AR pijaca klasika: Znao je Klint Istvud šta valja

U istorijatu američkih mišićavih automobila se obično spominju samo ona najveća imena. To su modeli kao što su Chevrolet Chevelle, Pontiac GTO, Plymouth Road Runner, Dodge Charger i slični, ali retko kada ćete videti Ford Torino. Štaviše, sve dok Klint Istvud nije snimio film pod nazivom „Gran Torino“, verujemo da većina onih koji žive izvan Sjedinjenih Američkih Država uopšte nije ni znala da Ford Torino postoji.

Amerikancima je ipak bio poznat, najpre zahvaljujući starijoj generaciji koja se pojavljivala u popularnoj seriji „Starsky & Hutch“, ali je Torino bio daleko više od toga.

Debitovao je 1968. godine i mogao se dobiti u svakoj konfiguraciji viđenoj u to vreme. Pričamo o limuzinama, kupeima, kabrioletima, karavanima, a najpoznatija od njih je ona u stilu fastbeka. Reč je o verzijama sličnim kupeima, ali sa dosta produženim krovom radi bolje aerodinamičnosti.

Namera konstruktora Torina je bila da ovim modelom pobeđuje na stazama šampionata NASCAR-a i u tom poslu je bio jako uspešan. Zapravo mnogo uspešniji nego spomenuta konkurencija iz General Motorsa i Chryslera, ali Ford iz nekog razloga nikada nije uspeo da prenese taj uspeh i na ulice. Eksperti će reći da je postojao „kanibalizam“ unutar Forda gde je izdanje Shelby čuvenog Mustanga često kralo kupce od drugih modela sa motorom „big block“ ispod haube, kao što su Torino i ranije i Fairlane GT.

Klint Istvud je posedovao model iz 1972. godine, ali ukoliko želite da vidite najbolji Torino u ponudi, potrebno je da se vratimo u prošlost, u doba od još dve godine ranije. Godina 1970. je bila momenat debija druge generacije i američki proizvođač vozila se potrudio da je unapredi u svakom pogledu. Ono što ga je posebno izdvajalo od konkurencije jeste njegovo ponašanje u krivinama.

Daleko od toga da je bilo u ravni s onim čistokrivnim sportistima iz Evrope, ali za američke standarde ranih sedamdesetih godina, Torino nije bio onaj tipični mišićavi model koji „u svakoj krivini završava u jarku“. Vrhunac njegove ponude je činio paket nazvan Cobra.

Reč je zapravo o konfiguraciji sa najmanje opreme, ali sa najvećom snagom pošto ga je pokretao motor Super Cobra Jet s reklamiranih 370 „konja“ iz radne zapremine 429 kubnih inča (7,0 litara). Kažemo „reklamiranih“ iz razloga što je brojka bila manja za minimalno 20% niža u poređenju sa stvarnom cifrom, sve s ciljem da se zavaraju osiguravajuće kompanije.

Cobra je mogla da ubrza od nule do 100 km/h za manje od šest sekundi i da pređe četvrtinu milje (402 metra) za svega 13,6 sekundi. Ford je nudio i automatski menjač, ali se većina kupaca odlučivala za četvrotostepeni manuelni. Spomenućemo da je fabriku napustio svega 241 primerak s ovim motorom, te 1970. godine, i to po početnoj ceni od 3.906 američkih dolara (oko 30.985 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnje priče se nalazi u gradu Skotsdejl unutar američke savezne države Arizone i do sada je prešao 132 hiljade kilometara. Poseduje sve one karakteristike koje bi ljubitelji Torina poželeli, kao što su spomenuti agregat po imenu Super Cobra Jet, četvorostepeni manuelni menjač, 15-inčne felne marke Magnum, otvore na haubi, disk kočnice i takozvani „drag pack“ za bolje ubrzanje na pravcu.

U oglasu se navodi da je mehanika originalna, ali da je školjka u jednom momentu skinuta sa šasije, limarija popravljena i vozilo zatim ofarbano u originalnu boju.

Aukcija je donela 49 ponuda, a najviša je iznosila 81.500 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(187)