Zanimljivost dana: Od šporeta do sportskih automobila

U istoriji automobilske industrije, povremeno se pojave četvorotočkaši koji, iako nikada nisu stigli do serijske proizvodnje, ostave snažan utisak na poznavaoce i istinske zaljubljenike u mehaniku i dizajn. Guanci SSJ je upravo takav primer. To je zaboravljeni dragulj koji je rođen u najmračnijem razdoblju američke automobilske industrije, ali je posedovao sve kvalitete da postane prava ikona. Da je tvorac imao samo malo više sreće, možda bismo danas to ime izgovarali uz rame Ferrariju, Porscheu i Lamborghiniju.

Guanci SSJ je nastao u vreme takozvane „ere Malaise“ – perioda između 1973. i 1983. godine, koji mnogi entuzijasti nazivaju „tamnim dobom“ automobilske industrije (posebno u SAD). Sve je počelo sa naftnim krizama koje su uzdrmale globalnu ekonomiju, a nastavilo se sve strožim bezbednosnim i ekološkim regulativama, rastućim troškovima osiguranja i sve izraženijom birokratizacijom industrije.

Ovaj period je na tlu Sjedinjenih Američkih Država ostavio za sobom čitavu plejadu automobila koji su više ličili na kompromis nego na izraz inženjerske slobode. Ipak, i u takvim uslovima, poneki entuzijasti su se usudili da sanjaju, a jedan od njih bio je Džon Guanči.

On nije bio običan čovek već bivši pripadnik elitnih Zelenih beretki, a kasnije uspešan industrijski dizajner i inženjer koji je bogatstvo stekao kroz firmu „Precision Quincy“. Kompanija se specijalizovala za proizvodnju industrijskih peći i šporeta po meri, poznatih po izuzetnom kvalitetu i preciznosti. Iako mu je taj biznis doneo ugled i finansijsku sigurnost, prava strast mu je bila  automobilizam.

U drugoj polovini sedamdesetih, kada je američka automobilska industrija izgubila kontakt sa sportskim korenima, Guanči je uvideo priliku. Shvatio je da postoji praznina na tržištu i potreba za pravim, vozački orijentisanim sportskim automobilom domaće proizvodnje, koji bi mogao da izazove evropsku konkurenciju ne samo performansama, već i stilom i kvalitetom. On je 1977. godine osnovao Guanci Automobiles u Vudstoku (američka savezna država Ilinois), s ciljem da tu prazninu popuni četvorotočkašem koji će spojiti italijanski šarm sa američkom pouzdanošću.

Iako je bio tehnički obrazovan, takođe je bio dovoljno mudar da zna kako prelazak iz industrijskih peći u svet sportskih automobila zahteva više od dobre ideje. Zbog toga je okupio tim stručnjaka iz različitih oblasti, uključujući legendarnog konstruktora trkačkih automobila serije Can-Am, Boba Mekeja.

Ovaj je konstruisao šasiju automobila kao izuzetno čvrstu čeličnu samonoseću strukturu s nezavisnim ogibljenjem na sva četiri točka. Motor je bio postavljen centralno, što je omogućavalo gotovo idealnu raspodelu mase i odličnu upravljivost. Da bi se kompenzovala težina čelične šasije, karoserija je izrađena od laganih panela.

Na dizajnu je radio Majk Volijams, bivši dizajner u Chrysleru, a dodatne konsultacije su vođene sa Alehandrom Detomazom, tvorcem čuvenog automobila po imenu DeTomaso Pantera. Rezultat je bio vizuelno impresivan i doneo je nisko postavljenu siluetu u stilu evropskih GT-a, zaobljene linije i agresivan ali sofisticiran stav. SSJ je na prvi pogled izgledao kao automobil koji je izašao iz radionice Bertonea ili Pininfarine.

Prototip je bio gotov 1979. godine, taman na vreme za Salon automobila u Čikagu, gde je izazvao veliko interesovanje. Ime SSJ koje je ponekim zaljubljenicima automobila delovalo poznato, nije bilo omaž legendarnom Duesenbergu, već lična posveta Guancijevoj porodici: Suzan (supruga) i Džon Džozef (sin).

Ispod elegantne karoserije nalazio se poznati 5,7-litarski Chevroletov V8, isti onaj koji je pogonio tadašnju Corvettu, ali modifikovan da isporuči oko 270 konjskih snaga ili gotovo 50 više od fabričkih specifikacija u Corvetti. Snaga se prenosila putem automatskog menjača sa četiri stepena prenosa, što je bilo uobičajeno za američke sportske modele tog vremena.

Iako je delio pogonski sklop sa Corvettom, SSJ nije bio zamišljen kao konkurencija. Naprotiv, Guanči je želeo da stvori luksuzniji, rafiniraniji sportski automobil koji bi mogao da ponudi više – bolji dizajn, veću ekskluzivnost i preciznije upravljanje. Ambicija je bila jasna i odnosila se na borbu s evropskim egzoticima kao što su Ferrari Mondial, Maserati Merak i Lamborghini Silhouette.

Magazini poput Motor Trenda pohvalili su SSJ kao jedan od najimpresivnijih prototipova tog doba, a koji dolazi iz SAD-a. Posebno su istaknuti kvalitet izrade, izbalansirana šasija i izuzetna upravljivost – osobine koje su bile retkost među tadašnjim američkim automobilima. Međutim, kao i u mnogim sličnim pričama, ono što je počelo sa entuzijazmom i optimizmom, ubrzo se suočilo sa realnošću.

I pored pozitivnih reakcija i velikog interesovanja, Guanči nije uspeo da obezbedi dovoljna finansijska sredstva za serijsku proizvodnju. Investitori su bili skeptični, a tržište nije bilo spremno za skupi sportski automobil iz malog i neproverenog brenda.

Guanči nije odustajao lako. Tokom narednih godina razvijena su još dva prototipa, uključujući pristupačniju verziju sa Buickovim turbobenzincem u rasporedu V6. Ipak, finansijske prepreke su ostale nepremostive. Guanci Automobiles je do ranih osamdesetih godina tiho ugašen, a SSJ je postao još jedan neostvaren san američkog automobilske industrije.

Sudbina prva dva prototipa ostala je nepoznata, ali treći, poslednji SSJ sa priloženih fotografija, sačuvao je sam Džon Guanči. Automobil je tokom vremena modifikovan, pa je umesto Buickovog motora V6 ugrađen je četvorolitarski atmosferski benzinac s osam cilindara i s 250 „grla“ iz Oldsmobilea Aurore.

Nakon Guančijeve smrti 2024. godine, njegov sin je odlučio da automobil ne ostane zaboravljen. Donirao je jedini preživeli SSJ neprofitnoj organizaciji „Genius Garage Student Racing“, koja pomaže mladim inženjerima i studentima u izgradnji i restauraciji trkačkih automobila. Tim je pažljivo restaurirao automobil i vratio ga u vozno stanje, a kasnije ga prodao putem aukcije Hagerty Marketplacea za simboličnih 27.285 dolara.

Guanci SSJ je možda bio automobil izvan svog vremena. Bio je hrabra vizija usred decenije koja nije favorizovala ambiciju. Dok su drugi pokušavali da prežive, Džon Guanči je pokušao da sanja. Iako mu to nije donelo poslovni uspeh, ostavio je za sobom delo koje i danas fascinira kombinacijom dizajna, inženjeringa i čistog entuzijazma…

Zoran Tomasović

(3198)