1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Škoda + Wartburg = ?
Zanimljivost dana: Škoda + Wartburg = ?

Zanimljivost dana: Škoda + Wartburg = ?

15.64K
29
Podelite sa prijateljima:

Ako bismo pokušali da se prisetimo koju asocijaciju nam je Škoda sugerisala pre nego što je Volkswagen preuzeo komandu nad firmom, to bi svakako bilo ono što podrazumeva nekoliko generacija čuvenog modela sa motorom pozadi. Daleko da je takva lista kratka, pošto je firma iz nekadašnje Čehoslovačke imala dosta modela sa takvom konfiguracijom, ali prvi koji se prodavao u velikim brojevima je bio 1000/1100 MBX.

Debitovao je 1964. godine i pružao je motor pozadi i pogon na zadnje točkove, što je u svoje vreme bila popularna konfiguracija (setite se samo Volkswagena Bube).

Nasledio ga je 100/110 i zadržao je većinu mehanike uz značajno moderniji stil. Ovaj automobil će postati prva Škoda koja će privući više od milion kupaca, a sa proizvodnih traka će silaziti sve do 1977. godine. Do tada je došlo do velikih promena u automobilskoj industriji i odjednom je postalo popularno pružati motor napred i pogon na prednje točkove. Nisu svi pratili takvu strategiju, posebni oni modeil u premijum klasi, ali za male gradske četvorotočkaše, takvo nepisano pravilo je bilo „sveto“.

Tako je barem funkcionisalo u onim imućnijim državama gde su firme poput Volkswagena, Forda i Renaulta imale finansijske mogućnosti da razviju takve modele, ali u komunističkom bloku situacija je bila sasvim drugačija.

Škoda je važila za najinovativniji brend iza „gvozdene zavese“ i radili su na zameni za model 100/110 još od ranih sedamdesetih godina prošlov veka. Takav automobil je trebalo da pruža motor napred i pogon na prednje točkove, a čelnici su zatražili od vlasti u Moskvi da odobri licencu.

Međutim, dobili su negativan odgovor uz „objašnjenje da ne postoje finansijske mogućnosti“, mada mnogi izvori kažu da vlasti Sovjetskog Saveza jednostavno nisu htele da dozvole da Škoda ima moderniji vozni park nego njegovi domaći brendovi.

Na kraju je izbor pao na odluku da se ponovo osveži spomenuti 100/110, ali je za utehu naređeno da inženjeri Wartburga pripomognu u razvoju. Krajni rezultat je trebalo da bude u vidu modela koji bi se prodavao pod značkom Škode i Wartburga. Firma iz Istočne Nemačke je na kraju odustala i nastavila da proizvodi svoj model 353, što je označilo da je novitet debitovao samo pod oznakom Škode. Zvao se 105/120 i u serijsku proizvodnju je ušao u avgustu 1976. godine.

Ruku na srce, kada znamo koliko su finansije bile skromne, novitet i nije bio loš automobil. Zadržao je platformu prethodnika i generalnu konfiguraciju, ali je dodao dosta modifikacija na račun udobnosti, bezbednosti i same završne izrade.

Primera radi, hladnjak se nalazio napred dok se rezervoar nalazio ispod zadnjih sedišta. Stil je takođe bio moderan i odlično se uklapao u vremena kada je debitovao. Ponuda se delila na bazni 105 i pokretao ga je 1,0-litarski benzinac sa 45 konjskih snaga, dok je bolje opremljeni 120 imao 1,2-litarski benzinac sa 49 „konja“ (54 „grla“ nakon 1977. godine).

Jedini menjač je bio četvorostepeni manuelni. Oni bolje opremljeni modeli kao što su LS i GLS su pružali četiri fara napred umesto standardna dva, a veliku razliku smo mogli da uočimo i u enterijeru sa modernijom kontrolnom tablom. Model 120 je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 150 km/h dok je bazni 105 bio za 20 km/h sporiji.

105/120 je bio jedan od najčešćih automobila iz istočne Evrope i na zapadu, a posebno je bio popularan u Velikoj Britaniji gde smo ga mogli videti pod imenom Estelle. Domaći mediji su hvalili ponuđeni prostor, kočnice i praktičnost, ali su imali primedbe na račun zastarelog ogibljenja u ekstremnim uslovima vožnje.

Međutim, takođe su spomenuli da vozač to neće ni osetiti u „normalnoj“ svakodnevnoj vožnji i da je 105/120 svakako odlična kupovina. To se posebno moglo videti kada pogledamo cenu od tek 1.549 funti. Radi poređenja, Reliant Robin na tri točka (čuvena žrtva Mister Bina) je bio za 12% skuplji, a čak i Fiat 126 („Peglica“) je koštao 50 funti više. Škoda će vremenom da pruži kombinaciju stilova, mehanike i opreme na svim konfiguracijama modela 105 i 120.

U ponudu je dodat i kupe pod imenom Garde 1981. godine. Bio je ništa više nego 120 LS sa dvoje vrata, produženim krovom i moćnijim od dva motora. Nije se prodavao u velikim brojevima, ali njegov naslednik Rapid svakako jeste. Većih promena u baznoj ponudi nije bilo sve do 1984. godine, kada je 105/120 dobio svoje prve i jedine dizajnerske promene.

Generalni oblik školjke je opstao, ali su obe svetlosne grupe bile veće. U ponudu je takođe dodat i bolje opremljeni model 130 (uz spomenuti Rapid) sa 1,3-litarskim benzincem i 58 konjskih snaga kao i petostepeni manuelni menjač. 130 je doneo i preko potrebne modifikacije na račun ogibljenja i pomogao je firmi iz Čehoslovačke da ostvari još veći uticaj u zapadnoj Evropi.

Kasnije ćemo da vidimo i Škodu 135 i 136 sa još moćnijim 1,3-litarskim benzincem i 58 (135), odnosno 62 konjske snage (136) što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 160 km/h. Spomenućemo da se ovaj automobil takmičio i u reliju, a jedan od primeraka je bio spremljen za čuvenu Grupu B. Nikada nije uspeo da pokaže svoje znanje pošto je grupa ugašena pre nego što je bio spreman.

Dok će 105/120/130/135/136 zabeležiti veliki komercijalni uspeh, njihova potrožnja je naglo opala nakon što je Škoda predstavila model Favorit. Ovaj heč je doneo preko potrebni pogon na prednjoj osovini i motor postavljen napred, pa je krao prodaju, a Škoda je vremenom ugasila većinu konfiguracija i ostavila samo one bazne.

Poslednji primerak će sići sa proizvodne trake 1990. godine u gradu Mlada Boleslava. U periodu od 1976. do 1990. godine je prodato 2.013.695 primeraka od čega je polovina otpala na Škodu 120. Najmanje popularna je bila Škoda 135 za koju se odlučilo tek 1.020 kupaca.

Do tada je naravno došlo do velikih promena u Evropi i komunizam je krenuo da pada, a Škoda je dobila dosta ponuda sa zapada, od čega je izabrala onu Volkswagena.

To je priča za neki drugi put i sigurno ćemo je ispričati. Poslednja Škoda sa motorom postavljenim pozadi je otišla u istoriju kao najpopularniji model brenda do tog momenta i ako ništa drugo, prodati preko dva miliona primeraka (od čega mnoge na zapadu) je svakako brojka za poštovanje.

Zoran Tomasović

(15639)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

29 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Balkanboj

Na tren sam pomislio, sudeći po naslovu, da je Škoda probala da napravi automobil sa ultra zastarelom tehnologijom Wartburga uz kamionsku šasiju i dvotaktni motor napred… Užas jedan…

S obzirom da Škoda nije proizvodila automobila po nečijoj licenci, ti modeli sa motorom pozadi su bili odlični kada se uzmu u obzir sva ograničenja komunizma i Ruske kontrole.

BB

Ne razumijem jedan detalj u cijeloj priči, sovjetska kontrola nije dozvolila Škodi pogon nanprednje točkove a dozvolili su zajednički razvoj sa Wartburgom, koji je već imao u svom portfoliju automobil sa prednjim pogonom (i to daleko prije većine zapada i istoka)… kako su njima dozvolili… 🤔

Matija

Zahvaljujuci „kamionskoj sasiji“ Wartburg je bio veoma robustan auto, koji je u vreme kada su drugi „umirali“ od rdje, trajao duze.

Kitittelj

Istu ovakvu belu 120L je kupio moj otac 1986. i bas smo se sa njom fino vozili🙂.

BB

Moj stric je imao žutu 105L, jedna od prvih koja je došla u bivšu Jugu… Čuvao je kso oko u glavi, za razliku od mog oca koji je Pezejca trošio maksimalno…

Ostala je na parkingu na Alipašinom polju,a stric sa kesom u rukama izašao iza transportera UN…

Zoca

S obzirom da su boljsevici u SSSR radili na Fiat tehnologiji ,Cesi su bili inovativni.A prodavala se Skoda i u Francuskoj solidno,da se videti u filmovima.Nemackoj takodje.

M M

Zoki, pričaš bajlke da je SSSR sputavao Skodu da modernizuje 120-ticu. Škoda koliko je znala toliko je i napravila, to jeste prepakovala već viđeno. I nisu oni tada ni bili za bolje, a uzrok i jeste finansijske prirode. Čehoslovačka jeste bila sirotinjska zemlja, pa ulaganje u razvoj novog automobila, koji je zahtevao i izmenu zastarelih fabričkih linija, traka, alata, pogona, nije dolazio u obzir. Pitanje je koliko su za to i bili spremni. A to pokazuje kasnija Felicija, koja je razvijena pod okriljem VW grupacije, gde je ostao stari motor, i dodat 1,9 dizel iz VW-a. Nešto manju transformaciju je… Pročitaj više »

Saša

Od tog zastarelog dvotaktnog wartburga koji i dalje imam (115000km, prva boja, 1986godište, TNG atestiran) planiran je novi wartbrg koje je na kraju posato ipak Insignia. Pogledajte svetlosne grupe u gepeku Insignije karavan koje se pale prilikom otvaranja petih vrata.

Zoca

Jeste bio zastareo ,ali najkvalitetnije vozilo u Varsavskom paktu.Ne mogu da kazem istoka Evrope kad Nemacka to nije .Vrata se zatvaraju kao na sefu,za razliku od Zastavinih vozila.

Matija

Zahvaljujuci „kamionskoj sasiji“! 🙂

Matori

Favorit si preskočio.

M M

Jesam preskočio Favorit. To je zaista bo veliki napredak kod Skode. I Favorit je bo dobar auto. To je bio vesnik novog doba u istočnom bloku, kraj bede, početak investicija i vesnik pada berlinskog zida
Felicija je za osnovu imala upravo Favorit-

BB

Kad je pao Berlinski zid, nas je snašao početak bijede…

Zoca

Majskim prevratom.A sa strane organizovanim ..I jos ne zavrsava.

M M

Jeste, naveo sam u prvom komentaru baš to.
Dok jednom ne smrkne, drugom se ne razdani.
Mada je i kod nas bio polumrak.

Zoca

Imas Skoda muzej pogledaj,bilo je pokusaja.

Yankee

Jedan od poznatijih je bio Skoda 720. Razvijan krajem 1960-ih i pocetkom 1970-ih godina.

comment image

M M

Nisam znao da je „ovo“ postojalo.
Isti točkovi i ratkapne kao na 1000MB i 100-110L, kao i na prvim verzijama 105 – 120L

BB

Ovo je super limuzina. Kako nije u tekstu?

Yankee

Bice posebna prica o njemu.

Bungi

Škoda je uvijek bila solidan auto a češki inžinjeri jedni od najboljih.Škoda je pravila najkvalitetnija auta unutar istočnog bloka. SFRJ i Zastavu, koja je uvijek montirala neku italijansku licencu, ne računam u ovu priču.

Vladimir Kolarević

Moj pokojni deda,je ’86 godine kupio novu 105…evo ja je još vozim svaki dan na posao,izgleda malte ne kao nova.Veliki pozdrav!

mare

Istorija fabrike Škoda je mnogo duža nego istorija varšavskog pakta i pre svega slavnija.Što se tiče nase Zastave moglo je to da bude bolje i velika nepravda sto bise ne postoji.

BB

Pa i Zastava je počela svoju priču mnogo ranije, još kao topolivnica…

Rikošet

U ono vrijeme je imala rashladne tečnosti kao danas neki W12 motori…

BB

Moj stric je govorio da ide više permanta u nju nego u Fapa 18

Trpimir

Koliko godina ima autor teksta? Kakva je to strašna greška vezana za Mister Bina, on je vozio Minija, a Robina su vozili Del i Rodni u ‘Mućkama’.
Ne bih tupio poput ostalih da li je istina da je bilo para ili nije bilo para, nije ih bilo, a da li ih je moglo biti da su Sovjeti, nemam pojma, nije ni bitno, na kraju su napravili sirotinjski Favorit sa modernom koncepcijom i katastrofalnom izradom u svakom smislu koji važi da nije bio loš auto, dok je radio barem, he he….

Yankee

Niko nije rekao da je Mr Bean vozio Robina vec da je Robin bio zrtva Mr Beana (zapravo je bio Reliant Regal).
I u Muckama nije bio Robin vec Reliant Regal.

Petar

Realno, lep auto za to vreme. Ako ga uporedimo sa zapadnim autima iz tog vremena, u manjem je zaostatku bio nego današnja škoda. Danas škoda kao brend je na jedan podmukli način predstavljen i plasiran kao niža klasa, (u odnosu npr. na vw, a to je ustvari kako nemci gledaju na istočne narode, pa i čehe, kao na nižu klasu-rasu.