AR pijaca klasika: San svakog američkog srednjoškolca

Kada sam pohađao srednju školu u Sjedinjenim Američkim Državama krajem devedesetih godina prošlog veka, automobilski svet je bio sasvim drugačiji od ovog današnjeg. Nije bilo toliko krosovera, takozvani „mišićavi“ automobili su prolazili kroz krizu, a kamioneti, iako popularni, nisu baš bili zanimljivi mlađariji. Pa šta ih je onda interesovalo?

Sudeći po onome što sam imao prilike da vidim – japanski „importi“ kako su ih zvali. Honda Civic, Toyota Celica, Mitsubishi Eclipse i slični su bili jeftini, pouzdani i za njih je postojao veliki izbor delova za lakši tjuning. Popularnost je još uvek eksplodirala kada je debitovao serijal filmova „Fast & Furious“, a u vrhu se nalazio model Acura Integra Type R. Evropa ga poznaje po znački Honde, ali se automobil prodavao pod imenom ovog premijum brenda „preko bare“.

Integra se nedavno vratila na tržište posle petnaestogodišnjeg odsustva i za sada je dobila veoma promenjive ocene. Dok nam je svakako drago što se neko usudio napraviti putnički automobil u vremena kada oni nestaju sa tržišta rekordnom brzinom, i u doba kada se svi okreću prema krosoverima, ipak ne možemo da skrijemo razočaranje, pošto je ipak samo reč o prepakovanom modelu Honde s oznakom Civic Si.

Ali od kada je moderna kreacija debitovala, oglasi su odjednom postali preplavljeni klasičnim primercima i podsetili su nas zašto smo nekada toliko voleli Integru. Ovaj model je inače bio Acurin original kada je kompanija osnovana 1986. godine. i opstaće kroz četiri generacije.

Najpoželjniji model je onaj iz treće generacije. Proizvodio se od 1993. do 2001. godine, a ukoliko želite najbolje što je japanski gigant imao da ponudi, to je svakako onaj sa značkom Type R. Ova značka bi nam rekla da se ispod haube krio 1,8-litarski benzinac sa čak 197 konjskih snaga, što je za svoj period bio fantastičan rezultat za jedan atmosferski motor.

Da, da, znamo da je BMW bio prvi koji je uspeo da izvuče ono famozno „sto konja po litri zapremine“ u serijskom modelu, ali to ne umanjuje uspeh Acure. Snaga se inače prenosila preko petostepenog manuelnog menjača uz ostale već poznate modifikacije po pitanju manje mase, većih kočnica i sportskog ogibljenja.

Konačan utisak je dopunio stil sa agresivnijim branicima, većim spojlerom i 15-inčnim felnama. Fabričke informacije kažu da je bilo potrebno 6,8 sekundi da Integra ubrza od nule do 100 km/h uz maksimalnu brzinu od 240 km/h.

Takvo zadovoljstvo je koštalo 24.805 američkih dolara, a što iznosi 41.645 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
Primerak iz današnje priče je iz 1998. godine i trenutno se nalazi u gradu Benecia unutar američke savezne države Kalifornije.

Do sada je prešao tek 62.400 kilometara. Ono šta ga izdvaja od većine vozila na tržištu s indeksom Type R je što nije pretrpeo modifikacije, što je zaista retkost, jer kao što smo spomenuli, uglavnom ga je kupovala mlađarija, tjunirala i onda se „iživljavala“ dok vozilo ne završi na otpadu.

Pronaći Type R u originalnom stanju, sa skromnom kilometražom, je sve teže i teže, a prodavac kaže da je te 1998. godine fabriku napustilo tek 1.002 jedinice i da je ovaj primerak onaj sa brojem šasije 200. Originalno je proveo vreme u Ilinoisu pre nego što je završio u sunčanoj Kaliforniji. Jedina modifikacija je ona na račun ručice menjača koja je preuzeta sa Integre sa japanskog tržišta.

Sve to se naravno odrazilo i na cenu. Aukcija je trenutno u toku i do kraja je ostalo još pet dana, a najviša ponuda za sada iznosi čak 42 hiljade američkih dolara.

Zoran Tomasović

(212)