Izveštaj: Emisije izduvnih gasova motora su mogle pasti za preko 30% da nije „SUV-ovskog“ trenda
Emisije izduvnih gasova motora su imale šansu da budu smanjene za više od 30 odsto između 2010. i 2022. da su vozila ostala iste veličine, navodi se u izveštaju.
Umesto toga, veličina prosečnog automobila je porasla kako je trend za SUV vozila uzeo maha, što znači da je globalna godišnja stopa smanjenja energetskog intenziteta lakih vozila (light-duty vehicles – LDV) u proseku iznosila 4,2% između 2020. i 2022. godine.
Izveštaj Globalne inicijative za ekonomičnu potrošnju goriva (GFEI) pokazao je da SUV-ovi sada predstavljaju većinu prodatih novih automobila (51%), a prosečna težina LDV-a je dostigla najviši nivo od više od 1,5 tona.
Automobili takođe postaju sve veći, a prosečna čeona površina novog modela dostiže 4,2 m2. Automobilske kompanije intenzivno prodaju SUV-ove i krosovere jer obezbeđuju najveći profit – prodaju se po vrhunskim cenama, ali imaju proporcionalno niže troškove proizvodnje.
Autori izveštaja su pozvali vlade da postave ograničenja na veličine vozila kako bi preokrenule trend SUV-ova.
Šila Votson, zamenica direktora fondacije FIA, dobrotvorne organizacije za životnu sredinu i bezbednost na putevima, rekla je: „Povećavanje veličine vozila je ogroman problem koji ugrožava mnoge aspekte održive mobilnosti, od klime do bezbednosti na putevima. Ovaj izveštaj pokazuje da se moramo udaljiti od ovih mega-vozila ako želimo da postignemo cilj GFEI da udvostručimo efikasnost automobila do 2030. godine. Veličina vozila je važna – a u ovom slučaju veće definitivno nije bolje”.
Smanjenje emisija podstaknuto je uvođenjem električnih vozila (EV), koja su dostigla 15% tržišnog udela u prošloj godini. U izveštaju se takođe navodi da su tržišta sa snažnim rastom u ovoj oblasti, kao što su Kina i Evropa, imala najveća godišnja poboljšanja energetske efikasnosti od blizu 6%. Severna Amerika, koja ima nižu zastupljenost električnih vozila na tržištu, zabeležila je godišnju stopu poboljšanja od samo 1,6%.
Dan Sperling, osnivač Instituta za studije saobraćaja na Univerzitetu u Kaliforniji, Davis, rekao je: „Preokretanje trenda ka većim i težim vozilima ključno je za postizanje održivije mobilnosti. Ovo važi i za električnu mobilnost, kako bi se tržište električnih vozila učinilo pravednijim i inkluzivnijim – i kako bi se smanjila potreba za kritičnim mineralima i više električne energije.”
Autori izveštaja takođe pozivaju na ulaganje u obnovljive izvore energije, ukidanje subvencija za fosilna goriva, cene ugljenika, propise o minimalnoj primeni punjenja EV i finansijske instrumente dizajnirane da olakšaju pristupačan pristup električnim vozilima.
AutoRepublika
(338)
Prije nekoliko mjeseci ja ovde u komentarima pisao o promasenosti koncepta SUVova pa me napadose mnogi. Clanak bio o nekakvom preraslom BMWu.
Jbg Bole, sviđaju se ženama! Barem kod nas u Hr je to najvažnije…🙄
Mene ucili odprilike: kad sjedne u auto, to je to…posao je uglavnom zakljucen. Al do tada uglavnom auto i ne vidi 😁
Svi mi smo kroz godine života naučili da su trendovi koji nam se nabacuju zapravo komercijala od koje uglavnom samo proizvođači imaju vajde. Da, SUVovi su praktična vozila za povremene avanture van grada. ALI su se toliko omasovila, i kupuju ih većinom zbog popularnosti / trenda. Postala su statusni simbol. I uglavnom za gradske vožnje, kaže visoki im ivičnjaci… Veći motori, veća težina, veća čeona površina, naravno veća potrošnja. Standardan komentar je , šta je to litar dva, VREDI. Taj litar kada se pomnoži sa kilometražom, brojem takvih vozila… dobija se ogromna cifra. Umesto da se proizvođači koncentrišu na gradska… Pročitaj više »
Ima li neki sajt sa sistematizovanim podacima ovih čeonih površina ? Često tražim taj podatak, a ne uspem uvek da ga nadjem. Tačno je, džaba tebi dobar koeficijent otpora vazduha, ako ti je „nedobra“ čeona površina. Opet, koliko ja kao laik znam, čeona površina i koefcijent otpora vazduha utiču proporcionalno na silu otpora vazduha. Drugim rečima, ako napraviš novo vozilo (SUV) koji ima koeficijent sile otpora vazduha koji je niži za 20% u odnosu na neko staro ne-SUV vozilo (npr, sa 0,31 otprilike ga spustiš na 0,248 ), ali taj stari ne-SUV za taj isti procenat ima i manju čeonu… Pročitaj više »
Hvale se manjim koeficijentom otpor vazduha, ali ne spominju masu, čeonu površinu. Veličinu pneumatika..
Danas se koef otpora vazduha razlikuje na drugoj decimali.
A reperna površina voziila znato različita.
Pri tome, terenci imaju značajno uvećane druge otpore, kao, otpor kotrljanja zbog tipa i veličine pneumatika, otpore u transmisiji, a posebno inercijalni otpori, veličine zamajnih masa, težine vozila, itd.
Razlike su ogromne, to jeste u proseku tačno ovako kako su švabe sračunale.
I taj luksuz bi trebalo oporezovati.
I to domaćinski.
A posebno, što zauzimaju javne površine, parkinge, saobraćajnice, zato što su nebezbedniji po okloiniu.
Ovaj trebd SUV-ovski, a po gradu, treba hitno da se destimuliše.
Sve se slažem. Nisam bio pomenuo to oko otpora transmisije, mada odavno pretpostavljam da AWD pogon „guta“ dodatno oko pola litra na 100 km/h, što je ( da „lupim“) bar oko 10-12 gr CO2 po 1 km. Nije mi jasna politika dimenzija pneumatika, ni po pitanju colaže, ni širine. Šta se tehnički dobija (ali, zaista dobija ) ako ti umesto točka od 20“ staviš točak od 22“ ili 23“ ? Dobije se svakako guma sa manje mesa, bolje bočne stabilnosti, ali, šta još? Da li je zaista tolika tehnička benefit da ti umesto gume širine 235 staviš onu od 275… Pročitaj više »
Trend povecanja tockova je uglavnom u estetici na zalost. Svaka dalja prica o nekakvim „benefitima“ je samo suplje pravdanje hranjenja tastine i izgleda.
Nema veze, bitno da su izbacili rezervni točak, ipak je to 20kg tereta, ej!
Da se jave oni koji redovno učestvuju sa komentarima na ovom portalu a voze automobile SUV kategorije….
Ono sto mi najstrasnije ide na nerve, to je da kada se govori o ekologiji u centru zelenih napadaca uvek se nalazi auto! Niko od njih ne govori o tome da domacinstva ispustaju vise stetnih gasova nego kompletan saobracaj – drumski, recni i vazdusni! A sta se dogadja sa teretnim saobracajem? Koliku ceonu povrsinu imaju kamioni? Koliku tezinu? Zasto se forsira drumski transport a ne zeleznicki? Dalje, ti isti napadaci stanuju u kucama od cigle, cementa i celika a niko od njih ne spominje koliko energije trosi proizvodnja i transport tih materijala. Ti isti napadaci nose odecu koja je industrijski… Pročitaj više »
Kamioni imaju vecu ceonu povrsinu i vise zagadjuju al imaju svoju svrhu da dopreme robu gdje treba. Pruge nema do svakog coska planete, na kraju transportnog lanca je uvijek kamion (mada nebi bilo lose raditi na forsiranju zeljeznice za duge relacije). Kuce se grade od industrijskih materijala da bi se ppboljsala izolacija i time ustedilo na toplotnoj energiji i ljudi, toplokrvna stvorenja, mogla prezivjeti zime…i tako dalje.
Jedina svrha preraslih vagona na tockovima je duvanje ega vlasnika i masiranje njegovih jaja.
SUV, odnosno crossover, je trend koji se nece zaustaviti bez obzira sta zeleni fasisti uradili. Zabrana voznje po gradovima? Nema problema, nece se ici u centre. Ko ce da trpi? Biznisi. Nekretnine. Komercijalni prostor.
A šta ćemo sa desetinama ili stotinama hiljada tankera koji idu na najjeftinije i najprljavije gorivo to jest mazut? Oni izbacuju čađ u atmosferu i sveukupno gledano godisnje zagade bar hiljadu puta više nego svi automobili zajedno? I to nikome ne smeta bitno je da su troškovi transporta multikulti kompanija sto jeftiniji. Neka druga je pozadina sve te priče o zagađivanju.