AR pijaca klasika: Jedan od poslednjih američkih predratnih automobila
Osmog dana decembra, 1941. godine, Sjedinjene Američke Države su objavile rat Japanu nakon što je ova azijska država napala američku vojnu bazu Perl Harbor na Havajima samo dan ranije. Ova priča nije ratne prirode, ali spominjemo ovaj sukob zato što je direktno povezan i sa automobilskom industrijom.
Istog dana kada su Jenkiji zvanično ušli u Drugi svetski rat, pod hitno je najavljen prestanak proizvodnje svih civilnih automobila i fabrike su „preko noći“ prerađene da prave samo vojnu opremu. SAD neće obnoviti civilnu proizvodnju automobila sve do sredine 1945. godine.
Ruku na srce, Amerikanci su imali običaj da prodaju modele za narednu godinu već u septembru prethodne godine, što znači da bi njihova proizvodnja startovala već u junu. U prevodu na neki jednostavniji jezik, model za 1942. godinu bi krenuo sa proizvodnjom u junu 1941. godine i onda bismo ga videli u izložbeno-prodajnim salonima tri meseca kasnije.
To nam govori da, iako praktično nijedan četvorotočkaš nije napravljen te 1942. godine, na ulicama je i dalje bilo mnoštvo modela za tu godinu (bestseler Chevrolet je recimo pronašao preko 254 hiljada kupaca). Ali Lincoln Continental iz ove priče je poseban iz dva razloga. Da, model je za 1942. godinu (jedan od 6.547 jedinica koje je Fordov premijum brend prodao) i takođe je i napravljen 1942. godine.
Pa kako je to moguće kada je američka vlada zabranila svaku civilnu proizvodnju? Tako što je Lincoln bio izuzetno sitna riba u moru i pritom su svi njegovi modeli bili ručno sklapani, pa političarima i nisu zapali za oko (u prvom planu su bile fabrike Forda, Chevroleta, Plymoutha i ostalih giganata).
I to bi bio detalj koji će kolekcionarima sigurno privući najviše pažnje. Daleko od toga da sam Continental nije legendarni model. Proizvodio se od 1940. do 1942. godine i ponovo od 1946. do 1948. godine u originalnom izdanju, mada će Lincoln korisitit takvu značku sve do pre par godina.
Continental je nastao sasvim slučajno i to kao poseban „show“ automobil za Edsela Forda, jedinog sina mnogo poznatijeg oca Henrija. Ovaj ga je vozio od Mičigena do svog letnjeg imanja na Floridi i pri tom su ga ljudi često zaustavljali i pitali gde mogu da kupe takav automobil.
Edsela je popularnost toliko ohrabrila da je kasnije odobrio i serijsku proizvodnju. Continental se nudio kao kupe i kabriolet i samo sa motorom u konfiguraciji V12. Većina njih je napustila fabriku s onim agregatom radne zapremine 292 kubna inča (4,8 litara) sa 130 konjskih snaga, ali je Lincoln na kratko nudio i veći agregat od 306 kubnih inča (5,0 litara), i to s takođe 130 „grla“ (doduše, i s nešto većim obrtnim momentom).
Snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog manuelnog menjača. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo osamnaest sekundi uz maksimalnu brzinu kretanja vozila od 144 km/h, zahvaljujući masi od približno dve tone.
O samom automobilu se zna jako malo osim podatka da je originalno napustio fabriku s manjim od dva motora, ali trenutno poseduje moćniju konfiguraciju. Prešao je 99.700 kilometara pre nego što je kompletno sprovedena restauracija finiširana.
Continental stiže na aukciju preko kuće Mecum ovog meseca, a cena bi trebalo da bude ilustrovana s najmanje šest brojki.
Zoran Tomasović
(551)
Dizajn automobila iz 40-tih i 50-tih, sa ovim klinastim nosem, veoma mi se dopada! Imaju jak i „svojeglav“ karakter a predpostavljam da bi uz malo modernizacije imali odlicnu aerodinamiku. Mislim da je steta sto je ova forma pala u zaborav, njeno ozivljavanje unelo bi potrebnu raznolikost u dizajn. Ovde je jedan od mojih omiljenih modela Buck Road Master, 1948 godina.
U ovu priču se, dizajnerski posmatrano, uklapa i ruska Pobeda.
Jeste remek delo, ali barem meni nije iz prednjeg ugla. Uvek mi se Buickovo dupe dopadalo jer je imao ovaj fantastican festbek stil.
A od tih prvih posleratnih americkih automobila, omiljeni mi je 1949 Mercury. Takozvani „James Dean“, jer ga je Dzejms Din vozio u filmu „Rebel Without a Cause“.
Lepša ruska Pobeda
Pobeda SSSR
?w=768
Овдје баш моћно изгледа
Lepa forma!!! Trebalo bi je osavremeniti i ponovo oziveti!
Holden je to uradio pre 15-ak godina sa konceptom Efijy. Nikada nije ugledao serijsku proizvodnju. Platforma i mehanika od Corvette.
U naslovu i podnaslovu, kao i u prva dva pasusa, nema nigde subjekta ove priče – imena vozila – proizvođača. Tako da sam obustavio dalje čitanje, o hvalospevima Amerike.
I, koliko je ovo ručno pravljeno vozilo koštalo u svoje vreme, u odnosu na (uslovno rečeno) konkurente ?
Kabriolet je kostao $3.174 ili $59.785 u danasnjoj vrednosti novca. Cadillac i Packard su bili nesto jeftiniji, ali nisu imali V12 kao Lincoln. Oba su u to vreme proizvodili samo I8, iako su zapravo imali V12 tokom 1930-ih godina (Cadillac je imao i v16).