Zanimljivost dana: Lamborghini Canto kao prekretnica u istoriji razjarenog bika
Canto nije naziv koji je poznat u automobilskoj industriji, ali je njegova priča redefinisala Lamborghini i stvorila novu eru za ovaj brend.
Daleke 1995. godine Lamborghini je započeo rad na projektu automobila koji je trebalo da zameni legendarni, ali ostareli Diablo, sve to pod kodnim nazivom L147. Ideja je bila relativno pragmatična: zadržati osnovu postojećeg automobila, ali ga unaprediti snažnijim V12 motorom i modernijim dizajnom koji bi mogao da svrsta Lambo na čelo novog doba superautomobila.
Za dizajn je prvobitno bio zadužen čuveni Marselo Gandini, autor mnogih ikona Lamborghinija, ali je njegov predlog odbijen kao previše nezgrapan i zastareo, tražila se svežija ideja od one koju je imao Gandini. Umesto toga, prednost je dobila italijanska kuća Zagato, koja je u tom trenutku bila među retkima sa iskustvom u digitalnom dizajnu putem CAD/CAM tehnologije.
Rezultat je bio model koji je kasnije postao poznat kao Canto – ekstremno neobičan automobil, sa ogromnim usisnicima koji su dominirali zadnjim delom karoserije. Ti usisnici nisu bili samo estetski eksperiment, već direktna posledica tehničkog ograničenja: limitirani budžet za razvoj novog vozila podrazumevao je da ne postoje finansijska sredstva za relokaciju hladnjaka iz Diabla, te su inženjeri bili primorani da povećaju protok vazduha kako bi rashladili snažniji motor.
Do 1997. godine, prototipi su već testirani na stazi Nardo, ali i na drumovima, a u javnosti se pojavio i naziv – Canto. Sve je ukazivalo na to da Lamborghini ima spremnog naslednika za Diabla.
Međutim, ključni preokret dolazi 1998. godine, kada Audi, deo Volkswagen grupe, preuzima italijanskog proizvođača. Nova uprava odmah preispituje projekat i pravac u kojem se kreće. Iako je razvoj nastavljen, uz povećanje snage motora i pokušaj ublažavanja kontroverznog dizajna, problemi su ostali – naročito u vezi sa hlađenjem većeg 6-litarskog V12 agregata.
Situacija kulminira neposredno pred planiranu premijeru na ženevskom auto-salonu 1999. godine. Uprkos zvaničnoj najavi, model nikada nije prikazan. Prvi čovek Volkswagen grupe, Ferdinand Pih, imao je druge planove. Naime, za njega je Canto bio promašaj. Smatrao je da automobil nema dovoljno karaktera ni vizuelne upečaljivosti koja se očekuje od Lamborghinija. Nešto kasnije ispostavilo se da je Pih bio u pravu jer su Italijani kasno dobili rezultate ankete koju su sproveli među kupcima Diabla kojima je prikazan Canto – ocenili su ga negativno.
Umesto pokušaja dorade Canta, doneta je radikalna odluka: razvoj potpuno novog modela „od nule“. Tako nastaje čuveni Murcielago, predstavljen 2001. godine kao prvi Lamborghini u potpunosti razvijen pod Audijevim vlasništvom.
Murcielago je doneo ogromne promene. Pokretao ga je 6,2-litarski V12 motor sa oko 580 ks, evolucija legendarnog agregata koji vuče korene još iz 1960-ih, ali značajno unapređen novim tehnologijama poput promenljivog upravljanja ventilima. Automobil se značajno oslonio na upotrebu kombinacije čelika i ugljeničnih vlakana, te je bio znatno čvršći u odnosu na odlazećeg Diabla i standardno dolazio sa pogonom na sva četiri točka.
Vizuelno posmatrajući, dizajner Luk Donkervolke pogodio je ono što Canto nije uspeo – agresivnu, ali čistu i modernu formu. Jedan od najprepoznatljivijih detalja postali su aktivni zadnji usisnici vazduha koji se podižu kada je potrebno dodatno hlađenje, elegantno rešavajući problem koji je kod Canta bio prenaglašen i estetski izuzetno sporan.
Murcielago je imao ogroman istorijski značaj: bio je prvi potpuno novi Lamborghini nakon čak 11 godina i početak ere stabilnosti i tehnološkog napretka pod nemačkim vlasništvom. Proizvodio se do 2010. godine u više verzija, uključujući LP640 i ekstremni SuperVeloce, sa ukupno nešto više od 4.000 proizvedenih primeraka.
Nasleđe Canta ipak nije potpuno nestalo. Njegov šestolitarski motor iskorišćen je za unapređene verzije Diabla, dok su određena ergonomska rešenja u enterijeru preneta u Murcielago. Sam projekat ostao je jedna od najpoznatijih „šta bi bilo kad bi bilo“ priča u automobilskoj industriji – simbol trenutka kada je Lamborghini, pod novim vlasništvom, odlučio da prekine sa kompromisima i redefiniše sopstveni identitet.
Četvrt veka kasnije, “razjareni bik” nastavlja da cveta pod upravom Audija, odnosno Volkswagen grupacije.
Đorđe Platiša
(295)
Djordje, hvala ti za veoma interesantnu pricu iz istorije Lamborghinija! Epizoda sa dizajnstudijom Canto je deo tuznog perioda Lamborghinija, kada je prelazio od jednog do drugog vlasnika, od kojih ni jedan nije znao sta tacno treba da uradi sa njim. Preokret dolazi kada je Audi preuzeo Lamborghini i kada se tadadnji sef korporacije, Ferdinand Pieh, umesao u njegov razvoj. Kratko i jasno, naredio je da se sve dotadasnje razvojne aktivnosti zaustave i da se krene ponovo od nule! Ne zaboravite da je Pieh inzinjer i veliki konstruktor. On je stvorio legendarni Porsche 917 koji je u svoje vreme pokupio sve… Pročitaj više »
„On je stvorio Audi Quattro koji je bio nepobediv na relijima“
Dok Peugeot 205 nije dosao. 🙂
Smena generacija. Era velikih automobila u relijima je prosla, doslo je vreme malih. Ali od Quattra samo sa 4×4 pogonom.
Inace, tema je Lamborghini, nemas nista pametnije da kazes?
Još nisam naišao na Zagato kreaciju koja mi se sviđa.
Ha, ha, ha, moj si covek! Zagato je uvek bio „zaduzen“ za karikature! Pitam se, kako je uopste mogao tako dugo da se odrzi kao dizajner? Osnovao je i svoju skolu za dizajnere!
Zagato je uvijek bio neki Pablo Pikaso u autodizajnu, ružan ali ipak orginalan.
„ružan ali ipak orginalan.“
Pazi u pravu si! Ali koja je vrednost te originalnosti?
Mnogi netalentovani dizajneri drze se ovog principa jer nisu sposobni da stvore nesto lepo i originalno. Ista situacija vlada ne samo u autodizajnu vec u celoj umetnosti!
Na slici je dizajnstudija Cizeta koju je izradio licno Gandini 1985 godine, kao predlog za naslednika Diabla. Po mom misljenju, ova studija je s pravom odbijena, Gandiniju je ovde totalno ponestalo inspiracije. Ne samo da ne sadrzi ni malo one dramatike i perfekcije koju je imao Countach, vec deluje krajnje amaterski!
Ovaj svemirski dizajn, Lamborghini je zamijenio klasičnim, sportskim, kod Diabla.Šteta što tada nije imao hrabrosti kao jedan Citroen.Ako ćemo pravo, Između ovog svemirskog izgleda i onog potpuno običnog kod Diabla, Cizeta Moroder v16 je „ono između“, prava kombinacija.
Kako se razvijao Lamborghinijev dizajn.
Ovo je Miura, 1966 – 1975. To je auto koji je otvorio novu eru u gradnji sportskih automobila – supersport! Koren njenog dizajna je u 60-tim godinama. Dizajn je veoma emocionalan i estetski perfektno izbalansiran. Deluje veoma dinamicno ali ni malo agresivno. Ispod ove suptilne „odece“ krije se mocna tehnika koja je u stanju da drzi korak sa mnogim danasnjim sportistima!
Ovo je Countach, 1974 – 1990. Baza njegovog dizajna nema vremensku definiciju – jer je inspirisan iskljucivo tehnikom! Vec na prvi pogled je jasno – to je masina za voznju. To sto je uzput jos i lep izgleda da je sporedno. Ovde nema ni trunke od one Miurine romantike – oblik karoserije definisan je ostrim linijama i glatkim, skoro ravnim povrsinama. Svi detalji na njegovoj karoseriji imaju svoje tehnicko opravdanje: – potrebna su na prosirenja blatobrana za tockove – tu su u vidu ovih konstruisanih ramova. – Potrebni su nam otvori za hladjenje – tu su, bez pokusaja da se… Pročitaj više »
Ovo je Diablo, 1990 – 2001. Ono sto odmah pada u oci jesu zaobljene ivice i krive povrsine. To je posledica talasa „japanizacije“ u dizajnu, koji su doneli Japanci i zarazili Evropljane i Amerikance. Automobili su poceli da lice kao jaja, bio je to corsokak dizajna koji je strucnu publiku doveo do duboke depresije! Svi su se pitali da li odavde postoji izlaz? Krajem poslednje decenije proslog veka izlaz iz ovog dizajnerskog corsokaka pronasao je jedan mladi Fordov dizajner, koji je kreirao Ford Focus prve generacije, 1998 – 2004. On je vratio u dizajn ostre ivice i dokazao da se… Pročitaj više »
Ovo je Murcielago, 2001 – 2010, prvi model u reziji Audija.
Dizajn je baziran na Diablu ali uz pokusaj da se oslobodi zaobljenja i da se kako-tako vrati ona tehnicka ostrina Countacha. Tehnicki koncept ostao je nepromenjen: motor pozadi centralno i uzduzno, okrenut unazad, menjac izmedju sedista i sada dodatni pogon na prednjoj osovini! To je doprinos Audijevog Quattro koncepta. Ovo je tek pocetak radikalizacije dizajna Lamborghinija, ono sto dolazi kasnije prevazilazi sve granice maste!
Ovo je Sian, jedna od novijih kreacija Lamborghinija, 2019 – 2022.
Pored serijskih modela, Lamborghini pravi i unikatne modele, cesto po porudzbini kupaca koji ne pitaju za cenu. Dizajn je toliko radikalan i futuristicki, moglo bi da se kaze da sadrzi holivudsku Sci-Fi dramatiku!
Ovo je jedna od brojnih individualnih kreacija po porudzbini. Osnovna forma, koja potice od Countacha, pokazala se kao izvanredno pogodna osnova za brojne varijacije na istu temu: „klin na 4 tocka“.
Ferdinand Pih – inženjer i unuk Ferdinanda Porsche-a. Kada je jedan majstor iz VW-a govorio da se u dizel motore ugradi turbo punjač i direktno ubrizgavanje, svi su mu se podsmevali. Govorili su mu da nije inženjer i da se ne meša u razvoj. Mučenik je bio ubeđen u ispravnost svojih ideja, pa je vanredno završio višu školu – Fachhochschule. Nakon nekoliko godina uspeva da plasira svoju ideju u VW-u. Veliki uspeh takvih motora na tržištu nije izostao, a onda je čuveni Pieh stao iza te ideje. Ovog majstora je poslao da vodi i uređuje stručne automobilske časopise, a ovu… Pročitaj više »
Direktno ubrizgavanje kod dizel motora prvi je uveo – FIAT. „Quattro pogon je bio primenjivan pre Audija u drugim markama automobila ali bez većeg uspeha.“ Poznato. Motor V10 kod Lamborghinija nije postojao pre nego sto ga je Audi kupio. V10 dosao je kao koncept iz formule 1. „A što se tiče Alfe, ni tu nebi mogao ništa bez drugih genijalnih ljudi.“ Naravno, sta ocekujes od jednog coveka – da sam razvija auto? Njegova genijalnost sastoji se u tome sto ume da definise pravi razvojni put! „Ferdinand Pieh, inženjer, veliki vođa i još veći lopov!!!“ Poznato je da je matori Ferdinand… Pročitaj više »
Lamborghini Galardo V10!!! Moj omiljeni auto. Pesma i brutalnost. Sport i poezija. Sve u jednome. Ali tada je Lambo bio italijanski. Nešto kasnije je ovaj motor dobio moje rešenje za daktivaciju cilindara. Njegovo ukidanje je tragedija i glupost što su u Audiju učinili. Iako sam bio srećan što je moje malo rešenje uopšte našlo primenu u nekom motoru, bio sam više kažnjavan nego nagrađivan. Ništa mi nije bilo jasno, dok nisam shvatio i proučio psihologiju vodećih i čelnih ljudi VW koncerna!!! Nema razmene ideja, to je moguće samo u specifičnim uslovima kao što je tada bila moja ideja. Što se… Pročitaj više »
Galardo je bio na trzistu od 2003 do 2013 godine, znaci u vlasnistvu Audija.
Tačno. Ja sam pogrešio.
Al je ipak Audi pokupio znanje italijanskih majstora za taj V10 motor.
Skraceni Lamborghinijev motor. 10 cilindara su u to vreme postali velika moda! BMW M5 imao je tada takodje V10!
Rolčo,
šta reče, ti kao nešto „radio“ na ovom V10 iz Lamba?? 🙂
Da ga hebem, ako si ga video uživo.
Eto ja ga povremeno provozam u Audiju R8 V10.
Živa je šteta što je taj auto nestao. Verovatno za mene najpoželjniji i naj naj, auto za vožnju za svaki dan. Nije kitnjast i čuven ko Lambo, a pravi ljubitelj automobila zna šta je-
I ceni ga izuzetan kvalitet, posebno motora
Naj naj auto na Svetu za mene
Dabome, radio ali na mercedesovom V6 sa 306KS (M276). Posle su ostali primenjivali to rešenje. Ali je ovaj mercedesov motor bio pionir.
U Galardu sedeo, al ga nažalost nisam vozio. Motor brutalan, ludilo…
Jeli MM, jel ima tvoj Audi R8 V10 na komandnoj tabli koja mu cilindarska strana radi a koja ne?
To ne znam. Znam veliki obrtomer u sredini, i šalta se na 8500, crveno 9000 rpm…. Jedino se toga sad sećam 🙂
Eno ga Lamborghini Huracan sa V10 motorom u vlasništvu italijanske policije prešao 358 000 km!!!
Šta radi visokoturažni atmosferac. 😃💪