AR pijaca klasika: Kakav deda takav unuk
Stellantis poseduje čak šesnaest brendova u današnja vremena i to iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije i Sjedinjenih Američkih Država. Znate koji model Stellantisa je najprestižniji? Pa verovatno je pitanje ukusa i ličnog mišljenja, ali ako bismo se orijentisali isključivo po ceni, ta čast bi verovatno pripala modelu po imenu Jeep Grand Wagoneer.
Ovaj glomazni SUV ume da košta i do 120 hiljada dolara na domaćem tržištu, pa samim tim spada u istu kategoriju kao i Cadillac Escalade l Lincoln Navigator.
Ali pre nego što je moderni Wagoneer nastao, Jeep je imao istoimeni model koji je takođe ispisao istoriju pre šest decenija. Kada je predstavljen 1963. godine, postao je pionir luksuznih vozila iz segmenta SUV-ova, a koje još uvek viđamo na putevima.
Wagoneer je nastao u vreme kada se Jeep još uvek nalazio pod komandom Kaisera, a tokom kasnije karijere, njegovi vlasnici će biti i American Motor Company i Chrysler. Pa koliko dugu karijeru će onda imati? Zapravo punih 28 godina i mnogi automobilski eksperti će se složiti da je inspirisao Land Rover da razvije Ranger Rover sedam godina kasnije.
Ono što je još impresivnije kod ovog američkog modela jeste podatak da je svih 28 godina „proveo“ u jednoj generaciji. Dobio je minimalne dizajnerske promene s ciljem da prati trendove, ali je u suštini bio jedan te isti model. Kupcima se posebno dopalo što je enterijer bio u istom rangu kom su i luksuzni automobili.
General Motors, Ford, Toyota, Nissan i drugi su imali modele sličnih dimenzija, ali su uglavnom bili namenjeni vožnji izvan asfalta i napuštali fabriku sa „oguljenim“ enterijerom. Jeep je rešio taj problem tako što je spojio terenske mogućnosti njegovih tradicionalnih modela, ali sa bogato opremljenim enterijerom do te mere da su ih mnogi kupci koristili kao vozilo za svakodnevnu vožnju uz tek po koji silazak sa asfalta na kampovanje.
Još jedna zanimljivost na račun Wagoneera je bila ona da se mogao kupiti i sa tuđim motorom. Većina u ponudi je zapravo bila složena od strane spomenutih vlasnika, ali je najpopularniji izbor bio Buickov V8 radne zapremine 350 kubnih inča (5,7 litara).
Primerak iz današnje priče je iz 1985. godine i nalazi se u gradu Salado unutar američke savezne države Teksas. Do sada je prešao nešto manje od 100 hiljada kilometara. Vozilo sa priloženih fotografija nije Wagoneer sa Buickovim motorom već sa AMC-ovim radne zapremine 360 kubnih inča (5,9 litara).
Reč je zapravo o relativno zastarelom motoru, pa nije iznenađenje što je razvijao tek 144 „konja“ i maksimalnih 380 Nm obrtnog momenta. Pogon je na sva četiri točka, a menjač automatski sa tri stepena prenosa. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo petnaest sekundi uz maksimalnu brzinu od 146 km/h.
Wagoneer je te 1985. godine koštao 20.830 američkih dolara ili 59.490 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Ono što nije imao da ponudi u snazi, Wagoneer je nadomeštao u opremi. Spomenućemo da je stizao iz fabrike sa nosačem na krovu, kožnim sedištima, klimom, sedištima pokretanim pritiskomna dugme, tempomatom i s još dosta toga.
Aukcija je donela čak 50 ponuda, a najviša je iznosila 30.500 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(238)
