AR test: DS3 E-Tense 156 KS

Ružno pače

Nakon Peugeota e-2008, Opela Mokke i Jeepa Avangera, a sve u iščekivanju Fiata 600, red je došao na DS3 E-Tense da nam pokaže šta zna i ume. Ovaj mali i šik SUV zapravo je prvi Stellantisov model koji je inagurisao novi elektromotor od 156 KS, koji sada koriste svi gore nevedeni modeli.

Do prošle godine, DS3 E-Tense bio je pokretan elektromotorom od 136 KS, koga je napajala baterija kapaciteta 50 kWh, uz autonomiju od skromnih 250 kilometara! Malo, premalo za jedan gradski SUV koji se uzima za nekakav premijum, s cenom od preko 40 hiljada evra.

Prepotentno za jednog mališana na muci da se nametne kupcima, koji su od samog pojavljivanja bojkotovali njegovu transformaciju. Podsećanja radi, prvi DS3, tada se prefiksom Citroen, žario je i palio francuskim tržištem između Između 2009. i 2016. godine. Tada je to bio šik gradski automobil u B segmentu, koji je postigao neočekivano velik komercijalni uspeh s preko pola miliona prodatih jedinica.

Alternativa popularnom Miniju, sav ulickan i bogato opremljem, uspeo je nametnuti se kao izvestan francuski premijum, poželjan u svakom pogledu. No, krajem 2018. godine biva zamenjen malim krosoverom, posve logična odluka ukoliko se uzme u obzir njihova popularnost u poslednjih desetak godina.

Nažalost „pelcer“ se nije primio, da li zbog nesvakidašnjih formi novog DS3, koji je u međuvremenu postao zaseban brend, da li zbog (pre)visoke cene, đavo će ga znati!? Činjenica je samo da je potražnja slaba, verovali ili ne bratski Peugeot 2008 ima deset puta bolju prodaju! I ostali interni konkurenti, kao što su Opel Mokka i Citroen C3 Aircross imaju daleko bolju prođu, razlog da odgovorni pokušaju nešto uraditi.

Jer DS3 poseduje kvalitete koji nikada nisu uspeli izbiti u prvi plan, kao što su vozna dinamika, vrhunska oprema i rafiniran enterijer. Nažalost, sve to je palo u senku zbog previsoke cene i možda nekonvencijalnog izgleda, dokaz da orginalnost za sobom ne povlači uvek i komercijalni uspeh. Dohvatiše ga tako prošle godine dizajneri te mu podariše novu baroknu prednju masku i dupla LED dnevna svetla, nalik na veliki DS7, koja se preko izmenjenih branika spuštaju sve do donjeg spojlera.

Trebalo bi spomenuti  i do tada u segmentu neviđene farove Matrix Led, sada neizmenje forme ali veće efikasnosti. No tek kada se pogleda iz profila do izražaja dolaze nazovi „off-road“ atributi, kao što je povećano odstojanje od tla na bezmalo 20 cm.

E sad, ovo je ujedno i ugao iz kojeg DS3 ne izgleda ni malo elegantno, za uzvrat eksluzivnost mu je zagarantovana. Ne samo zbog „grbave“ forme, već i zahvaljujući detaljima u vidu specifičnih ručica na vratima. Zadnji deo je po ugledu na prednji masivan, što mu uz visoko podignutu svetlosnu grupu (ista forma ali sada tamnije staklo) i lažne „škrge“, daje robustan izgled.

Opšti utisak pokušava se poboljšati novim atraktivnim bojama i dvobojnom karoserijom, plus izmenjenim aluminijumskim naplacima. Paradoksalno, i dan-danas ovaj mali DS privlači poglede i interesovanje, koje se brzo ugasi kada počne priča o ceni? Bazična za najslabiji 1.2 Pure Tech/100 ks iznosi „okruglo“ 30.000 evra, dok bi za električnu izvedbu trebalo najmanje 41.300 evra!

Inače od kako je restilizovan DS3, izgubio je prefiks Crossback (dakle samo DS3), tako da na petim vratima nema više tog natpisa, već „DS Automobiles“.

BCBG

U Francuskom jeziku postoji skraćenca BCBG (bons chic, bon genre) što označava nekog ili nešto s ukusom i stilom. Upravo takav je enterijer ovog malog DS3-a, odgovorni su dali sve od sebe ne bi li ga ugurali u nazovi premijum segment.

Krenimo od prvog kontakta, dakle „kvake“, koja će razoružati i najveće skeptike. Čim se približi vozilu sve četiri automatski iskoče iz karoserije, ali ne naglo, već polako, sa stilom, da bi se isto tako uvukle u karoseriju po polasku! Po otvaranju istih, uočavam da su s unutrašnje strane obložena eko kožom (u šali bi rekli od zmije skajke).

Istu pronalazimo u izobilju i na centralnoj konzoli, u koju su integrisane nesvakidašnje komande, osetljive na dodir. Radi se o direktnom pristupu klima uređaju, satelitskoj navigaciji, telefonu, muzici… Sve kako se ne bi moralo „ulaziti“ u ekran od 10,2 inča, šmekerski postavljen odmah iznad.

U istom stilu je i 100 % digitalna instument tabla. Kao i kod modela zvanog DS7, može se personalizovati, odnosno promeniti grafika, no nekako mi upravo ona deluje najmanje prestižno, ekran je nedovoljno velik da bi impresionirao.

Kod električne izvedbe je blago modificirana, kako bi se ustupio prostor za ekonometar i podatke u vezi stanja baterije. Sva sreća predviđen je veliki „head up“ displej, koji projektuje brojne informacije na parče providne plasike (po startovanju motora izroni iz komandne table).

Stvar ukusa, ovakav enterijer ili obožavate ili ćete s prezirom reći kako se Citroen, pardon DS, opet glupira i eksperimentiše. Sama sedišta su lepo oblikovana, udobna i s dovoljno snažnim bočnim osloncima. U zavisnosti od završnog nivoa u kombinaciji su koža/alkantara/platno, odnosno u potpunosti od prave kože, s famoznom „pletenicom“ po sredini (pronalazimo je i kod DS4, DS5 i DS7).

Upravljač je identičan kao kod velikog DS7-a, no u želji da budu što orginalniji nalazim da su dizajneri „omanuli“, ima lepših i u okviru same grupacije Stellantis. Orginalne su i komande za električne podizače prozora, smeštene na konzoli između sedišta, s leve i desne strane ručice menjača.

Prvih par dana leva ruka ih mahinalno traži na vratima, uostalom ovakav raspored i pozicija poznata nam je iz ostalih DS-ovih modela. Pozicija za upravljačem je bez zamerki, oba lakta imaju dobar oslonac. Ispod desnog je ujedno i boks solidne zapremine.

U prednja vrata uspravno staju flaše od 1,5 lit, ali tada pokrivaju ručicu za otvaranje istih. Navedimo i plato za bezkontaktno punjenje smarfona, kako to i priliči jednom pretendentu na premijum segment. U tom cilju DS je „napucao“ svoje čedo svim što postoji u arsenalu grupacije, nema valjda nijednog elektronskog pomagala koje je zaboravljeno, računajući i sistem za poluautonomnu vožnju.

Naš DS3 samostalno koči i ubrzava, plus poslušno ostaje u svojoj traci. Nepotrebno je dakle zamarati vas nabrajanjem, posvetimo se malo više prostoru na zadnjoj klupi i prtljažniku. Već samo prisustvo zadnjih vrata evidentno olakšava pristup, no raspoloživ prostor je skroman, posebno u poređenju s bratskim Peugeotom 2008.

Ponovimo još jednom, platforma na kojoj postavljen DS3 je zajednička, ali je dužina vozila ograničena na skromnih 4,12 m. Zahvaljujući visoko postavljenim i snažno izdubljenim prednjim sedištima kolena putnika ne udaraju u naslone, ujedno stopala se mogu zavući ispod njih.

Plafon je dovoljno visok, no kako su staklene površine skromne (panoramik krov nije predviđen ni uz doplatu), osećaj stešnjenosti je pojačan. Nervira i nedostatak prostora za sitnice, dok je odsustvo USB priključka danas neoprostivo.

Prtljažni prostor od 350 litara je skroman, ukoliko je za utehu, nije ništa izgubio od zapremine kod električne verzije. Nažalost, utovarni prag je veoma visok, a obarenjem naslona ne dobija se potpuno ravna površina. U dnu nema mesta za rezervni točak (samo pribor za krpljenje guma s malim kompresorom), kao ni za odlaganje dva kabla za punjenje, te su ovi smešteni u za to predviđenu torbu.

Ista priča

Kako bih „rentabilizovao“ deplasmane često se organizujem tako što istovremeno ostavljam i preuzimam test vozila, kao u slučaju Jeepa Avangera i DS3 E-Tensea. Na istom parkingu u fabrici Stellantisa zamenih prvi navedeni drugim, uštedevši tako pola dana za odlazak i povratak.

Jer dotična fabrika nalazi se na bezmalo 50 kilometara od moje kuće, važna stavka kada se radi o električnim vozilima. Na taj način odmah mogu proveriti njihovo ponašanje na putu i pre svega potrošnju na autoputu, koja je u ovakvim uslovima poražavajuća za sva električna vozila.

Autonomija se topi kao sneg na suncu, potrošnja ne silazi ispod 22-23 kWh, pa i znatno više ukoliko se prebaci autorizovana brzina. Sva sreća te je po ugledu na ostale modele kuće baterija od nedavno kapacitetnija, a elektromotor snažniji i ekonomičniji, tako da se ovaj DS3 može pohvaliti autonomijom od oko 400 km, koliko je i pokazao putni računar po preuzimanju vozila.

Naravno u modu Eko, koji „izduva“ motor na 82 KS (180 Nm), dovoljno za deplasiranje, ne i uživanje. Jer proizvođač navodi znatno veću snagu od 156 KS, da ali isključivo u programu nazvanom Sport. U standardnom režimu, kao i ostala braća razvija 109 KS, uz maksimalni obrtni moment od 220 Nm.

Motor se napaja litijum-jonske baterije kapaciteta 54 kWh, rekao bih prava mera za jedan mali gradski SUV, koji nema pretenzija da se otisne na put oko sveta. A kada bi ga trebalo napuniti, za to su predviđena dva kabla, jedan za standardnu mrežu od 220 V, kada treba minimum 16 sati.

Može i brže ukoliko se instalira takozvani Wall Box od 7,4 kW, kada punjenje traje 8 h, odnosno 5 h za trofazni od 11 kW. Kao i gore spomenuti Jeep Avanger i DS3 E-Tense ima keca u rukavu, na punjačima s jednosmernom strujom može da prhvati snagu punjenja od 100 kW, u tom slučaju računajte do pola sata kako bi se baterija s 15-20 % kapaciteta napunila do 80 %.

Problem nije više pronaći ih, u Francuskoj i drugim razvijenim zemljama EU, u infrastrukturu se bez prestanka ulaže, već je u pitanju cena punjenja, posebno kada je radi o snažnim punjačima na autoputu, gde je punjenje često skuplje nego kada se vozi na fosilno gorivo.

Prosečna potrošnja za vreme test vožnje iznosila je oko 16 kWh, nešto više od Jeepa Avangera, što se može prepisati drugačijim formama i pre svega većoj upotrebi grejanja. Po pitanju ponašanja na putu samo pohvale, osim što je siguran DS3 je i savršeno udoban.

Ne bi trebalo zabraviti da se radi o malom krosoveru, pa još i Citroenu u duši, samim tim sposobnost upijanja nepravilnosti na putu je impresivna. Bilo kako bilo, DS3 je automobil prošlosti, u poređenju s ostalom braćom prvi je stupio na scenu i prvi će s nje sići.

Nakon punih pet godina očigledno nije ispunio očekivanja, naslednik je naveliko u pripremi i posve je sigurno da će biti 100 % na struju, DS se već proklamovao kao brend koji će se ubrzo totalno elektrifikovati. Drugo, poznato je i da će naslednik odustati od SUV koncepcije, za sledeću generaciju od 2025. godine, DS3 postaje klasičan električni hečbek, pa još i sa sportskim ambicijama. Živi bili te ga videli i vozili.

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	PerfoRmanse i ponašanje na putu, punjač od 100 kW, udobnost, luksuzna unutrašnjost, oprema
	Loše strane:
	Cena, potrošnja na auto putu, raspored i pozicija prekidača i tastera, model na kraju životnog puta

(1058)