Pre desetak dana smo odali počast čuvenoj legendi jugoslovenske i kasnije srpske automobilske industrije Yugu. Tog desetog dana novembra 2008. godine je poslednji primerak sišao sa proizvodne trake, čime je okončana karijera jednog od najpoznatijih automobila sa Balkana. Od 1980. do 2008. godine je isporučeno 794.428 primeraka, a više o tome možete da pročitate ovde.
Ali Yugo nije bio poslednji automobil napravljen pod logotipom Zastave u Kragujevcu. Ta čast je pripala popularnom Stojadinu i sići se sa pokretne trake 21. novembra 2008. godine.
Spomenućemo da se u to vreme proizvodio i model Florida, a njegova proizvodnja je okončana nešto ranije. Prodaja Stojadina se zaustavila na brojci od 1.045.458 primeraka, od čega je oko petina izvezena u države izvan nekadašnje Jugoslavije. To ga čini ne samo najpopularnijim modelom Zastave već zapravo jednim od bestselera iz cele istočne Evrope.
Zastava 101 je razvijena krajem šezdesetih godina prošlog veka kao odbačeni projekat Fiata. Doduše, nije celokupni automobil bio odbačen već samo njegovo izdanje u formi heča, pošto su se Italijani fokusirali samo na limuzinu. Stojadin je bio zasnovan na modelu Fiat 128, tada verovatno najmodernijem gradskom automobilu u celoj Evropi, pošto se mogao pohvaliti pogonom na prednje točkove, poprečno postavljenim motorom, nezavisnim ogibljenjem i s još mnogo toga.
Serijska proizvodnja će startovati krajem 1971. godine i jako malo toga će se izmeniti tokom narednih 37 godina. Većina isporučenih jedinica je stizala u konfiguraciji heča sa petoro vrata, ali je Zastava nudila i heč s troje vrata. Većinu je takođe pokretao 1,1-litarski benzinac sa 55 konjskih snaga, a kupac je mogao da dobije i čuveni 1,3-litarski benzinac sa 65 „grla“.
Firma iz Kragujevca je planirala da zameni Stojadina krajem osamdesetih godina, pre nego što se desila već poznata kriza na Balkanu, pa će nastaviti da živi u „klasičnom“ izdanju još dugo vremena.
Zastava je inače osnovana još 1853. godine, a sa automobilskom industrijom su se sreli u periodu između dva svetska rata kada su pravili kamione marke Ford za potrebe vojske. U posleratnom periodu je održan referendum, na kojem je 96% zaposlenih glasalo da se otvori fabrika za proizvodnju automobila, a 1953. godine fabriku je napustilo 162 primerka modela Willys Jeep.
Zastava je takođe održala i konkurs među stranim proizvođačima za kupovinu licence, a kandidati su bili Renault, Delahey, Fiat, Alfa Romeo, Rover, Austin i Willys. Posle kraće rasprave izbor je pao na Fiat, za čija se vozila činilo da bi najbolje odgovarala jugoslovenskom tržištu, ali i zbog veoma jakog komercijalnog programa. Prvi civilni model Zastave će postati Fiat 1400.
Masovna proizvodnja će uslediti početkom šezdesetih godina kada je debitovao model 750/850 ili kako je u narodu poznatiji kao „Fića“, a posle će stići Stojadin (101), Yugo i Florida. Do 2008. godine iz fabrike će da izađe preko 4,1 milion vozila, od čega je oko 650 hiljada jedinica izvezeno u 76 država širom sveta. Pored već poznate avanture Yuga u Sjedinjenim Američkim Državama, modeli Zastave su posebno bili popularni i u Egiptu, gde je lokalni proizvođač Nasr pravio mnoge modele pod licencom.
Većina modela je definitivno pokazivala godine još tokom devedesetih godina prošlog veka (sa izuzetkom nove Floride), ali teška ekonomska kriza u državi, i kasnije bombarodvanje fabrike u Kragujevcu su sprečili da planirana zamena stigne na vreme. Tek 2008. godine se u celu priču umešao Fiat i ponudio da otkupi 67% firme, dok je preostalih 33% vlasništva ostalo u rukama domaćih političara. Nekadašnja firma Zastava Automobili je prestala da postoji, a na njenoj bazi je nastao entitet po imenu Fiat Automobili Srbija.
I gde je onda poslednji Zastavin automobil? Voleli bismo da vam možemo reći, ali je njegova sudbina nepoznata. Pa sama priča je zapravo veoma zanimljiva i kolege iz novina Novosti su pre nekoliko godina napisali zanimljiv tekst na tu temu. Originalno je objavljeno da će poslednji Yugo i Stojadina biti kolekcionarski primerak zajedno sa još dosta drugih bitnih modela u istoriji Zastave, kao što su prvi i milioniti Stojadin, zatim trkačka izdanja Zastave 101, modeli sa ekspedicije Kragujevac – Kilimandžaro, rani primerci Fiće i Tristaća, prototip limuzinskog izdanja Floride i drugih.
Muzej je trebalo da ostane u delu fabrike gde su se modeli baš proizvodili, ali je taj deo firme pripao Fiatu. Vozila su poslednji put viđena 2013. godine i iako postoji tvrdnja da se nalaze u Fiatovom delu kompanije, drugi ipak veruju da su ih Italijani poslali pod presu.
Prošlo je petnaest godina, a imamo osećaj kao da je bilo juče… Sa Fiatom se u Kragujevcu nismo baš proslavili, a zanimljivu izjavu je dao jedan od zaposlenih tog dana kada je poslednji Stojadina sišao sa trake. Čovek je tom prilikom rekao da je „ovakav automobil idealan za našu državu gde su delovi jeftini i gde svako može da ga popravi, dok oni moderni automobili sa zapada jesu komplikovani zbog dosta elektronike“.
Sami zaključite da li je bio u pravu…
AutoRepublika
(9192)
Primitivna topolivnica koju je osnovao vozd Karadjordje za vrijeme prvog Srbskog ustanka je preteca zastave. To je i prva fabrika u Beogradu koja je 1853 izmještena u Kragujevac iz sigurnosnih razloga odnosno da se ne nalazi na samoj granici sa Austrougarskom. Fabrika je 1880-ih izmedju ostalog proizvodila najbolje puške na svijetu odnosno modifikovani Mauser-Milovanovic M1880. Za vrijeme prvog svjetskog rata komplet fabrika je rastavljena i prenesena u Njemacku odnosno ukradena. Njemacka se poslije rata obavezala da isplati ratnu odštetu za strasne štete koje je nanijela Srbiji u 1 svjetskom ratu a koju nije isplatila u cjelosti nego je isplatila koliko… Pročitaj više »