodje drugacija vremena. Tokom 1960-ih godina je bilo jako malo stranih automobila u Americi. Dok se Yugo pojavio u prodaji u Americi bas u vreme kada su stranci postali kul. Ni Toyota nije imala uspehe u Americi tokom 1960-ih godina.
Trebalo je da probaju opet sa Felicijom, ali, onom sa 1,9 SDI 😊
Meni licno ova Skoda lici na mini verziju mnogih americkih automobila iz tog doba, narocito kabriolet. Pa i njen prethodnik je predstavio, u mini pakovanju, look and feel americkih automobila iz tih godina. Izgleda da ni svi komunisti nisu isti.