Kako se Volkswagen kalio u A segmentu – zaboravljeni Lupo

Nemačkom brendu bilo je potrebno skoro dve decenije da nađe recept za uspeh u A segmentu. Cela priča počela je davne 1998. godine kada je na scenu stupio Lupo…

Lupo je predstavljen u Lajpcigu, u oktobru 1998. godine. Još sredinom poslednje decenije XX veka rukovodstvo Volkswagena shvatilo je da je uvećavanje gabarita modela Polo dovelo do toga da postoji praznina u gami ispod tog vozila.

Stoga je rešeno da se taj prostor popuni ponudom novog automobila koji bi bio smešten u A segment. Tada, kao i sada, ova klasa nije bila “prirodno okruženje” za neku nemačku marku, i tu su dominirali četvorotočkaši iz Italije i Francuske.

Lupo je dobio naziv po latinskoj reči za vuka (lupus), sve u skladu sa matičnim gradom Volkswagena – Volfzburgom. Zamišljen je kao idealno vozilo za eksploataciju u urbanim uslovima, o čemu svedoče i dimenzije – sa svega 3,5 metra dužine, mogao se komotno smestiti i na najkraća parking mesta u evropskim metropolama.

Iako Lupo definitivno nije bio ružan automobil, ovaj hečbek sa troje vrata nije bio naročito šarmantan. Šta više, ima onih koji smatraju da je njegov klon – Seat Arona, daleko estetski uspešniji model, iako su oba vozila delo Jozefa Kabana.

Već u to doba, u Volkswagenu su počeli da primenjuju taktiku deljenja platformi. Tako je Lupo dobio skraćenu arhitekturu A00 na kojoj je inače počivao veći Polo.

Nemački hečbek mogao je, makar teoretski, poneti četiri putnika. Prostranost u kabini bila je stran pojam za Lupo, za razliku od rivalskog Renault Twinga. Putnici u germanskom mališi morali su se spakovati u par rančića, jer je prtljažnik imao korisnu zapreminu od vrlo skromnih 130 l.

Sa aspekta moderne automobilske industrije izbor motora je potpuno nelogičan. Volkswagen je nudio benzinske agregate samo sa četiri cilindra, dok su trocilindraš u paleti bili u redovima dizelaša.

Dakle, brend iz Volfzburga naoružao je Lupo sa tri benzinska bloka zapremine 1, odnosno 1,4 i na kraju 1,6 litara. Naspram njih bila su tri dizel motora – trocilindarski 1,2 TDI i 1,4 TDI, kao i prastari 1,7 SDI.

Uprkos ambicijama Volkswagena u A segmentu, Lupo se nije pokazao kao dostojan protivnik rivalima sa druge strane Alpa. Tako je Volkswatenov mališa tokom karijere nakupio nešto više od 480.000 registracija, i otišao u penziju već 2005. godine, posle samo sedam godina na tržištu.

Najuspešnija godina za Lupo bila je 2000. kada je do novih vlasnika stiglo gotovo 98.000 jedinica. Primera radi, Twingo prve generacije je proveo na tržištu daleko duži period (u Evropi 15 godina), ali je bio i daleko uspešniji u komercijalnom smislu (2,47 miliona registracija samo na Starom kontinentu).

Nemci su pokušali da isprave greške koje su počinili sa modelom Lupo plasiranjem novog vozila u A segmentu. Naslednik je stigao u vidu Foxa, no ispostaviće se da VW na kraju ništa nije naučio iz priče sa Lupom…

Lupo 3L

Uprava iz Volfzburga je dugo bila opčinjena malom potrošnjom goriva kao imperativom. Tako je nastao pomenuti Lupo 3L, prvi serijski automobil koji je trebalo da ima nižu potrošnju goriva od 3 litra na prevaljenih 100 km.

Kako bi se omogućila ovakva mikro potrošnja dizela, u Volkswagenu su značajno izmenili Lupo 3L. Ovaj model koristio je agregat pod oznakom 1,2 TDI, a kako bi masa vozila bila što manja, pribeglo se ozbiljnoj dijeti.

Obilata upotreba aluminijuma omogućila je da masa ovog mališana iznosi skromnih 830 kg. Uz izmene i na karoseriji zarad boljeg koeficijenta otpora vazduha došlo se do zadatog cilja – prosečne potrošnje od 3 litra dizela na 100 km.

Ovakvi pompezni podaci najčešće su samo puka marketinška strategija, no nekoliko primera iz prakse potvrdilo je Volkswagenove navode. Pre gotovo dve decenije, Gerhard Platner otisnuo se na putovanje kroz Evropu dugo skoro 4.700 km prilikom kojeg je obišao 20 država.

Njegov cilj je bio da kompletno putešestvije, koje je inače startovalo u Oslu, a završilo se u Hagu, završi sa manje od 100 potrošenih evra za gorivo. Taj poduhvat je i ostvario, jer je prema priloženim računima utrošio skoro 91 evra za potrebe celog putovanja. Prema tadašnjoj računici, njegov Lupo 3L trošio je prilikom ovog putovanja prosečno 2,78 l/100 km.

Lupo GTI

Za razliku od njegovog naslednika Foxa, Lupo je imao pravo na performantnu varijantu sa čuvenom GTI značkom. Ovaj hot heč se oslanjao na 1,6-litarski benzinski agregat koji je isporučivao potentnih 125 ks i 155 Nm.

U modernim uslovima pomenute brojke izgledaju pomalo smešno, ali je činjenica da je Lupo GTI zaista bio prava džepna raketa. Bio je u stanju da prebaci i 200 km/h, dok se ubrzanje do “stotke” završavalo za manje od 8 s. Impresivne brojke za ono doba…

Volkswagen Lupo kao polovnjak

Lupo je zbog svojih gabarita idealan za vozače početnike. Široka lepeza motora daje dosta mogućnosti, mada se najčešće preporučuju dva agregata, benzinac i dizelaš iste radne zapremine od 1,4 litra. Volkswagenov nekadašnji adut iz A segmenta nije poznat kao naročito pouzdan automobil, a postoje i bizarne situacije sa vratima koja “štrče” iz okvira, te da ih je vrlo teško vratiti u njihovu prirodnu poziciju.

Kakva je situacija na srpskom tržištu? U trenutku pisanja ovog članka na oglasima se nalazilo nekih četrdesetak primeraka pomenutog modela na sajtu polovniautomobili.com. Cene variraju od nekih 1.000 pa sve do preko 2.400 evra.

Šta više, u ponudi je i jedan Lupo 3L za kojeg vlasnik traži 2.600 evra. U oglasu stoji da je umeo da prevali 550-600 km sa oko 20 l dizela, što je još dokaz o izuzetnoj štedljivosti ovog vozila.

U narednom tekstu govorićemo o drugoj etapi Volkswagenovog napornog puta kroz A segment. I taj deo putovanja nosio je naziv po jednom od članova canis roda predatora, naravno u pitanju je model Fox.

Đorđe Platiša 

(1060)